Филип — ревни јеванђелизатор

ПИСМО садржи многе извештаје о мушкарцима и женама чија је вера вредна опонашања. Осмотримо пример Филипа, хришћанског мисионара из првог века. Иако није био апостол, на моћан начин је коришћен у ширењу поруке о Краљевству. У ствари, Филип је постао познат као „јеванђелизатор“ (Дела апостолска 21:8, NW). Зашто је Филип тако назван? И шта можемо научити од њега?

Филип се у библијском извештају појављује убрзо након Педесетнице 33. н. е. У то време Јевреји који су говорили грчки почели су да мрмљају против Јевреја који су говорили хебрејски, тврдећи да су њихове удовице биле запостављене приликом свакодневног дељења хране. Да би решили ту ствар, апостоли су поставили „седам људи који имају добро сведочанство“. Филип је био међу онима који су изабрани (Дела апостолска 6:1-6, NW).

Ових седам људи су ’имали добро сведочанство‘. Превод Џејмса Мофата каже да су имали „добар углед“. Да, у време када су постављени, они су већ били познати као духовно зрели људи, способни да размишљају на практичан начин. Слично је и са онима који данас служе као хришћански надгледници. Такви људи нису пребрзо наименовани (1. Тимотеју 5:22). Они морају да имају „добро сведочанство од оних који су напољу“, и да их сухришћани знају као оне који су разумни и здравих мисли (1. Тимотеју 3:2, 3, 7; Филипљанима 4:5).

По свему судећи, Филип је свој задатак у Јерусалиму добро обављао. Међутим, убрзо је избио талас жестоког прогонства који је расуо Христове следбенике. Попут других, и Филип је напустио град, али то није био крај његове службе. Ускоро је био поново заокупљен проповедањем на новом подручју — у Самарији (Дела апостолска 8:1-5).

Отварање новог подручја

Исус је прорекао да ће његови ученици проповедати „и у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији, и све до краја земље“ (Дела апостолска 1:8). Тиме што је проповедао у Самарији, Филип је учествовао у испуњењу  ових речи. Уопште гледано, Јевреји су имали мало поштовања према Самарјанима. Али Филип није унапред осудио овај народ, те је тако његова непристраност благословљена. Заиста, многи Самарјани су се крстили, а међу њима и некадашњи врач по имену Симон (Дела апостолска 8:6-13).

Јеховин анђео је у прави час упутио Филипа на пуст пут који је водио из Јерусалима за Газу. На том путу, Филип је спазио кола којима се возио један етиопски службеник који је наглас читао део из Исаијиног пророчанства. Филип је притрчао уз кола и започео разговор. Иако је тај Етиопљанин био прозелит који је донекле имао спознање о Богу и о Писму, понизно је признао да му је потребна помоћ да би разумео оно што чита. Зато је позвао Филипа да се попне у кола и седне с њим. Након што му је било дато сведочанство, стигли су близу неке воде. „Шта ми смета да се крстим?“ упитао је Етиопљанин. Филип га је одмах крстио, и Етиопљанин је радосно наставио свој пут. Вероватно је, по повратку у своју домовину, овај нови ученик ширио добру вест (Дела апостолска 8:26-39).

Шта можемо научити из Филипове службе која је укључивала проповедање Самарјанима и етиопском службенику? Никада не би требало да унапред закључимо како особе одређене националности, расе или социјалног статуса неће бити заинтересоване за добру вест. Уместо тога, требало би да „свима“ објављујемо поруку о Краљевству (1. Коринћанима 9:19-23). Уколико се ставимо на располагање тако што смо спремни да проповедамо свим људима, Јехова нас може користити у делу ’стварања ученика од људи из свих нација‘ (Матеј 28:19, 20, NW).

Још неке Филипове предности

Након што је проповедао етиопском службенику, Филип је сведочио у Азоту „и како је пролазио тим подручјем, објављивао је добру вест свим градовима док није стигао у Цезареју“ (Дела апостолска 8:40, NW). У првом веку, ова два града била су насељена углавном паганским становништвом. Вероватно је Филип, на свом путу ка северу према Цезареји, проповедао у истакнутим јеврејским центрима, као што су Лида и Јопа. Можда због тога касније затичемо неке ученике на овим просторима (Дела апостолска 9:32-43).

Филип се последњи пут помиње око 20 година касније. Приводећи крају своје треће мисионарско путовање, Павле се искрцао у Птолемаиду. „Сутрадан“, прича Павлов сапутник Лука, „кренусмо и дођосмо у Цезареју, па уђосмо у кућу јеванђелизатора Филипа.“ Али овога пута Филип је имао „четири кћери, девице, које су пророковале“ (Дела апостолска 21:8, 9, NW).

Очигледно се Филип настанио у Цезареји. Али с обзиром да га Лука назива ’јеванђелизатором‘ значи да он није изгубио свој мисионарски дух. Овај израз често указује на онога ко је напустио свој дом да би проповедао добру вест на необрађеним подручјима. Чињеница да је Филип имао четири кћерке које су пророковале наводи нас да закључимо да су оне у својој ревности следиле стопе свога оца.

Данашњи хришћански родитељи треба да имају на уму да су њихова деца њихови најважнији ученици. Чак и ако су се такви родитељи одрекли извесних теократских предности због породичних одговорности, они попут Филипа могу и даље наставити да целим срцем служе Богу и да буду примерни родитељи (Ефесцима 6:4).

Посета Павла и његових пратилаца пружила је дивну прилику Филиповој породици да покаже гостољубивост. Замисли само каква је то била измена охрабрења. Могуће да је том приликом Лука прикупио детаље о Филиповој активности које је касније укључио у извештај 6. и 8. поглавља Дела апостолских.

Јехова Бог је у великој мери користио Филипа за унапређивање интереса Краљевства. Филипа је његова ревност оспособила да добру вест шири на новим подручјима и да унапређује здраву духовну атмосферу у свом дому. Да ли би и ти волео да уживаш у сличним предностима и благословима? Било би онда добро да опонашаш особине које је испољавао јеванђелизатор Филип.