Они су вршили Јеховину вољу

Марија изабира „бољи део“

У ИСУСОВИМ данима, рабинске традиције су ограничавале Јеврејке. Зато су биле одвраћане од проучавања Закона. Заиста, једно схватање цитирано у Мишни каже: „Ако било који човек да својој ћерки спознање о Закону то је као да ју је поучио разврату“ (Сота 3:4).

Као последица тога, у првом веку многе жене у Јудеји нису биле довољно образоване. „Нема доказа да је пре Исусове службе јеврејским женама било икада дозвољено да буду ученице неког великог учитеља, још мање да путују с тим учитељем или да поучавају било кога осим своје деце“, запажа The Anchor Bible Dictionary. Још више оцрњујући жене, неке религиозне вође су чак поставиле закон у којем су изнеле да у јавности човек не треба да разговара са женом!

Исус се није обазирао на такве безбожне ставове. Он је поучавао како мушкарце тако и жене, а и међу његовим следбеницима могли су се наћи и мушкарци и жене (Лука 8:1-3). Једном приликом, Исус је био позван да буде гост код Марте и Марије (Лука 10:38). Ове две жене биле су Лазареве сестре, и све троје су били Исусови ученици и добри пријатељи (Јован 11:5). Мора да је ова породица била угледна пошто је велики број људи дошао да утеши Марту и Марију када је Лазар умро. У сваком случају, оно што се догодило у њиховом дому када им је Исус био у гостима пружило је вредну поуку не само за њих већ и за нас.

Учење код ногу Исусових

Нема сумње, Марта и Марија су желеле да за Исуса обезбеде обилну гозбу, и можда је то било могуће с обзиром на њихова материјална средства. (Упореди с Јованом 12:1-3.) Међутим, када је њихов гост стигао, Марија „седе код Господових ногу и слушаше његову реч“ (Лука 10:39). Ниједна људска традиција није могла спречити Исуса да поучи ову искрену жену која је била тако горљива да учи! Можемо да замислимо Марију како седи испред Исуса, стављајући се у позицију ученика који је потпуно задубљен док слуша поучавање свог Учитеља. (Упореди с Поновљеним законима 33:3; Дела апостолска 22:3.)

За разлику од Марије, Марта „беше заузета многим пословима“. Док је припремала неко богато јело била је прилично запослена око својих обимних кућних послова. Ускоро је постала узнемирена што је на њу пао читав посао, док њена сестра седи код Исусових ногу! Тако је Марта, можда изненада, прекинула Исуса док је говорио Марији, рекавши: „Господе, зар не мариш што ме сестра остави саму да послужујем? Реци јој, дакле, да ми помогне“ (Лука 10:40).

Само по себи, у Мартиној молби није било ничег погрешног. Коначно, припремање јела за више људи је тежак посао, и не би требало да терет носи само једна особа. Међутим, Исус је у њеној изјави видео прилику да је поучи једној вредној лекцији. „Марта, Марта“, рекао је он, „бринеш се и узнемираваш око многих ствари. А мало тога је потребно, или само једно. А Марија је изабрала бољи део, и он јој се неће одузети“ (Лука 10:41,42).

Исус није рекао да Марти недостаје интерес за духовне ствари. Баш напротив, он је знао да је она жена с дубоком божанском оданости. a То је несумњиво било оно што ју је пре свега и подстакло да позове Исуса у своју кућу. Међутим, у свом благом укору, Исус је указао да Марта, због свог брижног старања око јела,  пропушта ретку прилику да прими личну поуку од Божјег Сина.

Истина, можда је тадашња култура подупирала гледиште да се вредност неке жене најбоље показује њеним извршавањем кућних послова. Али Исусове речи су показале да су и жене, као и мушкарци, могле да седну крај ногу Божјег Сина и да приме речи живота! (Јован 4:7-15; Дела апостолска 5:14). С обзиром на то, за Марту би много боље било да је обезбедила само неколико јела — или чак само једно — што би јој пружило могућност да седне крај Господових ногу и учи од њега. (Упореди с Матејем 6:25.)

Поука за нас

Данас се и мушкарци и жене налазе међу онима који одговарају на Исусов позив да ’узму воду живота забадава‘ (Откривење 22:17). Неки, покренути љубављу — попут Марте — чине највише што могу да угосте сувернике. Они су практични и брзи да пређу на дело, и Јехова обећава да ће наградити њихов рад који радо обављају (Јеврејима 6:10; 13:16). Други можда више личе на Марију. Они су сталожени и медитативни. Њихова жеља да дубоко размишљају о Божјој Речи помаже им да остану снажно укорењени у вери (Ефесцима 3:17-19).

Оба типа личности испуњавају виталну потребу у хришћанској скупштини. На крају, ипак би требало да сви ’изаберемо бољи део‘ стављајући нагласак првенствено на духовне ствари. Уверавајући се у важније ствари, имаћемо Јеховину наклоност и благослов (Филипљанима 1:9-11).

[Фуснота]