„Све своје време има“

„Све своје време има, свака ствар под небом има своје време“ (ПРОПОВЕДНИК 3:1).

1. Шта је тешко несавршеним људима, и до чега је то у неким случајевима довело?

 ЉУДИ често кажу: „Требало је то раније да урадим.“ Или можда касно увиђају: „Требало је да сачекам.“ Овакве реакције указују да је несавршеним људима тешко да одреде право време за обављање ствари. Ово ограничење доводи до нарушавања међуљудских односа. Оно доводи до разочарања и фрустрације. И што је најгоре, оно код неких ослаби веру у Јехову и његову организацију.

2, 3. (а) Зашто је мудро прихватити да Јехова одређује кад је време за нешто? (б) Које уравнотежено гледиште треба да имамо у погледу испуњења библијског пророчанства?

² Пошто Јехова има мудрост и увид, што људи немају, он уколико то жели може унапред предвидети исход сваког поступка. Он може знати ’од почетка крај‘ (Исаија 46:10). Зато он може непогрешиво изабрати најприкладније време да уради све што жели. Стога, уместо да се ослонимо на свој погрешан осећај за одабирање времена, мудро је да прихватимо време које Јехова одреди!

³ Примера ради, зрели хришћани лојално чекају време које је Јехова одредио за испуњење извесних библијских пророчанстава. Они су заокупљени службом њему, све време имајући јасно на уму начело из Јеремијиних тужбалица 3:26: „Добро је чекати у миру на помоћ Јеховину.“ (Упореди с Авакумом 3:16.) Истовремено су уверени да ће се Јеховино најављено извршење пресуде ’ако и одоцни... испунити, зацело ће се испунити‘ (Авакум 2:3).

4. Како треба да нам Амос 3:7 и Матеј 24:45 помогну да стрпљиво чекамо на Јехову?

⁴ С друге стране, уколико не разумемо у потпуности неке библијске стихове или објашњења која се наводе у публикацијама Watch Towera, имамо ли разлога да будемо нестрпљиви? Мудро је да чекамо да Јехова разјасни ствари у време које је он одредио. „Јер Јехова, Вечити, ништа и не чини а да тајну своју слугама својим, пророцима, не открије“ (Амос 3:7). Какво величанствено обећање! Али, морамо схватити да Јехова своје тајне открива онда кад он мисли да је корисно. У ту сврху Бог је овластио ’верног и разборитог роба‘ да његов народ снабдева духовном ’храном у право време‘ (Матеј 24:45). Отуда, нема разлога да будемо превише забринути, или чак узрујани, што неке ствари нису потпуно објашњене. Уместо тога, можемо бити сигурни да уколико стрпљиво чекамо на Јехову, он ће нам преко верног роба пружити оно што нам треба „у право време“.

5. Од какве је користи разматрање Проповедника 3:1-8?

⁵ Мудри краљ Соломон је говорио о 28 ствари, од којих свака има „своје  време“ (Проповедник 3:1-8). Разумевање значења Соломонових речи, као и шта оне подразумевају, помоћи ће нам да из Божјег угла сагледамо право време и погрешно време за неке поступке (Јеврејима 5:14). За узврат, то ће нам помоћи да по томе ускладимо свој живот.

„Време плача и време смеха“

6, 7. (а) Шта забринуте људе данас наводи да ’плачу‘? (б) Како данас свет покушава да неутралише озбиљну ситуацију у којој се налази?

⁶ Премда постоји „време плача и време смеха“, ко не жели више ово друго? (Проповедник 3:4). Нажалост, живимо у свету који нам у првом реду даје повода за плакање. У медијима се углавном чују тужне вести. Згражавамо се од ужаса када чујемо како омладинци пуцају у своје другаре у школи, како родитељи злостављају своју децу, терористи убијају или сакате недужне жртве, или кад такозване природне катастрофе однесу људске животе и имовину. Глад, деца упалих очију и избеглице отргнуте од своје постојбине, отимају се за нашу пажњу на телевизијским екранима. Некада непознати изрази као што су етничко чишћење, сида, биолошки рат и Ел Нињо сада изазивају узнемирност у уму и срцу — сваки на свој начин.

⁷ Данашњи свет је ван сваке сумње пун трагедије и боли. Међутим, индустрија забаве као да не придаје важност озбиљности ситуације и рутински сервира плитке, неукусне и често неморалне и насилне понуде, осмишљене да нас заведу да се не обазиремо на јад који други доживљавају. Али, безбрижан дух лудих шала и испразан смех који изазива таква забава не треба мешати с истинском радошћу. Радост као плод Божјег духа је нешто што Сатанин свет једноставно не може да пружи (Галатима 5:22, 23; Ефешанима 5:3, 4).

8. Да ли данас хришћани треба да дају приоритет плачу или смеху? Објасни.

⁸ Ако увиђамо у ком се јадном стању свет налази, онда можемо разумети зашто данас и није неко време да се приоритет придаје смеху. Сада није време да човек живи само за рекреацију и забаву или да допусти да му „провод“ буде пречи од бављења духовним стварима. (Упореди с Проповедником 7:2-4.) „Они који користе свет“, треба да буду „као они који га не користе у потпуности“, рекао је апостол Павле. Зашто? Зато што се ’мења сцена овог света‘ (1. Коринћанима 7:31). Прави хришћани из дана у дан потпуно признају озбиљност времена у коме живе (Филипљанима 4:8).

Упркос плачу, заиста срећни!

9. Која је жалосна ситуација постојала у данима пре Потопа, и од каквог је то значаја за нас данас?

⁹ Људи који су живели у време општег Потопа нису озбиљно гледали на  живот. Они су ишли за својом свакодневном рутином и нису плакали над ’великим неваљалством људи на земљи‘, те су равнодушно гледали на то што „земља беше пуна насиља“ (Постање 6:5, 11). Исус је указао на то жалосно стање и прорекао да ће људи имати сличан став и у нашим данима. Он је упозорио: „Као што се у тим данима пре потопа јело и пило, женило и удавало, све до дана кад Ноје уђе у арку; и не обратише пажњу док не дође потоп и све их однесе, таква ће бити присутност Сина човечјег“ (Матеј 24:38, 39).

10. Како су Израелци који су живели у данима Агеја показали да немају довољно цењења за време које је Јехова одредио?

¹⁰ У данима Агеја, око 1 850 година након Потопа, многи Израелци су на сличан начин показали да духовне ствари не схватају озбиљно. Пошто су били заузети остваривањем личних интереса, нису разабрали да је време да првенство дају Јеховиним интересима. Као што стоји: „Тај народ говори: Још није дошло време, време да се презида дом Јеховин. Зато им реч Јеховина овако преко Агеја проговори: ’Је ли то за вас време да седите у домовима својим, даскама обложеним, кад је овај дом уништен?‘ Овако говори сад Јехова над војскама: ’Пазите добро [„управите срце своје“, NW] на путеве своје‘ (Агеј 1:1-5).

11. Која питања је прикладно да себи поставимо?

¹¹ Као Јеховини сведоци и ми данас имамо одговорности и предности пред Јеховом сличне онима које су имали и Израелци из Агејевог доба и зато је добро да срце управимо на своје путеве, и то врло озбиљно. Да ли ’плачемо‘ над стањем у свету и због срамоте које то наноси Божјем имену? Да ли нас боли када људи поричу да Бог постоји или дрско игноришу његова праведна начела? Да ли реагујемо као што су реаговали обележени појединци које је пре 2 500 година видео Језекиљ у једној визији? О њима читамо следеће: „Јехова му [човеку с писарским пером] рече: Прођи кроз град, кроз Јерусалим, и забележи знак на чело људима који уздишу и кукају због свих гадости које се чине усред њега“ (Језекиљ 9:4).

12. Које значење за људе данас има Језекиљ 9:5, 6?

¹² Значење овог извештаја за нас данас постаје јасно када читамо упутства дата шесторици људи с оружјем за уништавање: „Прођите за њим градом и ударајте, нек се око ваше не смилује, будите без милосрђа! Побијте и истребите старце, младиће, девојке, децу и жене; али не приступајте к онима на којима буде знак; а почните од мог светилишта“ (Језекиљ 9:5, 6). Да ли ћемо преживети ту велику невољу која се брзо примиче зависи од тога да ли признајемо да је данас у првом реду време за плакање.

13, 14. (а) Које је људе Исус прогласио срећнима? (б) Објасни зашто сматраш да Јеховини сведоци сасвим одговарају том опису.

 ¹³ Наравно, чињеница што Јеховине слуге ’плачу‘ над жалосним стањем у свету не спречава их да буду срећни. Напротив! Они су у ствари најсрећнија група људи на свету. Исус је изнео критеријум за срећу, када је рекао: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба... они који тугују... они који су благе нарави... они који су гладни и жедни праведности... милосрдни... чиста срца... мирољубиви... они који су прогоњени због праведности“ (Матеј 5:3-10). Постоји обиље доказа који показују да Јеховини сведоци скупа, више од било које друге религиозне организације, одговарају овом опису.

¹⁴ Нарочито од обнове правог обожавања 1919. године, Јеховин срећан народ има разлога за ’смех‘. С духовног становишта, они су доживели оно исто радосно искуство повратника из Вавилона у шестом веку пре н. е.: „Кад Јехова робље Сионско поврати тад бејасмо као у сну. Тада уста наша беху пуна веселих усклика и наш језик радосних песама... Велико дело учини Јехова на нама! Развеселисмо се“ (Псалам 126:1-3). Па ипак, и поред смеха у духовном погледу, Јеховини сведоци мудро држе на уму озбиљност времена. Када нови свет постане реалност и када се људи на земљи ’чврсто ухвате правог живота‘, тада ће наступити време када ће плач у сву вечност бити замењен смехом (1. Тимотеју 6:19; Откривење 21:3, 4).

„Време кад се грли и време кад се оставља грљење“

15. Зашто хришћани бирају кога ће прихватити као своје пријатеље?

¹⁵ Хришћани бирају кога ће прихватити у пријатељски загрљај. Они имају у мислима Павлово упозорење: „Немојте се заваравати. Лоша друштва кваре корисне навике“ (1. Коринћанима 15:33). Мудри краљ Соломон је записао: „Ко с мудрима иде, тај постаје мудар, али зло пролази ко се с безумнима дружи“ (Пословице 13:20).

16, 17. Како Јеховини сведоци гледају на пријатељство, забављање и брак, и зашто?

¹⁶ Јеховине слуге за пријатеље бирају особе које као и они имају исту љубав према Јехови и његовој праведности. Док цене другарство својих пријатеља и уживају у њему, они мудро избегавају попустљиво, претерано слободно гледиште о излажењу са супротним полом које данас преовлађује у неким земљама. Уместо да се томе препуштају као некој безазленој забави, они на то гледају као на озбиљан корак ка браку, корак који треба предузети само ако је особа физички, ментално и духовно спремна — а и библијски слободна — да уђе у једну трајну заједницу (1. Коринћанима 7:36).

 ¹⁷ Неки можда мисле да је то старомодан поглед на забављање и брак. Али, Јеховини сведоци не допуштају да притисак вршњака утиче на њихов избор пријатеља или на њихове одлуке о излажењу са супротним полом и о браку. Они знају да „мудрост оправдавају њена дела“ (Матеј 11:19). Јехова увек зна најбоље, тако да они озбиљно схватају његов савет да склапају брак „само у Господу“ (1. Коринћанима 7:39; 2. Коринћанима 6:14). Они не журе у брак с погрешном мишљу да су развод или раздвајање прихватљива решења уколико се њихова веза поквари. Они себи дају довољно времена да пронађу одговарајућег брачног друга, јер схватају да када се брачни завет једном да, онда важи следећи Јеховин закон: „Тако нису више двоје, него једно тело. Дакле, што је Бог саставио у јарам, нека ниједан човек не раставља“ (Матеј 19:6; Марко 10:9).

18. Шта може бити почетна тачка за срећан брак?

¹⁸ Брак је доживотно обећање које треба пажљиво испланирати. Логично је да се мушкарац пита: ’Да ли је она заиста права особа за мене?‘ Али, једнако је важно и да се пита: ’Јесам ли ја заиста права особа за њу? Јесам ли зрео хришћанин који може да се брине за њене духовне потребе?‘ Обоје потенцијалних партнера обавезни су пред Јеховом да буду духовно јаки, способни да оснују једну чврсту брачну заједницу која заслужује Божје признање. Хиљаде хришћанских парова могу посведочити да је пуновремена служба одлична почетна тачка за срећан брак, будући да више наглашава давање него примање.

19. Зашто неки хришћани остају сами?

¹⁹ Неки хришћани ’остављају грљење‘ тако што остају самци због добре вести (Проповедник 3:5). Други одлажу брак док не осете да су духовно изграђени како би привукли прикладног брачног друга. Али, не заборавимо ни оне хришћане који жуде за интимностима и предностима брака, али нису у браку, јер нису пронашли партнера. Можемо бити сигурни да се Јехова радује што они у тражењу брачног друга не компромитују божанска начела. Такође је добро да и ми ценимо њихову лојалност и да им пружимо помоћ која је на месту и коју заслужују.

20. Зашто чак и брачни партнери понекад ’остављају грљење‘?

²⁰ Да ли чак и брачни парови понекад треба да ’оставе грљење‘? У неком смислу изгледа да је тако, будући да је Павле забележио: „Ово кажем, браћо: преостало време је скраћено. Од сада нека они који имају жене буду као да их немају“ (1. Коринћанима 7:29). Према томе, радости и благослови брака понекад морају да дођу иза теократских одговорности. Уравнотежено гледиште о овој ствари неће ослабити брак, већ ће га учврстити пошто оно помаже да оба партнера упамте да Јехова увек мора бити најважнија особа која даје стабилност њиховој вези (Проповедник 4:12).

21. Зашто не треба да судимо о родитељству брачних парова?

 ²¹ Поред тога, неки брачни парови немају децу како би били слободнији да врше своју службу Богу. То је жртва с њихове стране и Јехова ће их према томе и наградити. Да споменемо и то да иако Библија охрабрује на самаштво ради добре вести, она не даје никакву директну назнаку да парови из неког разлога не треба да имају децу (Матеј 19:10-12; 1. Коринћанима 7:38; упореди с Матејем 24:19 и Луком 23:28-30.). Зато брачни парови морају донети своју личну одлуку на темељу сопствених околности и својих савесних осећања. Како год да одлуче, брачне парове не треба критиковати.

22. Шта је важно да утврдимо?

²² Да, „све своје време има, свака ствар под небом има своје време“. Чак има „време рата и време мира“ (Проповедник 3:1, 8). Следећи чланак ће изложити зашто је важно да одредимо за шта је од те две ствари сада време.

Можеш ли објаснити?

◻ Зашто је важно да знамо да „све своје време има“?

◻ Зашто је данас углавном „време плача“?

◻ Зашто су хришћани, упркос томе што ’плачу‘, истински срећни?

◻ Како неки хришћани показују да на садашњост гледају као на време кад се „оставља грљење“?

[Питања за разматрање]

[Слике на странама 6, 7]

Иако хришћани ’плачу‘ због стања у свету...

...они су у ствари најсрећнији људи на свету

[Слика на 8. страни]

Пуновремена служба је одличан темељ за срећан брак