Извући корист од ’пшенице са неба‘

УБРЗО након чудесног избављења из Египта, Израелци су показали озбиљно помањкање вере у Јехову, свог Избавитеља. Због тога је Јехова учинио да 40 година тумарају по синајској пустоши. Током свег тог времена, Израелци и „велико мноштво других људи“, странаца који су им се придружили, јели су и пили док се нису ’наситили‘ (Излазак 12:37, 38). Псалам 78:23-25 нам говори како је то било могуће: „Он [Јехова] заповеди облацима одозго и небеска отвори врата, и пусти да им падне мана за јело, и даде им пшеницу са неба. Хлеба небеског [„моћних особа“, NW] изеде човек; посла им да се насите.“

Мојсије, као један од оних који су узимали ману, описао је ову јединствену храну. Написао је да у зору, кад се „диже роса, нађе се по пустињи нешто ситно, округло, ситно као слана по земљи. Кад то видеше, синови Израелови говораху један другоме: ’Шта је ово?‘“ или дословно на хебрејском „ман ху“? Од овог израза је вероватно потекла реч „мана“, како су Израелци назвали ову храну. Мојсије је рекао: „Она бејаше као семе коријандрово; бејаше бела и имала је укус медених колача“ (Излазак 16:13-15, 31, фуснота у NW).

Мана није била природан производ као што неки тврде. У њено припремање је била умешана једна натприродна сила. Примера ради, њено постојање није било ограничено подручјем нити добом године. Ако би остала преко ноћи, ујутро би се излегли црви и почела би да смрди; међутим, дупла порција коју је свака породица сакупљала дан пре недељног Сабата, није се покварила преко ноћи, тако да се могла јести на Сабат — на дан када се мана није појављивала. Мана је заиста била чудесна намирница (Излазак 16:19-30).

Помињање „моћних особа“ то јест „анђела“ у 78. Псалму, наводи на помисао да је Јехова можда користио анђеле да би обезбедио ману (Псалам 78:25, NW, фуснота). Како год да је било, народ је имао све разлоге да захваљује Богу за његову доброту. Међутим, већина је показала незахвалан дух према Ономе ко их је избавио из египатског ропства. Уколико не медитирамо о његовој љубазној доброти, и ми можемо Јеховине припреме узети здраво за готово или чак постати незахвални. Зато можемо бити захвални што је ослобођење Израелаца и пропратне догађаје Јехова уврстио у извештај који је „нама за поуку“ (Римљанима 15:4, Ча).

Поука за Израел користи и хришћанима

Када је обезбедио ману, Јехова је имао и нешто друго на уму, а не само задовољавање физичких потреба неких три милиона Израелаца. Желео је да их ’смири [„понизи“, NW] и искуша‘, тако да их прочисти и дисциплинује на њихову личну корист (Поновљени закони 8:16; Исаија 48:17). Ако би се одазвали на то прочишћавање и дисциплину, Јехова би уживао да им ’добро чини‘ дајући им мир, благостање и срећу у Обећаној земљи.

Једна ствар од животног значаја коју је требало да науче била је да „човек не живи само од хлеба него од свега што излази из уста Јеховиних“ (Поновљени закони 8:3). Да Бог није  обезбедио ману, народ би умро од глади — што је чињеница коју су лако признали (Излазак 16:3, 4). Захвални Израелци су свакодневно били подсећани да потпуно зависе од Јехове и тако су се учили понизности. Када би се једном нашли у Обећаној земљи материјалног изобиља, мања је вероватноћа да би заборавили Јехову и своју зависност од њега.

И хришћани, попут Израелаца, такође морају остати свесни своје зависности од Бога у погледу животних потреба — и физичких и духовних (Матеј 5:3, NW; 6:31-33). Када је одговарао на једну од Ђаволових кушњи, Исус Христ је цитирао Мојсијеве речи које се налазе у Поновљеним законима 8:3, и рекао: „Не живи човек само од хлеба, него од сваке речи која излази из Јеховиних уста“ (Матеј 4:4). Да, прави обожаваоци Бога хране се читањем Јеховиних изјава које се налазе у његовој Речи. Поред тога, њихова вера је ојачана када у свом животу осете корисне утицаје тих изјава док ходе с Богом и интересе његовог Краљевства стављају на прво место.

Несавршени људи могу да изгубе цењење за ствари које постају рутински део живота — чак и ако су те ствари одраз Јеховине бриге пуне љубави. Примера ради, натприродна припрема у облику мане Израелце је испрва и одушевила и задовољавала, али су с временом многи почели да се жале. „Ова се никаква храна већ огадила души нашој“, кукали су с непоштовањем — што је указивало на то да су почели да ’одступају од Бога живога‘ (Бројеви 11:6; 21:5; Јеврејима 3:12). Отуда њихов пример служи за „науку [„упозорење“, Ча] нама, на које су последња времена дошла“ (1. Коринћанима 10:11 ).

Како можемо узети к срцу овај упозоравајући пример? Један начин је да никада не дозволимо да нам библијска  учења или припреме које добијамо преко класе верног и разборитог роба постану обична или свакидашња ствар (Матеј 24:45, NW). Када Јеховине дарове једном почнемо да узимамо здраво за готово или нам они постану досадни, наш однос с њим почиње да се хлади.

С добрим разлогом, Јехова нас не засипа сталним пљуском узбудљивих нових ствари. Уместо тога, он постепено, прогресивно пушта повећано светло на своју Реч (Пословице 4:18). То његовом народу омогућава да оно што учи усвоји и примени. Исус је у поучавању својих првих ученика следио пример свог Оца. Он им је Божју Реч објашњавао „према ономе што могаху слушати“ (ДК) односно „разумети“, како кажу неки преводи (Марко 4:33; упореди с Јованом 16:12).

Увећај своје цењење за Божје припреме

Исус је такође користио понављање. Мозак, посве разумљиво, може лако разумети неку ствар — на пример неко библијско начело — али примити то у срце и учинити то делом хришћанске ’нове личности‘ може трајати нешто дуже, нарочито ако су стари светски путеви и ставови дубоко укорењени (Ефесцима 4:22-24, NW). То је сигурно било тако и с Исусовим ученицима јер је требало да превазиђу понос и развију понизност. Исус их је у многим приликама морао поучити понизности, сваки пут преносећи исту основну мисао само из различитог угла, тако да се уреже у њих, што на крају и јесте (Матеј 18:1-4; 23:11, 12; Лука 14:7-11; Јован 13:5, 12-17).

У савремено доба, хришћански састанци и публикације Watch Towera следе Исусов пример у добро промишљеној употреби понављања. Стога, ценимо то као израз Божје бриге пуне љубави према нама и нека нам никада не буде заморно оно што добијамо, као што је то био случај код Израелаца према мани. Заиста, док се стрпљиво усредсређујемо на усвајање Јеховиних редовних подсетника, видећемо њихов добар плод у нашем животу (2. Петрова 3:1). Овај захвалан став заиста показује да у свом срцу као и у свом уму ’схватамо смисао‘ Божје Речи (Матеј 13:15, 19, 23, NW). У овом погледу добар пример је псалмиста Давид, који је, иако није имао овако разноврсну духовну храну као ми данас, Јеховине законе описао као „слађе од меда, од меда што се из сата цеди“! (Псалам 19:11).

„Мана“ која даје вечни живот

„Ја сам хлеб живота“, рекао је Исус Јеврејима. „Оцеви ваши једоше ману у пустињи и помреше... Ја сам хлеб живи, који сиђе с неба; ко једе од овога хлеба живеће вечно; а хлеб који ћу ја дати то је пут моја, коју ћу дати за живот света“ (Јован 6:48-51). Дослован хлеб или мана није могао и не може дати вечни живот. Али, они који исказују веру у Исусову откупну жртву на крају ће имати благослов вечног живота (Матеј 20:28).

Већина оних који ће имати користи од Исусове откупнине живеће заувек на рајској земљи. „Мноштво велико“ ових особа — предочено ’великим мноштвом других‘, странаца који су се придружили Израелцима у изласку из Египта — преживеће предстојећу ’патњу [„невољу“, ДК] велику‘ која ће одстранити сву злоћу са земље (Откривење 7:9, 10, 14; Излазак 12:38). Још величанственију награду добиће они које су наговештавали сами Израелци. Апостол Павле је ове особе, којих има 144 000, описао као оне које сачињавају духовни Израел Божји. Њихова награда приликом смрти јесте ускрсење за живот на небу (Галатима 6:16; Јеврејима 3:1; Откривење 14:1). Тамо ће им Исус дати посебну врсту мане.

Значење ’сакривене мане‘

„Који победи, даћу му да једе мане сакривене“, рекао је духовном Израелу  ускрснули Исус (Откривење 2:17). Та симболична сакривена мана подсећа нас на ману за коју је Бог заповедио Мојсију да је држи у златном суду унутар светог ковчега савеза. Тај ковчег је чуван у делу шатора од састанка који се звао светиња над светињама. Тако је остао ван домашаја очију, такорећи сакривен. Пошто је био чуван као спомен, тај узорак мане није пропадао док је био у ковчегу и тако је био прикладан симбол за непропадљиву залиху хране (Излазак 16:32; Јеврејима 9:3, 4, 23, 24). Тиме што им даје сакривену ману, Исус засигурава да 144 000 примају бесмртност и нераспадљивост као духовни синови Божји (Јован 6:51; 1. Коринћанима 15:54).

„Јер у теби [Јехова] извор је живота“, рекао је псалмиста (Псалам 36:10). Колико само припрема у облику мане — и дословне и симболичне — добро потврђује ову основну истину! Мана коју је Бог давао древном Израелу, симболична мана коју је пружио у облику Исусовог тела које је дато у нашу корист и симболична сакривена мана коју преко Исуса даје онима од 144 000, све нас то подсећа да наш живот у потпуности зависи од Бога (Псалам 39:6, 7а; 8). Понизно, скромно и редовно потврђујмо ову зависност. За узврат, Јехова ће нам ’добро чинити‘ (Поновљени закони 8:16).

[Слике на 26. страни]

Да би добили вечни живот, сви људи зависе од ’живог хлеба који сиђе с небеса‘

[Слика на 28. страни]

Присуствовање свим хришћанским састанцима одражава наше цењење за Јеховине подсетнике