Исусово проповедање „духовима у затвору“

У 1. ПЕТРОВОЈ 3:19, 20, (NW) након што описује Исусово ускрсење у духовни живот, апостол каже: „У том је стању такође отишао и проповедао духовима у затвору, који су једном били непослушни кад је Божја стрпљивост чекала у Нојевим данима, док се градила арка.“ Коментаришући о овом стиху, дело Vine’s Expository Dictionary of Old and New Testament Words каже: „У 1. Петровој 3:19 вероватно се не указује на радосне вести (јер нема правог доказа да је Ноје проповедао, нити има доказа да су духови претпотопних људи у ствари ’у тамници‘), већ се указује на то да је Христ после свог ускрсења објављивао своју победу палим анђеоским духовима“ (1981, том 3, стр. 201). Израз ’проповедати‘ (на грчком керисо) указује на објављивање не само нечег доброг већ и нечег лошег, као што је Јона објављивао Ниневљанима предстојеће уништење. Једини утамничени духови на које се указује у Писму јесу анђели из Нојевих дана који су ’предати јамама густе таме‘ (2. Петрова 2:4, 5, NW) и ’чувају се у вечним оковима под густом тамом за суд великог дана‘ (Јуда 6, NW). Зато је ускрснули Исус тим неправедним анђелима могао проповедати само осуду. Може се запазити да књига Откривења, коју је Исус Христ пренео Јовану у визији пред крај првог века н. е., садржи доста тога о Сотони Ђаволу и његовим демонима као и о њиховом коначном уништењу, дакле, проповедање осуде (Откривење 12-20). То што Петар користи прошло време („проповедао“) указује да се то проповедање одиграло пре писања његовог првог писма.