Зашто одржати обећања?

„ГЛАСАЈТЕ за човека који најмање обећава; најмање ће вас разочарати“, рекао је бивши председнички саветник Бернард Барух. У данашњем свету изгледа да се обећања дају само да би се кршила. Могу то бити брачни завети, пословни уговори или обећања да ће се с децом проводити више времена. Скоро свугде се игнорише оно на шта указује ова традиционална максима: „Човек вреди колико и његова реч.“

Наравно, многи људи и не намеравају да одрже своја обећања. Други брзоплето дају обећања која не могу да испуне или погазе своју реч само зато што испадне да је тако најлакше.

Мора се признати да може бити тешко одржати обећање кад настану непредвиђене околности. Али, да ли је прекршено обећање заиста толико штетно? Да ли треба озбиљно да схватиш своја обећања? Кратак осврт на пример Јехове Бога помоћи ће нам да видимо зашто треба озбиљно да гледамо на ову ствар.

Јехова испуњава своја обећања

Ми обожавамо Бога чије је са̂мо име везано за испуњење његових обећања. У библијско време је име често говорило нешто о особи. Исти је случај и с именом Јехова, које значи „Он проузрокује да постаје“. На тај начин божанско име обухвата мисао да ће Бог испунити своја обећања и остварити своје намере.

У складу са својим именом, Јехова је одржао сва обећања која је дао древној нацији Израел. Краљ Соломон је у вези с тим обећањима потврдио: „Благословен да је Јехова који је смирио народ свој Израел по свим обећањима својим! Од свих добрих речи његових, које је говорио преко Мојсија, слуге свога, није ни једна остала неиспуњена“ (1. Краљевима 8:56).

Јеховина поузданост је таква да је апостол Павле могао да резонује: „Кад је Бог дао обећање Аврахаму, пошто није могао да се закуне никим већим, заклео се самим собом“ (Јеврејима 6:13). Да, само Јеховино име и његова личност гаранција су да ће он одржати своја обећања, чак и ако би га то скупо коштало (Римљанима 8:32). Чињеница да Јехова испуњава своја обећања пружа нам наду која је сидро наше душе, односно живота (Јеврејима 6:19).

Јеховина обећања и наша будућност

Наша нада, вера и сам наш живот, све то зависи од испуњења Јеховиних обећања. Какву наду ми гајимо? „Према [Божјем] обећању ми очекујемо нова небеса и нову земљу, а у њима ће пребивати праведност“ (2. Петрова 3:13). Писмо нам такође даје темељ за веру да ће „бити ускрсење и праведника и неправедника“ (Дела апостолска 24:15). Можемо бити сигурни да постоји нешто више од садашњег живота. Заиста, оно што апостол Јован назива „обећање“ јесте „вечни живот“ (1. Јованова 2:25). Али, Јеховина обећања у његовој Речи нису ограничена само на будућност. Она и сада дају смисао нашем свакодневном животу.

Псалмиста је певао: „Јехова је близу свих који га призивају... вапај њихов чује“ (Псалам 145:18, 19). Бог нас такође уверава да „он уморном снагу даје и сусталом живот крепи“ (Исаија 40:29). И колико је само утешно знати да ’Бог неће дозволити да будемо искушани изнад  онога што можемо поднети, него ће с кушњом створити и излаз‘! (1. Коринћанима 10:13). Уколико лично доживимо испуњење било ког од ових обећања, знамо да се у потпуности можемо поуздати у Јехову. С обзиром на користи које произлазе из многих обећања која Бог даје и које одржи, како треба да гледамо на оно што ми њему обећамо?

Одржимо обећања дата Богу

Наше предање Богу је несумњиво најважније обећање које можемо дати. Кад предузмемо тај корак ми показујемо да желимо заувек да служимо Јехови. Иако Божје заповести нису тегобне, можда није увек лако вршити његову вољу, поготово када живимо у овом злом систему ствари (2. Тимотеју 3:12; 1. Јованова 5:3). Али, када једном ’ставимо руку на плуг‘ и постанемо предане Јеховине слуге и ученици његовог Сина Исуса Христа, никада не треба да се осврћемо на ствари овога света које смо оставили за собом (Лука 9:62).

Када се молимо Јехови, можемо бити подстакнути да му обећамо да ћемо се борити да превазиђемо неку слабост, да ћемо развијати одређену хришћанску особину или повећати учешће у неком виду наше теократске активности. Шта ће нам помоћи да до краја одржимо своја обећања? (Упореди с Проповедником 5:1-4.)

Искрена обећања навиру како из срца тако и из ума. Зато подупримо обећања која дајемо Јехови тиме што ћемо у молитви отворити своје срце, искрено изражавајући своје зебње, жеље и слабости. Кад се молимо за оно што је везано за неко наше обећање ојачаћемо одлучност да га одржимо. Своја обећања дата Богу можемо сматрати дугом. Када су дугови велики, отплата мора бити постепена. Слично томе, за многа обећања која дамо Јехови биће потребно време да се испуне. Али, када му редовно дајемо оно што можемо, показујемо да и мислимо оно што кажемо, и он ће нас у складу с тим и благословити.

Ако се често молимо за оно што се тиче наших обећања, можда свакодневно, тиме показујемо да озбиљно гледамо на њих. То ће нашем небеском Оцу показати да смо искрени. Такође ће служити и као редован подсетник. Давид нам је у овоме оставио леп пример. Он је у песми преклињао Јехову: ’Чуј, Боже, вапај мој, слушај молитву моју... Тако ћу певати твоме имену свагда, испуњавајући свагда завете своје‘ (Псалам 61:2, 9).

Држање обећања гради поверење

Ако на обећања дата Богу не треба да гледамо олако, тада то исто важи и за обећања дата нашим сухришћанима. Не треба да се према Јехови постављамо на један начин, а према браћи на други. (Упореди с 1. Јовановом 4:20.) У својој Беседи на гори, Исус је рекао: „Нека ваша реч да, значи да, ваше не, не“ (Матеј 5:37). Засигурати да је наша реч увек поуздана јесте један начин на који ’чинимо добро онима који су нам сродни по вери‘ (Галатима 6:10). Свако обећање које одржимо гради поверење.

Штета нанесена због неодржаног обећања често постаје већа када је у питању новац. Било да је посреди враћање зајма, вршење неке услуге или испуњавање каквог трговинског уговора, хришћанин треба да одржи дату реч. То угађа Богу и учвршћује обострано поверење које је толико неопходно да би браћа „живела у јединству“ (Псалам 133:1, NW).

Међутим, непридржавање уговора може нанети штету и скупштини и појединцима који су директно укључени. Један путујући надгледник примећује: „За пословне спорове — до којих увек долази због тога што бар једна страна у уговору сматра да је изиграна — често чују и други. Као последица тога, браћа заузимају стране и атмосфера у Дворани  Краљевства постаје напета.“ Колико је онда важно да пажљиво размотримо сваки уговор који састављамо и да ствар ставимо на папир! a

Такође треба да будемо опрезни и приликом продаје скупих производа или када препоручујемо нека улагања, нарочито ако од тога имамо зараду. Слично томе, треба много да пазимо да не преувеличавамо предности неке робе или учинак неког лека, нити да обећавамо нереалан добитак од улагања. Љубав треба да покрене хришћане да објасне све у вези с било којим ризиком који је у то укључен (Римљанима 12:10). Пошто већина браће има мало пословног искуства, они могу да се поуздају у наш савет само зато што су с нама у вери. Како би било трагично да се њихово поверење сруши!

Пошто смо хришћани, ми не можемо да прихватимо неке непоштене послове или да игноришемо законске интересе других (Ефешанима 2:2, 3; Јеврејима 13:18). Да бисмо имали Јеховину наклоност као ’гости у његовом шатору‘, морамо бити од речи. ’Чак и ако смо се заклели у оно што је лоше по нас, ми то не мењамо‘ (Псалам 15:1, 4, NW).

Израелски судија Јефтај се заветовао Јехови Богу да ће му ако му подари победу над Амонцима, као жртву паљеницу дати прву особу коју сретне након повратка из битке. Испало је да је та особа била његова јединица, али он није повукао своју реч. Уз свесрдан пристанак своје кћерке, он ју је дао да заувек служи у Божјем светилишту — што је ван сумње на многе начине била болна и скупа жртва (Судије 11:30-40).

Нарочито скупштинске старешине имају одговорност да се држе својих уговора. Према 1. Тимотеју 3:2, надгледник треба да буде „беспрекоран“. То је превод грчког израза који значи „не може се држати у шаци, без мане је, нема приговора“. Он „указује да човека не само што прати добар глас, већ га он и заслужује“ (A Linguistic Key to the Greek New Testament). Пошто надгледник мора да буде беспрекоран, његова обећања увек треба да буду поуздана.

Други начини на које држимо своја обећања

Како треба да гледамо на обећања која дајемо онима који нису наши сухришћани? „Нека ваше светло светли пред људима, да виде ваша добра дела и дају славу вашем Оцу који је на небесима“ (Матеј 5:16). Када показујемо да ценимо своју реч, ми можемо друге привући хришћанској поруци. Упркос опадању мерила честитости у свету, већина људи још увек цени поштење. То што држимо своја обећања јесте један од начина на који показујемо љубав према Богу и ближњем и привлачимо оне који воле праведност (Матеј 22:36-39; Римљанима 15:2).

Током службене 1998. године, Јеховини сведоци су провели преко милијарду сати у јавном објављивању добре вести о Божјем Краљевству (Матеј 24:14). Можда  су неки затворили уши на проповедање јер нисмо држали своју реч у трговачким пословима или у другим стварима. Будући да представљамо Бога истине, људи с правом очекују да се поштено понашамо. Тиме што смо поуздани и поштени, ми ’у свему украшавамо науку нашег Спаситеља, Бога‘ (Титу 2:10).

У служби имамо могућности да држимо своју реч када поново посетимо оне који су показали занимање за поруку о Краљевству. Ако кажемо да ћемо поново доћи, треба то и да урадимо. То што поново дођемо, као што смо и обећали, јесте начин да не ’одрекнемо добра оном који на њих право има‘ (Пословице 3:27). Једна сестра ту ствар излаже на следећи начин: „Неколико пута сам срела заинтересоване особе које су ми рекле да им је неки Сведок обећао да ће поново доћи, а није дошао. Наравно, знам да станари можда нису били код куће или због околности није било могуће поново навратити. Али, не бих волела да то неко каже и за мене, и зато чиним све што је у мојој моћи да бих исту особу поново пронашла. Мислим да би се лоше одразило на Јехову и моју браћу у целини када бих некога изневерила.“

У неким случајевима можда нисмо вољни да поново навратимо зато што закључујемо да особа и није нешто заинтересована. Малочас поменута сестра објашњава: „Не желим да судим о томе колико је неко заинтересован. Властито искуство ме је поучило да су први утисци често погрешни. Тако се трудим да будем позитивна, да на сваку особу гледам као на потенцијалног брата, односно сестру.“

У хришћанској служби, као и на многим другим подручјима, треба да покажемо да је наша реч поуздана. Истини за вољу, неке ствари је лакше рећи него урадити. Мудри човек је рекао: „Својом се добротом многи људи хвале, али ко ће верног човека да нађе“ (Пословице 20:6). Ако смо одлучни тада можемо бити верни и доследни својој речи.

Богати благослови од Бога

Намерно давати празна обећања је непоштено и могло би се рећи да је слично попуњавању чека за који не постоји покриће у банци. Али какве награде и благослове примамо кад држимо своја обећања! Један благослов тога што смо поуздани јесте тај што имамо добру савест. (Упореди с Делима апостолским 24:16.) Уместо кајања које нас изједа, ми смо задовољни и мирни. Штавише, када држимо своју реч доприносимо јединству скупштине, а то јединство зависи од узајамног поверења. Наш ’истинит говор‘ нас препоручује и као слуге Бога истине (2. Коринћанима 6:3, 4, 7).

Јехова је веран својој речи и мрзи „лажљиви језик“ (Пословице 6:16, 17). Када га опонашамо, ми се приближавамо њему, нашем небеском Оцу. Онда свакако имамо добар разлог да држимо своја обећања.

[Фуснота]

[Слике на 10. страни]

Јефтај је одржао своје обећање, чак и ако је то било болно

[Слике на 11. страни]

Ако си обећао да ћеш поново навратити, добро се припреми да то и учиниш