Јехова припрема пут

„Ово јеванђеље о краљевству проповедаће се“ (МАТЕЈ 24:14).

1. Шта је постигнуто делом проповедања у првом и у 20. веку?

 ЗБОГ тога што је Јехова Бог љубави, његова воља је „да се сви људи [„све врсте људи“, NW] спасу, и да дођу до познања истине“ (1. Тимотеју 2:4). То изискује једну међународну акцију проповедања и поучавања. Проповедање је у првом веку обављала хришћанска скупштина, „стуб и ослонац истине“ (1. Тимотеју 3:15). После тога наступио је дуг период отпада у коме се светло истине замаглило. У недавним временима, током ’дана краја‘, „познање“ се поново умножило, доносећи милионима наду у вечно спасење која се заснива на Библији (Данило 12:4).

2. Шта је Јехова чинио у вези с проповедничком активношћу?

² Упркос Сотониним несмањеним напорима да спречи Божју намеру, проповедничка активност је и у првом и у 20. веку наишла на задивљујућ успех. То нас подсећа на Исаијино пророчанство. У вези с повратком јеврејских изгнаника у Јуду у шестом веку пре н. е., Исаија је писао: „Све долине нека се повисе и слегну се брегови и горе, и долине нек постану равне и клисуре нек постану доле!“ (Исаија 40:4). Јехова је такође припремио и поравнао пут за велике проповедничке акције како у првом тако и у 20. веку.

3. На које начине је Јехова способан да оствари своју намеру?

 ³ То не значи да је Јехова директно утицао на сваки догађај на земљи како би унапредио проповедање добре вести; нити значи да је Јехова употребио своју способност предвиђања како би до прецизних детаља знао све што ће се догодити. Додуше, он може и да предвиди и да обликује будуће догађаје (Исаија 46:9-11). Али он такође може и да реагује на догађаје док се они одвијају. Као искусни пастир који зна како и да усмерава и да заштити своје стадо, Јехова води свој народ. Он га води ка спасењу, штитећи његову духовност и наводећи га да искористи ситуације и догађаје који унапређују успешно проповедање добре вести широм света (Псалам 23:1-4).

Тежак задатак

4, 5. Зашто је проповедање добре вести изазован задатак?

⁴ Као што је било с градњом арке у Нојево време, дело проповедања о Краљевству било је огроман пројекат — како у првом веку тако и у наше савремено доба. Задатак долажења до људи с било каквом поруком довољно је тежак, а овај задатак је био посебно изазован. У првом веку је било релативно мало ученика. Њихов Вођа Исус био је погубљен као наводни побуњеник. Јеврејска религија је била добро утемељена. У Јерусалиму је стајао величанствени храм. Нејеврејске религије на Медитерану биле су такође добро утемељене, с храмовима и свештенством. Слично томе, кад је ’време краја‘ почело 1914, помазаних хришћана је било мало, а припадника других религија који су тврдили да служе Богу било је много (Данило 12:9).

⁵ Исус је своје следбенике упозорио да ће бити прогоњени. Рекао је: „Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас због имена мога“ (Матеј 24:9). Поред таквих проблема, хришћани ће се нарочито у ’последњим данима‘ наћи у ’тешким временима‘ (2. Тимотеју 3:1). Величина дела проповедања, извесност прогонства и тешко време, учинили су да то дело буде изазовно и тешко. Била је потребна велика вера.

6. Које је засигурање у успех Јехова дао свом народу?

⁶ Иако је Јехова знао да ће бити тешкоћа, он је такође знао да то дело ништа неће зауставити. Успех је био проречен у добро познатом пророчанству које је имало значајно испуњење како у првом тако и у 20. веку: „Ово јеванђеље о краљевству проповедаће се по свему свету“ (Матеј 24:14, курзив наш).

7. Колико је обимна била проповедничка активност у првом веку?

⁷ Пуни вере и светог духа, Божје слуге су се у првом веку дале на извршавање свог задатка. Зато што се показало да је Јехова с њима, постигли су успех далеко изнад онога што су очекивали. У време када је Павле писао Колошанима, око 27 година после Исусове смрти, он је о доброј вести могао да каже да је ’проповедана сваком створењу под небом‘ (Колошанима 1:23). Слично томе, на крају 20. века, та добра вест се проповеда у 233 земље.

8. Под каквим околностима су многи прихватили добру вест? Наведи примере.

⁸ Милиони су пригрлили добру вест, у недавним деценијама. Многи су то учинили под неповољним околностима – током ратног стања, под забранама, и под жестоким прогонством. То је био случај и у првом веку. Једном приликом су Павле и Сила били брутално ишибани и бачени у затвор. Каква невероватна ситуација за стварање ученика! Па ипак, Јехова је ту ситуацију употребио баш за то. Павле и Сила су ослобођени, а тамничар је заједно са својом породицом постао верник (Дела апостолска 16:19-33). Таква искуства показују да противници не могу да ућуткају добру вест (Исаија 54:17). Ипак, историја хришћанства није била историја неумољивог непријатељства  и прогонства. Усредсредимо се сад на неке повољне развоје догађаја који су допринели да се поравна пут за успешно проповедање добре вести како у првом тако и у 20. веку.

Религиозно окружење

9, 10. Како је Јехова изазвао очекивање за проповедање добре вести у првом и у 20. веку?

⁹ Осмотри одабирање времена за велике проповедничке акције. Што се тиче оквира радње у првом веку пророчанство о 70 годишњих недеља, које се налази у Данилу 9:24-27, тачно је указало на 29. н. е. — годину када је требало да се појави Месија. Иако Јевреји из првог века нису разумели тачан временски распоред ствари, они су били у ишчекивању, чекали су Месију (Лука 3:15). Француско дело Manuel Biblique каже: „Људи су знали да су се седамдесет годишњих недеља које је Данило јасно утврдио приближавале крају; нико није био изненађен када је чуо како Јован Крститељ објављује да се краљевство Божје приближило.“

¹⁰ Како је с оквиром радње у савремено доба? Један монументалан догађај било је устоличење Исуса на небу, што је означило почетак његове присутности у краљевској сили. Библијско пророчанство показује да се то одиграло 1914. (Данило 4:13-17). Ишчекивање тог догађаја је такође проузроковало да неки религиозни људи у савремено доба буду испуњени очекивањем. Очекивање је било очигледно и међу искреним Истраживачима Библије који су почели да објављују овај часопис 1879. као Сионску Кулу стражару и гласника Христове присутности. Тако је и у првом веку и у савремено доба, религиозно очекивање припремило терен за проповедање добре вести. a

11. Који су религиозни темељи положени као помоћ у проповедању добре вести?

¹¹ Један други фактор који је допринео хришћанском делу у обе ере био је тај што су многи били упознати са Светим списима. У првом веку, јеврејске заједнице су биле разбацане широм околних паганских нација. Те заједнице су имале синагоге у којима су се људи редовно састајали да би слушали читање и разматрање Писма. Тако су рани хришћани могли да граде на религиозном спознању које су људи већ имали (Дела апостолска 8:28-36; 17:1, 2). Почетком нашег доба, Јеховин народ је био у сличном окружењу у многим земљама. Библија је била лако доступна широм хришћанског света, нарочито у протестантским земљама. Читала се у многим црквама; милиони су имали свој примерак. Људи су већ имали Библију у рукама, али требала им је помоћ да разумеју оно што су поседовали.

Користи од закона

12. Како је римски закон обично био заштита у првом веку?

¹² Хришћанско проповедање је често имало користи од владиних закона. Римско царство је у првом веку доминирало светом, а његови писани закони су имали снажан утицај на свакодневни живот. Ти закони су пружали заштиту, а и рани хришћани су од њих имали користи. На пример, Павлово позивање на римски закон водило је до његовог ослобађања из затвора и сачувало га од бичевања (Дела апостолска 16:37-39; 22:25, 29). Указивање на припрему Римског правног система помогло је да се умири љутита светина у Ефесу (Дела апостолска 19:35-41). Једном је Павле био поштеђен насиља у Јерусалиму зато што је био римски грађанин (Дела апостолска 23:27). Касније му је римски закон омогућио да своју веру законски брани пред цезаром (Дела апостолска 25:11). Премда су неки цезари владали  као тирани, закони у првом веку су обично омогућавали ’одбрану и законско утврђивање добре вести‘ (Филипљанима 1:7, NW).

13. Како је у наше време дело проповедања често имало користи од закона?

¹³ Исти је случај и у многим земљама данас. Иако има оних који би да „против закона насиља измишљају“, писани закони у већини земаља гледају на верску слободу као на једно од основних права (Псалам 94:20). Схватајући да Јеховини сведоци не представљају никакву претњу за друштвени поредак, многе владе су нам доделиле законско признање. У Сједињеним Државама, где Сведоци обављају велики део штампања, постојећи закони омогућују да се Кула стражара без престанка издаје већ 120 година и да се чита широм света.

Периоди мира и толеранције

14, 15. Како је релативна друштвена стабилност користила проповедничкој активности у првом веку?

¹⁴ Проповедничка активност је такође имала користи од периода релативног мира. Иако је Исус тачно прорекао да ће у временима о којима је реч „устати народ на народ“, било је интервала стабилности који су омогућили интензивно проповедање о Краљевству (Матеј 24:7). Хришћани у првом веку живели су под Pax Romana, то јест Римским миром. Један историчар је писао: „Рим је тако комплетно покорио народе средоземља да је за њих окончао векове скоро непрестаног ратовања.“ Та стабилност је раним хришћанима отворила пут да релативно безбедно путују широм римског света.

¹⁵ Римско царство је настојало да уједини људе под својом снажном руком. Та политика је унапређивала не само путовања, толеранцију и размену идеја већ и концепт о међународном братству. Књига On the Road to Civilization каже: „Јединство [Римског] царства припремило је [за хришћанско проповедање] повољно подручје. Националне баријере су срушене. Римски грађанин је био грађанин света... Осим тога, религија која је научавала братство међу људима могла би да се разуме у држави која је развила идеју о светском грађанству.“ (Упореди с Делима апостолским 10:34, 35; 1. Петрова 2:17.)

16, 17. Шта је мотивисало напоре ка унапређивању мира у савремено доба, и до каквог закључка су многи дошли?

¹⁶ Како је у наше време? Двадесети век је доживео најдеструктивније ратове у историји, а регионални ратови у неким земљама настављају да бесне (Откривење 6:4). Па ипак, било је и периода релативног мира. Велике светске силе нису се међусобно бориле у неком тоталном рату већ више од 50 година. Та ситуација је увелико допринела проповедању добре вести у тим земљама.

¹⁷ Ратне страхоте 20. века навеле су многе људе да признају потребу за једном светском владавином. Страх од светског рата водио је до формирања како Друштва народа тако и Уједињених нација (Откривење 13:14). Прокламовани циљ обе организације био је да унапређују међународну сарадњу и међународни мир. Људи који имају такву потребу често реагују повољно на добру вест о светској владавини која ће донети истински и трајни мир — вест о Божјем Краљевству.

18. Који став према религији је био повољан за дело проповедања?

¹⁸ Премда су хришћани повремено били окрутно прогоњени, ипак је и у првом и у 20. веку било периода религиозне толеранције (Јован 15:20; Дела апостолска 9:31). Римљани се нису либили да прихвате богове и богиње народа које су освајали и прилагођавали их. Професор Родни Старк је писао: „У многим погледима Рим је пружио ниво религиозне  слободе већи него што је више икада виђен све до времена након Америчке револуције.“ У савремено доба, људи у многим земљама постали су отворенији за друга гледишта, тако да су вољни да саслушају библијску поруку коју им носе Јеховини сведоци.

Улога технологије

19. Како су рани хришћани користили кодекс?

¹⁹ На крају, осмотримо како је Јехова оспособио свој народ да извуче користи од технолошких напредака. Иако рани хришћани нису живели у ери брзог технолошког напретка, једна ствар те врсте коју су искористили била је кодекс, или књига с листовима. Кодекс је заменио незграпан свитак. Књига The Birth of the Codex каже: „За разлику од спорог и парцијалног процеса којим је кодекс протерао свитак из световне литературе, хришћанско прихватање кодекса изгледа да је било тренутно и универзално.“ Ово реферално дело такође каже: „Хришћанско коришћење кодекса било је толико универзално у другом веку да његово увођење мора да датира доста пре 100. A.D.“ Кодекс је био лакши за коришћење него свитак. Стихови су могли брже да се пронађу. То је сигурно помогло раним хришћанима који су, попут Павла, не само објашњавали Писмо него и ’наводима доказивали‘ ствари које су научавали (Дела апостолска 17:2, 3, NW).

20. Како је Божји народ користио савремену технологију у свеопштој проповедничкој активности, и зашто?

²⁰ Технолошки напреци у нашем веку су задивљујући. Штампарске машине великих брзина помогле су да се библијска литература издаје симултано на мноштву језика. Савремена технологија убрзала је дело превођења Библије. Камиони, возови, бродови и авиони омогућили су да се библијска литература брзо превози широм планете. Телефони  и телефакси учинили су да тренутна комуникација постане реалност. Путем свог духа, Јехова покреће своје слуге да практично употребе такву технологију како би унапредили ширење добре вести по целом свету. Они не користе такве напретке из жеље да знају и примене сваку новину у овом свету. Уместо тога, њихов први и најважнији интерес је оно што ће им помоћи да на најефикаснији начин извршавају свој проповеднички задатак.

21. У шта можемо бити уверени?

²¹ „Ово јеванђеље о краљевству проповедаће се по свему свету“, прорекао је Исус (Матеј 24:14). Баш као што су рани хришћани доживели испуњење тог пророчанства, и ми данас то доживљавамо у огромној размери. Упркос енормности и тежини тог дела, током повољног и неповољног времена, усред промене закона и ставова, у рату и у миру, и усред свакојаких технолошких напредака, добра вест се проповедала, а и даље се проповеда. Зар те то не испуњава страхопоштовањем у погледу Јеховине мудрости и запањујуће моћи предвиђања? Можемо бити апсолутно сигурни да ће дело проповедања бити завршено према Јеховином временском распореду и да ће његова намера пуна љубави бити испуњена на благослов праведника. Они ће поседовати земљу и живеће на њој довека (Псалам 37:29; Авакум 2:3). Ако свој живот ускладимо с Јеховином намером, и ми ћемо бити међу њима (1. Тимотеју 4:16).

[Фуснота]

Тачке за понављање

◻ Зашто је проповедање добре вести изазован задатак?

◻ На које начине је хришћанско дело имало користи од владиних припрема и релативне друштвене стабилности?

◻ Шта нам Јеховин благослов над делом проповедања засигурава у вези с будућим догађајима?

[Питања за разматрање]