Пређи на садржај

Пређи на садржај

Божанске загонетке и Божја намера

Божанске загонетке и Божја намера

Божанске загонетке и Божја намера

КАДА човек не зна шта је то, онда је то нешто; али када човек зна шта је то, онда је то ништа. Шта је то? Загонетка.

У данашњем веома прагматичном друштву, људи су склони да постављање загонетки сматрају дечјом игром, али загонетка је у древна времена „била тест мудрости“, примећује The Interpreter’s Dictionary of the Bible. (Упореди с Пословицама 1:5, 6.)

Уместо да своју вољу или намере изнесе на јасан начин, Јехова је, с времена на време, своје пророчанске изјаве намерно чинио нејасним, користећи аналогије, тајанствена „мрачна казивања“, или загонетке које збуњују (Псалам 78:2, King James Version; Бројеви 12:8, Emphasized Bible). У ствари, иако се у Библији хебрејска реч за загонетку користи свега 17 пута, Писмо је дословно пуно загонетки и пословица.

Мноштво библијских загонетки

Краљ Соломон је наводно био способан да реши чак и најтежа питања, или загонетке, које су му постављане (1. Краљевима 10:1). Ово је сигурно био резултат Богом дане мудрости. Ако има иоле истине у извештајима древних историчара, да је Соломон једном изгубио од тирског краља Хирама у надметању у постављању загонетки, то се вероватно догодило након што је изгубио Јеховин дух, што је било последица његовог отпадништва. Судија Самсон је показао сличну склоност ка постављању загонетки. Једном приликом, уз снагу светог духа, загонетка му је пружила прилику да утера страх у срца Божјих непријатеља (Судије 14:12-19).

Међутим, многе библијске загонетке директно су повезане с Јеховиним намерама. Размотри, на пример, Постање 3:15. Ово пророчанство, које полаже темељ за тему Библије, само по себи је попут једне енигме, ’свете тајне‘ (Римљанима 16:25, 26). Поред тога што су му дате натприродне визије и откривења, апостол Павле је исто тако видео „нејасан обрис“, или дословно „замагљен израз“, одређених аспеката Божје намере (1. Коринћанима 13:12; 2. Коринћанима 12:1-4). И шта је с бескрајним спекулацијама које су окружиле мистериозни број дивље звери — „шесто шездесет и шест“ — који се изненада и без објашњења појављује у Откривењу 13:18? Ко је способан да одгонетне ове божанске загонетке, и којој сврси оне служе?

Откључавање светих тајни

За већину нас, од наших пет чула вид је најдрагоценији. Али без светлости, људски вид би био скоро бескористан. Били бисмо практично слепи. Исто је и с људским умом. Он има задивљујућу способност да повезује обрасце, примењује логику, и тако решава загонетке. Па ипак, потребно је нешто више да би се откључале свете тајне. Док други могу понудити решења за загонетке које су постављене у Библији, само њихов Аутор Јехова, Бог светлости, може открити њихово право значење (1. Јованова 1:5).

Нажалост, људи су често и сувише поносни и независни да би за одговоре чекали на Јехову. Заинтригирани мистеријом, има оних који су тражећи интелектуално узбуђење, али не обавезно и истину, тражили решења ван Божје Речи. Примера ради, јеврејски мистицизам са својом Кабалом, размишљао је о магијском значењу бројева и слова хебрејског алфабета. С друге стране, гностици другог века користили су Хебрејске и Грчке списе у покушају да размрсе чвор тајних значења у њима.

Међутим, сва таква истраживања водила су их даље у паганске ритуале или сујеверја и далеко од божанске истине. ’Па, ако је свет пун зла‘, резоновали су гностици, ’онда његов Створитељ Јахве, не може бити добар Бог.‘ Да ли је ово најбољи закључак који могу да понуде? Како је људско размишљање плитко! Не чуди што је апостол Павле, борећи се против отпадничких идеја које су касније развијене у гностичким сектама, у својим писмима снажно упозорио: „Не идите преко онога што је написано“! (1. Коринћанима 4:6).

Бацање светла на „мрачна казивања“

Па ипак, зашто би уопште Бог светлости говорио „мрачна казивања“? Сама природа загонетке изазива нечију машту и способност закључивања. Онда, расуте кроз Писмо попут укусних зачина у добром оброку, оне су понекад искоришћене једноставно да би побудиле интерес код слушалаца или да би пренесену поруку учиниле живописнијом. У тим случајевима, углавном би одмах после тога уследила објашњења (Језекиљ 17:1-18; Матеј 18:23-35).

Јехова великодушно даје мудрост, али никада насумце (Јаков 1:5-8). Размотри књигу Пословица, надахнуту колекцију многих изрека због којих треба мућнути главом, а које неки могу сматрати загонеткама. Разумевање њих захтева време и медитацију. Али колико људи је вољно да уложи труд? Мудрост коју садрже доступна је само онима који су вољни да копају за њом (Пословице 2:1-5).

Исус је исто тако користио илустрације да би открио став срца својих слушалаца. Мноштва су се тискала око њега. Уживали су у његовим причама. Волели су његова чуда. Па ипак, колико њих је било спремно да промени свој начин живота и да га следи? Каква супротност Исусовим ученицима који су увек изнова тражили да разумеју његова учења, и вољно су се одрекли себе како би постали његови ученици! (Матеј 13:10-23, 34, 35; 16:24; Јован 16:25, 29).

Посматрати светлост

„Интересовање за загонетке“, примећује један извор, „изгледа да се поклапа с периодима интелектуалног буђења.“ Ми данас имамо велику предност што живимо у времену када духовно ’светло сија‘ за Божји народ (Псалам 97:11; Данило 12:4, 9). Можемо ли стрпљиво чекати на Јехову да према свом распореду открије своје намере? Што је још важније, када постанемо свесни како можемо још потпуније удовољити Божјој откривеној вољи, да ли поступамо брзо како бисмо учинили промене у свом животу? (Псалам 1:1-3; Јаков 1:22-25). Ако тако чинимо, Јехова ће благословити наше напоре, тако да ће, баш као што наочаре изоштравају замућену слику, свети дух довести прелепи мозаик божанске намере јасно у фокус очију нашег ума, оштрећи тако нашу духовну визију (1. Коринћанима 2:7, 9, 10).

Наравно, загонетке у Писму величају Јехову као ’Бога који открива тајне‘ (Данило 2:28, 29). Изнад свега, он је такође Испитивач срца (1. Летописа 28:9). Не треба да нас изненади када сазнамо да је откривање светла божанске истине увек прогресивно (Пословице 4:18; Римљанима 16:25, 26). Уместо да спознање о дубоким стварима Бога тражимо кроз мистицизам или по плићаку људске мудрости, што може водити само до испразности, с поуздањем чекајмо на Јехову да пусти светло истине на своја „мрачна казивања“, обзнањујући тако своје дивне намере верним слугама у своје одређено време (Амос 3:7; Матеј 24:25-27).

[Извор слике на 26. страни]

Biblia Hebraica Stuttgartensia, Deutsche Bibelgesellschaft Stuttgart