Тимотеј — ’право дете у вери‘

ТИМОТЕЈ је био релативно млад када га је хришћански апостол Павле изабрао за свог сапутника. Тако је отпочело партнерство које се наставило следећих 15 година. Између та два човека развио се такав однос да је Павле Тимотеја могао назвати „моје вољено и верно дете у Господу“ и ’право дете у вери‘ (1. Коринћанима 4:17; 1. Тимотеју 1:2).

Шта је то у Тимотејевој личности учинило Павла толико приврженим њему? Како је Тимотеј постао тако драгоцен сарадник? И које вредне лекције можемо научити из надахнутог извештаја о Тимотејевој активности?

Изабран од Павла

Павле је младог ученика Тимотеја пронашао када је на свом другом мисионарском путовању око 50. н. е. посетио Листру (у данашњој Турској). Вероватно у својим касним тинејџерским или раним 20-им годинама, Тимотеј је био на добром гласу код хришћана у Листри и Иконији (Дела апостолска 16:1-3). Он је живео у складу са својим именом које значи „Онај који поштује Бога“. Тимотеј је од раног детињства био поучаван Светом писму од његове баке Лоиде и мајке Евникије (1. Тимотеју 1:5; 3:14, 15). Оне су пригрлиле хришћанство највероватније током Павлове прве посете њиховом граду, неколико година раније. Сада су посредством деловања светог духа одређена предсказања указивала каква ће бити Тимотејева будућност (1. Тимотеју 1:18). У складу са овим упутством, Павле и старији мужеви скупштине су положили своје руке на тог младића, издвајајући га тако за нарочиту службу и апостол га је изабрао за свог мисионарског пратиоца (1. Тимотеју 4:14; 2. Тимотеју 1:6).

Пошто је његов отац био Грк неверник, Тимотеј није био обрезан. Наравно, то није био хришћански захтев. Међутим, да би уклонио камен спотицања за Јевреје које ће посећивати, Тимотеј се подвргао том болном поступку (Дела апостолска 16:3).

Да ли је Тимотеј раније сматран Јеврејином? Неки изучаваоци на основу рабинских ауторитета аргументују да се „статус потомства из мешовитих бракова одређивао по мајци, не по оцу“. То значи, „јеврејска жена рађа јеврејску децу“. Па ипак, писац Шеј Коен доводи у питање то да ли је такав „рабински закон о људима већ био на снази у првом веку н.е.“ и да ли су га се држали Јевреји из Мале Азије. Након разматрања историјских доказа, он закључује да када би се пагани женили Израелкама, „деца из оваквих бракова би се сматрала Израелцима само ако би породица живела међу Израелцима. Ако су живели у мајчиној домовини, порекло се рачунало по мајци. Када би се Израелка преселила у иностранство да би се придружила свом паганском мужу, њена деца су сматрана паганима.“ У сваком случају, Тимотејево мешовито порекло је имало својих предности у делу проповедања. Он не би имао проблема ни с Јеврејима ни с паганима, што му је можда омогућавало да премости разлике међу њима.

Павлова посета Листри је означила прекретницу у Тимотејевом животу.  Младићева спремност да следи вођство светог духа и да понизно сарађује с хришћанским старешинама водила га је до великих благослова и предности службе. Било да је у то време био свестан тога или не, Тимотеј ће касније, под Павловим вођством, бити употребљен за важне теократске задатке, који ће га одвести далеко од куће, чак до Рима, престонице империје.

Тимотеј је унапређивао интересе Краљевства

Имамо само делимичан извештај о Тимотејевим активностима, али он је много путовао како би унапредио интересе Краљевства. Тимотејево прво путовање с Павлом и Силом 50. н. е., водило га је кроз Малу Азију и у Европу. Тамо је учествовао у проповедничким кампањама у Филипима, Солуну и Верији. После противљења због којег је Павле отишао у Атину, Тимотеј и Сила су остали иза у Верији како би се побринули о групи ученика која је тамо била формирана (Дела апостолска 16:6-17:14). Касније, Павле је Тимотеја послао у Солун да тамо ојача нову скупштину. Тимотеј је донео добре вести о њеном напретку када се срео с Павлом у Коринту (Дела апостолска 18:5; 1. Солуњанима 3:1-7).

Писмо не каже колико дуго је Тимотеј остао с Коринћанима (2. Коринћанима 1:19). Међутим, вероватно око 55. н. е., Павле је размишљао да га поново пошаље код њих, јер је примио узнемиравајуће вести о њиховом стању (1. Коринћанима 4:17; 16:10). Касније је Тимотеј, са Ерастом, из Ефеса послат у Македонију. И када је Павле из Коринта писао Римљанима, Тимотеј је поново био с њим (Дела апостолска 19:22; Римљанима 16:21).

Када се Павле упутио ка Јерусалиму, Тимотеј и други су напустили Коринт и испратили апостола бар до Троаде. Да ли је Тимотеј наставио до Јерусалима, није познато. Али, он се поименце спомиње у уводима три писма која је Павле написао из затвора у Риму око 60-61. н. е. a (Дела апостолска 20:4; Филипљанима 1:1; Колошанима 1:1; Филимону 1). Павле је планирао да Тимотеја из Рима пошаље у Филипе (Филипљанима 2:19). И после Павловог изласка из затвора, Тимотеј је по апостоловом упутству остао у Ефесу (1. Тимотеју 1:3).

Тимотејева спремност да предузме многа путовања за добро скупштина заиста је вредна хвале, будући да путовање у првом веку није било ни лако ни удобно. (Погледај оквир на 29. страни Куле стражаре од 15. августа 1996.) Размотри само једно од његових могућих путовања и шта нам оно говори о Тимотеју.

Расветљавање Тимотејеве личности

Тимотеј је био с Павлом у Риму када је затворени апостол у свом писму прогоњеним хришћанима у Филипима рекао: „А ја се надам у Господу Исусу да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да ми се душа радује кад сазнам како стоје ствари код вас. Јер немам никог другог са ставом попут његовог који ће се истински бринути за ваше ствари. Јер сви други траже своје сопствене интересе, а не интересе Христа Исуса. Али ви знате каквим се доказао, да је као дете с оцем робовао са мном за унапређивање добре вести“ (Филипљанима 1:1, 13, 28-30; 2:19-22).

Ове речи су истицале Тимотејеву забринутост за сувернике. Уколико није ишао бродом, такав пут је захтевао 40-дневно пешачење од Рима до Филипа, с кратким преласком преко Јадранског мора, и онда још 40 дана за повратак у Рим. Тимотеј је био спреман да уради све то да би служио браћи и сестрама.

Мада је Тимотеј путовао и уздуж и попреко, он није увек био доброг здравља. Очигледно је имао некаквих проблема са  желуцем и патио је од „честих болести“ (1. Тимотеју 5:23). Па ипак, када је у питању добра вест он се није штедео. Није чудо што је Павле имао тако близак однос с њим!

Под апостоловим старатељством и кроз заједничка искуства, Тимотеј је очигледно почео да одражава Павлову личност. Тако му је Павле могао рећи: „Ти си тачно следио моје учење, мој начин живота, моју намеру, моју веру, моју дуготрпљивост, моју љубав, моју истрајност, моја прогонства, моје патње, оно што ми се догодило у Антиохији, у Иконији, у Листри, прогонства каква сам поднео.“ Тимотеј је лио сузе с Павлом, био у његовим молитвама, и служио уз њега на унапређивању интереса Краљевства (2. Тимотеју 1:3, 4; 3:10, 11).

Павле је охрабрио Тимотеја да ’не дозволи да иједан човек презре његову младост‘. То може указивати да је Тимотеј донекле био стидљив, колебљив у испољавању свог ауторитета (1. Тимотеју 4:12; 1. Коринћанима 16:10,11). Међутим, он је могао радити сам и Павле је с поверењем могао да га пошаље на одговорне задатке (1. Солуњанима 3:1, 2). Када је Павле препознао потребу за снажним теократским надгледањем скупштине у Ефесу, он је храбрио Тимотеја да остане тамо како би ’заповедио некима да не научавају другачију науку‘ (1. Тимотеју 1:3). Међутим, премда су му биле поверене многе одговорности, Тимотеј је ипак био скроман. И упркос стидљивости коју је можда осећао, он је био храбар. Примера ради, отишао је у Рим да помогне Павлу који је био на испиту због своје вере. У ствари и сам Тимотеј је, вероватно из истог разлога, поднео период заточеништва (Јеврејима 13:23).

Без сумње, Тимотеј је од Павла много научио. Поштовање које је апостол гајио према свом сараднику је добро посведочено чињеницом да му је написао два божански надахнута писма која се налазе у Хришћанским грчким списима. Око 65. н. е., када је Павле схватио да је његово мучеништво близу, још једном је позвао Тимотеја (2. Тимотеју 4:6, 9). Писмо не открива да ли је Тимотеј успео да види Павла пре него што је апостол погубљен.

Стави се на располагање!

Много се може научити из Тимотејевог доброг примера. Њему је пуно користило дружење с Павлом, док је из стидљивог младића израстао у надгледника. Млади хришћански мушкарци и жене и данас могу извући много из сличног дружења. И ако службу Јехови учине својом каријером имаће обиље вредног посла (1. Коринћанима 15:58). Они могу постати пионири, или пуновремени проповедници, у својој скупштини, или могу бити у могућности да служе тамо где је већа потреба за објавитељима Краљевства. Међу многим могућностима су и мисионарско дело у другој земљи или служба у светској централи Watch Tower Societyja или у некој од подружница. И, наравно, сви хришћани могу испољавати исти дух, попут оног који је и Тимотеј испољио, тиме што приносе Јехови службу целом душом.

Тежиш ли да и даље духовно растеш, да будеш од користи Јеховиној организацији у ма ком погледу он сматрао подесним? Онда ради као што је радио Тимотеј. Стави се на располагање колико је год могуће. Ко зна које ти се будуће предности службе могу отворити?

[Фусноте]

[Слика на 31. страни]

„Немам никог другог са ставом попут његовог.“