Живи драгуљи у Намибији!

ПОКРЕНИ

Живи драгуљи у Намибији!

НАМИБИЈА се простире скоро 1 500 километара дуж југозападне обале Африке. Цела ова приобална земља је од пешчаних дина, каменитих брежуљака и огромних шљунковитих долина. Помешани с каменчићима намибијских шљунковитих плажа налазе се и драгуљи свих замисливих боја. Чак се понекад нађу и дијаманти. Али, ова земља има нешто много драгоценије од овог камења. Намибија има живе драгуље — људе многих националних група.

Први становници Намибије говорили су језицима из породице хоисанских језика. Њихов говор је био познат по пуцкетавим гласовима. Они који данас говоре хоисански су црмпурасти Дамари, затим бледолики народ ниског раста зван Нама и познати ловци Бушмани. У недавним вековима многа црначка племена су такође дошла у Намибију. Они спадају у три главне националне групе: Овамбо (највеће етничке групе у Намибији), Хереро и Окаванго. Европљани су почели насељавати Намибију у 19. веку. Кад су у пешчаним пустињама откривени дијаманти пристигло је још више имиграната.

Становници Намибије су драгоцени зато што су део света човечанства за који је Бог дао свог Сина, отворивши тако пут у вечни живот (Јован 3:16). Стотине Намибијаца из многих племена већ су се одазвали на поруку спасења. Они се могу упоредити са живим драгуљима зато што су међу „пожељним стварима из свих нација“ које се сада сакупљају у Јеховин дом обожавања (Агеј 2:7, NW).

Започиње духовно ископавање

Била је то 1928. када се у Намибији започело с ископавањем духовних драгуља. Током те године, подружница Watch Tower Societyja у Јужној Африци испоручила је поштом 50 000 примерака библијске литературе људима који су разасути по целој тој земљи. Наредне године је једна помазана хришћанка по имену Лени Терон из Јужне Африке пратила показани интерес. За четири месеца је сама прешла огроман део земље, и уручила преко 6 000 помагала за проучавање Библије на африканс језику, енглеском и немачком. Сав тај рад никако није био узалудан.

Осмотри на пример Бернхарда Бадеа, једног копача из Немачке. Године 1929. добио је једну наруџбу јаја од једног фармера који је свако јаје замотао у страницу папира из једне публикације Watch Towera. Бернард је жељно прочитао сваку страницу, питајући се ко је написао ту књигу. Напослетку је стигао до последње странице која је навела адресу Watch Tower Societyja у Немачкој. Бернхард је писао тражећи још литературе и постао је први Намибијац који је заузео став за истину.

Стижу пуновремени радници

У Намибију су 1950. стигла четири мисионара која су завршила Библијску школу Гилеад Watchtowera. Број мисионара је до 1953. порастао на осам. Ту су били Дик и Корали Волдрон, један аустралијски брачни пар који тамо још увек верно служи. И многи други пуновремени објавитељи Краљевства из Јужне Африке и иностранства такође су учествовали у ископавању намибијских духовних драгуља. И други мисионари, као и дипломци Школе за оспособљавање слугу, слати су у Намибију.

Још један чинилац који је доприносио духовном порасту у Намибији јесте превођење и издавање библијске литературе на важнијим локалним језицима, као што су хереро, квангали и кванајама, нама-дамара и ндонга. Од 1990. у престоници Виндхуку почела је да ради једна добра преводилачка канцеларија и дом за пуновремене добровољце. Карен Депиш, која је са својим мужем била у пуновременом делу јеванђелизирања у различитим крајевима Намибије, каже: „Многи се одушеве када им понудимо литературу на њиховом језику, нарочито када на том језику има веома мали број икаквих књига.“

Глачање драгуља

Неке дословне намибијске драгуље кроз миленијуме глачају налети таласа и песка. Али наравно, ови природни процеси не стварају живе драгуље. Потребан је труд да би несавршени људи ’скинули стару личност‘ и обукли нову личност сличну Христовој (Ефесцима 4:20-24, NW). Примера ради, поштовање умрлих предака је јака традиција у многим намибијским племенима. Особе које не учествују у обожавању предака често прогањају чланови породице и комшије. Када особе науче из Библије да мртви ’ништа не знају‘, оне се суочавају с једним испитом (Проповедник 9:5). У ком смислу?

Један Сведок, хереро порекла, објашњава: „Био је велики изазов повиновати се истини. Прихватио сам библијски студиј с Јеховиним сведоцима, али ми је требало времена да применим ствари које сам учио. Као прво, морао сам да испитам да ли ће за мене бити безбедно ако не практикујем традиционална веровања. На пример, возио бих мимо неких места у Намибији и не бих се заустављао да ставим камен на гроб или да подигнем шешир у знак поздрава мртвима. Постепено сам постао сигуран да ми се неће ништа десити ако не обожавам умрле претке. Колико сам само срећан што је Јехова благословио мој труд у помагању породици и другим заинтересованим особама да упознају истину!“

Потреба за духовним копачима

Пре доласка мисионара 1950. године, у Намибији је постојао само један објавитељ добре вести. Тај број је постојано растао до врхунца од 995 објавитеља. Међутим, има још пуно тога да се уради. У ствари, нека подручја нису ни такнута. Да ли можеш да служиш тамо где је велика потреба за ревним објавитељима Краљевства? Онда те молимо пређи у Намибију и помози нам да пронађемо и углачамо још духовних драгуља. (Упореди с Делима апостолским 16:9.)

[Мапа/Слике на 26. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

АФРИКА

НАМИБИЈА

[Слике]

Намибија је земља прелепих драгуља

[Извори]

[Слике на 26. страни]

Добра вест се проповеда свим намибијским етничким групама

[Слика на 28. страни]

Да ли можеш да служиш тамо где је већа потреба за објавитељима Краљевства?