Неједнакост — да ли је то била Божја намера?

Једном речју, не. Осмотримо зашто.

БОГ је намеравао да сви људи имају једнаке могућности за живот и срећу. О настанку човека читамо: „Бог рече: ’Да начинимо човека по обличју и по прилици нашој, па нека има он власт над рибама морским и над птицама небеским и над животињама и над целом земљом, и над свим гмизавцима који гамижу по земљи.‘“ Након што је завршио стварање на земљи, „погледа Бог све што је створио, и гле, све добро беше“ (Постање 1:26, 31).

Може ли Бог за данашње тужно стање неједнакости рећи да је „добро“? Тешко, јер је „Бог љубав“ (1. Јованова 4:8). За њега је речено да „нема личних обзира“ и да је ’савршено његово дело, и да су прави [„праведни“, NW] путеви његови; он је веран Бог, нема у њему неправде, праведан је и истинит‘ (Поновљени закони 10:17; 32:4; упореди с Јовом 34:19). И апостол Петар је закључио: „Заиста видим да Бог нема личних обзира, него у свакоме народу који се год боји  њега и праведно поступа, мио је њему“ (Дела апостолска 10:34, 35).

Пошто је Бог пун љубави, непристрастан, поштен и праведан, како је могао створити људе са урођеном неједнакошћу као рецимо у погледу права на срећу? Допустити дискриминацију међу људима и ставити их у један систем неједнакости било би у директној супротности с његовом личношћу. Он је намеравао да сви буду ’рођени слободни и једнаки по достојанству и правима‘. Међутим, данас ствари очевидно не стоје тако. Зашто?

Корен неједнакости

То што је Бог створио људе да буду једнаки не значи да је намеравао да сви они у сваком аспекту буду једнаки. Они се могу разликовати по талентима, интересовањима и личностима. Такође могу бити различитог положаја и степена ауторитета. Примера ради, мушкарац и жена нису једнаки у сваком погледу, јер је Бог створио жену као мушкарчеву „допуну“ (Постање 2:18, NW). Родитељи и деца се очигледно разликују по ауторитету. Међутим, без обзира на те разлике, требало је да сви — мушкарци, жене и деца — имају од Бога дато право на једнаке могућности задовољења темељних захтева за срећу. Требало је да сви уживају исто достојанство и положај пред Богом.

Слично томе су и Божјим духовним синовима, створеним пре људи, били дати различити задаци и одговорности (Постање 3:24; 16:7-11; Исаија 6:6; Јуда 9). Међутим, унутар граница оног што им је било дато, сви су у једнакој мери могли уживати божанске припреме за живот и срећу. Тако су на чудесан начин одражавали Божју непристрасност.

Жалосно је то што једно духовно створење није било задовољно Божјим непристрасним уређењем. Оно је желело више од оног што му је Бог дао, и тежило је за већим, узвишенијим положајем. Потхрањујући ту погрешну жељу, постао је супарник Јехове, оног који као Створитељ с правом има положај опште врховности. Овај бунтовни духовни Божји син касније је навео људе да траже од Бога више од оног што им је Он дао (Постање 3:1-6; упореди с Исаијом 14:12-14). Изгледало је као да је Јеховина припрема да људи живе и буду срећни излетела из равнотеже. Тај духовни бунтовник, у Откривењу 20:2 означен као ’Ђаво и Сатана‘, постао је зликовачки подстрекач нејединства међу људима.

Хоће ли се ствари икад променити?

Једном речју, хоће!

Али, ко може да оствари те жељене промене? Људске вође, од којих неки несумњиво сасвим искрено, вековима теже ка томе. Њихов успех је ограничен, што је довело до тога да многи људи закључе како је нереално очекивати да проблем неједнакости међу људима икада буде решен. Међутим, у Исаији 55:10, 11, забележено је Божје гледиште: „Ко што киша и снег падају с неба и не враћају му се а да нису земљу натопили и оплодили, и чинили да се биље пупи, и семење се сејачу дели, и хлеба ономе који се њиме храни, тако је и реч која из уста мојих излази: не враћа ми се она празна а да није вољу моју извршила, и намеру моју испунила.“

 Како је утешно знати што је Јехова Бог обзнанио да ће испунити своју првобитну намеру да свим људима пружи исте могућности за живот и срећу! Као Бог истине, он се обавезао да испуни оно што је обећао. На сву срећу, он је и вољан и моћан да то учини. Како ће он то остварити?

Одговор лежи у Краљевству за које је Исус Христ учио своје следбенике да се моле: „Оче наш, који си на небесима... нека дође краљевство твоје, нека буде воља твоја и на земљи као на небу“ (Матеј 6:9, 10). Да, Божје Краљевство је средство које ће Јехова употребити да би ’разбио и уништио сва та [постојећа] краљевства, а оно ће вечно да постоји‘ (Данило 2:44).

Под владавином небеског Краљевства наступиће ново људско друштво. Апостол Јован је у последњој библијској књизи, Откривењу, о томе написао следеће: „Видех ново небо и нову земљу, јер прво небо и прва земља прођоше“ (Откривење 21:1). Нестаће сва ружна лица неједнакости — беда, болест, незнање, дискриминација и други људски јади. a

Јеховини сведоци више од једног века скрећу пажњу људи на то Краљевство (Матеј 24:14). Преко писаних страница и уз личну помоћ, они се напрежу да би људима помогли да стекну спознање о Божјој намери забележеној у Библији. Међутим, њихово светско образовно дело не само што је људима дало наду да ће у будућности живети у једнакости и срећи већ оно и сада доприноси обуздавању бича неједнакости. Осмотримо како.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 5. страни]

Бог је намеравао да сви људи имају исте могућности за живот и срећу