Садашњи бич неједнакости

„Сматрамо да су ове истине саме по себи очигледне, да су сви људи створени једнаки, да их је њихов Створитељ обдарио одређеним неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода и тежња за срећом“ (Декларација о независности коју су 1776. усвојиле Сједињене Државе).

„Сви људи су рођени слободни и једнаких права“ (Декларација о људским и грађанским правима, коју је 1789. усвојила Француска народна скупштина).

„Сва људска бића су рођена слободна и једнака по достојанству и правима“ (Универзална декларација о људским правима коју је 1948. усвојила Генерална скупштина Уједињених нација).

НЕМА сумње у погледу овога. Жеља за једнакошћу својствена је људима. Али, нажалост, сама чињеница што се идеја о људској једнакости мора тако често понављати показује да је једнакост све до сада измицала човечанству.

Може ли ико озбиљно тврдити да су се сада на измаку 20. века ствари побољшале? Да ли сви грађани Сједињених Држава и Француске, или било  које друге од 185 чланица Уједињених нација, заиста уживају једнака права с којима су наводно рођени?

Иако идеја о једнакости међу свим људима може бити ’сама по себи очигледна‘, далеко од тога да сви људи имају једнака права на ’живот, слободу и тежњу за срећом‘. Примера ради, о каквој ми то једнакости права на живот можемо говорити када дете у Африци мора да дели доктора са 2 569 других људи, док дете у Европи има доктора заједно са само 289 других особа? Или каква је то једнакост права на слободу и тежњу за срећом, када ће око једну трећину дечака и две трећине девојчица у Индији одрасти неписмено, док је у земљама као што су Јапан, Немачка и Велика Британија готово сваком детету школовање загарантовано?

Да ли људи у средњоамеричким земљама с дохотком од 1,380 долара по глави становника имају исто ’достојанство и права‘ на живот као људи у Француској, где је доходак по глави становника 24,990 долара? Какву једнакост има женско новорођенче у Африци за које је очекивани животни век 56 година у односу на женско новорођенче у Северној Америци с очекиваним животним веком од 79 година?

Неједнакост има многа лица и сва су ружна. Неједнакост у животним стандардима, могућностима здравствене неге и школовања само су нека од њих. Политичке, расне или религиозне разлике покаткад играју пресудну улогу у лишавању људи њиховог достојанства и слободе. Упркос свим говорима о једнакости, живимо у свету неједнакости. Попут неког бича — „узрока распрострањене односно велике несреће“, како се та реч дефинише — неједнакост продире у све нивое људског друштва. Бол који изазива у облику беде, болести, незнања, незапослености и дискриминације пробада са̂мо срце.

„Сви људи су створени једнаки.“ Каква дивна мисао! Како је трагично то што је стварност потпуно супротна!

[Извор слике на 3. страни]

UN PHOTO 152113/SHELLEY ROTNER