Пређи на садржај

Пређи на садржај

Ти можеш истрајати до краја

Ти можеш истрајати до краја

Ти можеш истрајати до краја

„Са истрајношћу трчимо трку која стоји пред нама“ (ЈЕВРЕЈИМА 12:1).

1, 2. Шта значи истрајати?

 ’ПОТРЕБНА вам је истрајност‘, писао је апостол Павле јеврејским хришћанима из првог века (Јеврејима 10:36). Наглашавајући важност ове особине, апостол Петар је исто тако подстицао хришћане: „Допуните своју веру... истрајношћу“ (2. Петрова 1:5, 6). Али, шта тачно значи истрајност?

2 Један речник грчког језика дефинише грчки глагол за „истрајати“ као „остати уместо побећи... задржати свој став, не попуштати“. Што се тиче грчке именице за „истрајност“, једно реферално дело каже: „То је став који може поднети ствари, не једноставно мирећи се са судбином, већ с горљивом надом... То је особина која човека одржава усправним док се суочава с ветром. То је одлика која најтежу кушњу може претворити у славу зато што иза бола гледа на циљ.“ Дакле, истрајност омогућује особи да стоји чврсто упркос препрекама и тешкоћама а да не изгуби наду. Коме је ова особина посебно потребна?

3, 4. (а) Коме је потребна истрајност? (б) Зашто морамо истрајати до краја?

3 Сви хришћани су фигуративно укључени у једну трку у којој се захтева истрајност. Око 65. године н. е., апостол Павле је свом сараднику и верном сапутнику Тимотеју написао следеће утешне речи: „Добру сам борбу водио, трку сам до краја истрчао, веру сам одржао“ (2. Тимотеју 4:7). Изразом „трку сам до краја истрчао“, Павле је свој живот као хришћанина упоредио с једном трком, која има утврђену стазу и циљну линију. У то време, Павле се победнички приближавао крају трке, и с поуздањем је очекивао да добије награду. Он је даље рекао: „Одсад се за мене чува венац праведности, који ће ми Господ, праведни судија, дати као награду у онај дан“ (2. Тимотеју 4:8). Павле је био сигуран да ће добити награду јер је истрајао до краја. Како је с нама?

4 Да би охрабрио оне који су започели ту трку, Павле је написао: „Са истрајношћу трчимо трку која стоји пред нама“ (Јеврејима 12:1). Као хришћани, ми ту трку истрајности започињемо кад се предамо Јехови Богу преко Исуса Христа. Добар почетак на путу хришћанског ученика свакако је важан, али на крају се гледа да ли смо завршили тај пут. Исус је објавио: „Ко истраје до краја, тај ће бити спасен“ (Матеј 24:13). Оне који успешно заврше трку чека награда вечног живота! Дакле, имајући у мислима један циљ, морамо истрајати до краја. Шта ће нам помоћи да постигнемо тај циљ?

Исправна исхрана — обавезна

5, 6. (а) Да бисмо истрајали у трци за живот, на шта морамо пазити? (б) Које духовне припреме морамо искористити, и зашто?

5 Близу града Коринта, у Грчкој, налазила се локација на којој су се у древна времена одржавале чувене Истамске игре. Павле је без сумње знао да су коринтској браћи била позната атлетска и друга такмичења која су се ту одржавала. Алудирајући на оно што су знали, он их је подсетио на трку за живот у коју су били укључени: „Зар не знате да у трци сви тркачи трче, али само један добија награду? Трчите на такав начин да је освојите.“ Павле је нагласио колико је важно да остану у трци и да се напрежу до самог циља. Али шта ће им помоћи у томе? „Свако ко учествује у такмичењу испољава самоконтролу у свему“, додао је. Да, такмичари у тим древним играма подвргавали су се ригорозном тренингу, крајње савесно су пазили шта једу и пију, и контролисали су све своје активности како би победили (1. Коринћанима 9:24, 25).

6 Шта је с трком коју су започели хришћани? „Ако желиш да истрајеш у трци за живот, мораш пазити на своју духовну исхрану“, каже старешина из једне скупштине Јеховиних сведока. Погледајмо какву нам духовну храну обезбеђује Јехова, „Бог који даје истрајност“ (Римљанима 15:5). Наш главни извор духовне прехране је његова Реч, Библија. Зар не би требало да се држимо доброг распореда за читање Библије? Преко ’верног и разборитог роба‘, Јехова се такође побринуо за благовремене часописе Кулу стражару и Пробудите се! и за друге библијске публикације (Матеј 24:45). Марљиво проучавање тих публикација духовно ће нас ојачати. Да, ми морамо одвајати време за лични студиј — ’искупљивати повољно време‘ за њега (Ефешанима 5:16).

7. (а) Зашто не треба да будемо задовољни само познавањем основних хришћанских доктрина? (б) Како можемо ’навалити ка зрелости‘?

7 Да бисмо остали у трци као хришћански ученици, треба да идемо даље од ’основне науке‘ и да „навалимо ка зрелости“ (Јеврејима 6:1). Зато морамо развити интерес за ’ширину и дужину и висину и дубину‘ истине и извлачити хранљиве састојке из ’чврсте хране која припада зрелима‘ (Ефешанима 3:18; Јеврејима 5:12-14). Узмимо, на пример, четири поуздана извештаја о Исусовом животу на земљи — јеванђеља по Матеју, Марку, Луки и Јовану. Пажљивим проучавањем тих извештаја из јеванђеља, не само што можемо сазнати шта је Исус радио и каква је особа био већ такође можемо запазити образац размишљања који га је покретао на акцију. Тада можемо ’имати Христов ум‘ (1. Коринћанима 2:16).

8. Како нам хришћански састанци помажу да истрајемо у трци за живот?

8 Павле је саветовао сувернике: „Пазимо једни на друге подстичући се на љубав и добра дела, не остављајући своје састанке, као што неки имају обичај, већ охрабрујући једни друге, и то тим више што видите да се приближава дан“ (Јеврејима 10:24, 25). Какав су само извор охрабрења хришћански састанци! И како је само окрепљујуће бити с љубазном браћом и сестрама који се интересују за нас и желе да нам помогну да истрајемо до краја! Не можемо себи дозволити да олако гледамо на ту љубазну припрему од Јехове. Путем нашег марљивог личног студија и редовног посећивања састанака, ’будимо одрасли у способностима разумевања‘ (1. Коринћанима 14:20).

Гледаоци који те бодре

9, 10. (а) На који начин гледаоци могу бити извор охрабрења у трци истрајности? (б) Шта је ’толики облак сведока који нас окружује‘, поменут у Јеврејима 12:1?

9 Међутим, ма како да је тркач добро припремљен, дуж стазе се могу десити ствари због којих можда посрне. „Добро сте трчали. Ко вас је спречио да и даље будете послушни истини?“ питао је Павле (Галатима 5:7). Неки галатијски хришћани су очигледно упали у лоше друштво и то их је пољуљало у њиховој трци за живот. С друге стране, подршка и охрабрење других могу допринети да се трка лакше поднесе. То је умногоме попут ефекта који гледаоци у некој игри могу имати на учеснике. Одушевљена мноштва појачавају узбуђење које такмичаре мотивише од старта до циља. Клицање посматрача, често пропраћено гласном музиком и аплаудирањем, може учесницима дати додатни подстрек који им је потребан док се приближавају циљу. Заиста, саосећајни гледаоци могу позитивно утицати на тркаче.

10 Ко су гледаоци у трци за живот коју су хришћани започели? Након што је набројао верне претхришћанске сведоке за Јехову, као што је записано у 11. поглављу Јеврејима, Павле је написао: „Зато дакле и ми, пошто око себе имамо толики облак сведока... са истрајношћу трчимо трку која стоји пред нама“ (Јеврејима 12:1). Када је користио метафору са облаком, Павле није употребио грчку реч која описује облак јасних контура, одређене величине и одређеног облика. Не, он је употребио реч која, према лексикографу В. Е. Вајну, „означава неку тмурну, безобличну масу која прекрива небо“. Сасвим јасно, Павле је имао на уму велико мноштво сведока — толико велико да изгледа као неки облак.

11, 12. (а) Како нам верни претхришћански сведоци кличу, да тако кажемо, да са истрајношћу трчимо трку? (б) Како нам потпуније може користити ’толики облак сведока‘?

11 Могу ли верни претхришћански сведоци бити данашњи дословни гледаоци? Тешко. Сви они спавају смртним сном и чекају ускрсење. Међутим, они су за свог живота и сами били успешни тркачи, а њихови примери и даље живе на страницама Библије. Док проучавамо Писмо, ти верни појединци могу оживети у нашим мислима и могу нам клицати, да тако кажемо, да до краја истрчимо трку (Римљанима 15:4). a

12 На пример, кад смо искушани световним понудама, зар нас размишљање о томе како је Мојсије одбацио славу Египта неће мотивисати да останемо на стази? Ако искушење с којим се суочавамо изгледа изузетно тешко, подсећање на тежак испит с којим се Аврахам суочио кад се од њега тражило да принесе свог сина Исака, свакако ће нас охрабрити да се не предајемо у борби за веру. До које ће нас мере ’толики облак‘ тих сведока тако бодрити, зависи од тога колико их јасно видимо нашим очима разумевања.

13. На који нас начин данашњи Јеховини сведоци бодре у трци за живот?

13 Ми смо окружени и с толико Јеховиних сведока из савременог доба. Какве величанствене примере вере пружају помазани хришћани као и мушкарци и жене из ’великог мноштва‘! (Откривење 7:9). С времена на време у овом часопису и другим публикацијама Watch Towera можемо читати њихове животне приче. b Док размишљамо о њиховој вери, охрабрени смо да истрајемо до краја. И како је само дивно имати подршку блиских пријатеља и рођака који и сами верно служе Јехови! Да, ми имамо пуно оних који нас бодре у трци за живот.

Мудро одреди свој темпо

14, 15. (а) Зашто је важно да мудро одредимо свој темпо? (б) Зашто треба да будемо разумни у постављању циљева?

14 Кад трчи у некој дугој трци, као што је маратон, тркач мора мудро одредити свој темпо. „Ако кренете пребрзо, можете доживети неуспех“, каже часопис New York Runner. „Вероватно ћете или једва издржати задњих неколико миља или ћете одустати.“ Један маратонац се сећа: „Кад сам био на једном предавању на припремама за трку, говорник је јасно упозорио: ’Немојте јурити најбрже тркаче. Трчите властитим темпом. Иначе ћете се исцрпсти и можда ћете морати да одустанете.‘ Кад сам послушао овај савет, успешно сам завршио трку.“

15 У трци за живот, Божје слуге се морају снажно напрезати (Лука 13:24). Међутим, ученик Јаков је написао: „Мудрост одозго је... разумна“ (Јаков 3:17). Премда нас добар пример других може охрабрити да учинимо више, разумност ће нам помоћи да поставимо реалне циљеве у складу с нашим способностима и околностима. Писмо нас подсећа: „Нека свако докаже какво је његово дело, и онда ће у самом себи имати разлог за велику радост, а не у поређењу с неким другим. Јер свако ће носити свој сопствени терет“ (Галатима 6:4, 5).

16. Како нам скромност помаже да одредимо свој темпо?

16 У Михеју 6:8 налази се следеће питање које нас наводи на размишљање: „Што Јехова од тебе захтева... да смерно [’скромно‘, NW] пред Богом својим ходиш.“ Скромност укључује да будемо свесни својих граница. Да ли нас лоше здравље или поодмакла старост ограничавају у ономе што можемо урадити у Божјој служби? Немојмо се обесхрабрити. Јехова прихвата наше напоре и жртве ’према ономе чиме располажемо, а не према ономе што немамо‘ (2. Коринћанима 8:12; упореди с Луком 21:1-4).

Задржи поглед на награди

17, 18. На шта је Исус стално гледао као на помоћ да претрпи мученички стуб?

17 Указујући коринтским хришћанима на потребу да истрају у трци за живот, Павле је поменуо још један аспект Истамских игара који је заслуживао њихову пажњу. С обзиром на такмичаре у тим играма, Павле је написао: „Наравно, они [трче] како би добили распадљив венац, а ми нераспадљив. Зато не трчим с несигурношћу; не усмеравам своје ударце тако као да ударам ваздух“ (1. Коринћанима 9:25, 26). Награда за победника у тим древним играма био је победнички венац, начињен од бора или других биљака, или чак од сувог дивљег целера — заиста „распадљив венац“. Међутим, шта чека хришћане који истрају до краја?

18 Говорећи о нашем Узору, Исусу Христу, апостол Павле је написао: „Због радости која је стајала пред њим претрпео је мученички стуб, презревши срамоту, и сео с десне стране Божјег престола“ (Јеврејима 12:2). Исус је истрајао до краја свог људског живота тако што је гледао иза мученичког стуба на своју награду, која је укључивала радост коју је имао јер је допринео посвећењу Јеховиног имена, јер је откупио људску породицу од смрти, и зато што ће владати као Краљ и Првосвештеник док послушне људе обнавља до бескрајног живота на рајској земљи (Матеј 6:9, 10; 20:28; Јеврејима 7:23-26).

19. На шта треба да будемо усредсређени док трчимо као хришћански ученици?

19 Осмотримо каква радост стоји пред нама док трчимо као хришћански ученици. Јехова нам је дао изузетно испуњујуће дело, да проповедамо добру вест о Божјем Краљевству и да спасоносно спознање о Библији преносимо другима (Матеј 28:19, 20). Каква је само радост пронаћи некога ко се интересује за правог Бога и помагати му да започне трку за живот! И без обзира на реакцију људи којима проповедамо, предност је учествовати у делу које је повезано с посвећењем Јеховиног имена. Кад истрајемо у служби упркос равнодушности или противљењу на подручју где сведочимо, ми смо радосни јер радујемо Јеховино срце (Пословице 27:11). А величанствена награда коју нам он обећава је вечни живот. Каква ће то радост бити! Треба да задржимо пред очима те благослове и да наставимо с трком.

Док се крај приближава

20. Како трка за живот може постати тежа док се приближава њен крај?

20 У трци за живот, морамо се борити против нашег главног непријатеља, Сатане Ђавола. Док се приближавамо крају, он немилосрдно настоји да нас саплете или успори (Откривење 12:12, 15). И није нам лако да останемо верни, предани објавитељи Краљевства упркос ратовима, глади, пошастима и свим другим недаћама које обележавају овај ’дан када ће доћи крај‘ (Данило 12:4; Матеј 24:3-14; Лука 21:11; 2. Тимотеју 3:1-5). Осим тога, крај понекад можда изгледа даље него што смо очекивали, посебно ако смо трку започели пре неколико деценија. Па ипак, Божја Реч нас уверава да ће он доћи. Јехова каже да крај неће одоцнити. Он је на видику (Авакум 2:3; 2. Петрова 3:9, 10).

21. (а) Шта ће нас ојачати док и даље трчимо у трци за живот? (б) На шта треба да будемо одлучни док се приближава крај?

21 Дакле, да бисмо успели у трци за живот, морамо извлачити снагу из онога што је Јехова љубазно обезбедио за нашу духовну прехрану. Потребно нам је и свако охрабрење које можемо добити из редовног дружења са суверницима, који такође трче у тој трци. Чак и ако нам тешко прогонство или непредвиђене околности дуж стазе отежавају трку, ми можемо истрајати до краја зато што Јехова даје ’снагу која надилази уобичајену‘ (2. Коринћанима 4:7). Како је само охрабрујуће знати да Јехова жели да ову трку завршимо као победници! Чврсто одлучни, „са истрајношћу трчимо трку која стоји пред нама“, потпуно уверени да ћемо „кад буде време пожњети ако се не уморимо“ (Јеврејима 12:1; Галатима 6:9).

[Фусноте]

a За дискусију о Јеврејима 11:112:3, види Кулу стражару од 1. јула 1987, стране 8-15.

b Неки скорији примери таквих охрабрујућих искустава могу се наћи у Кули стражари од 1. јуна 1998, на странама 28-31; 1. септембра 1998, на странама 24-8; 1. фебруара 1999, на странама 25-9.

Да ли се сећаш?

Зашто морамо истрајати до краја?

◻ Које Јеховине припреме не смемо да занемаримо?

◻ Зашто је важно да мудро одредимо свој темпо?

◻ Која радост стоји пред нама док и даље трчимо у трци?

[Питања за разматрање]

[Слика на 18. страни]

Извлачи охрабрење из хришћанских састанака