Како успети у потрази за дужим животом?

НЕКИ гаје наду да ћемо у новом миленијуму доживети пробој у људским настојањима за продужење живота. Др Роналд Клац је један од таквих. Он је ректор Америчке медицинске академије за борбу против старења, организације лекара и научника посвећених продужењу животног века људи. Он и његове колеге планирају да живе веома дуго. „Гледам да доживим најмање 130 година“, каже др Клац. „Верујемо да старење није неизбежно. Постојећа технологија може да успори, заустави и можда у значајној мери преокрене телесно пропадање и болест који се данас називају природним старењем.“ У потрази за дужим животом, др Клац свакодневно пије око 60 таблета.

Хормонална терапија и генетика — повод за наду?

Терапија хормонима је једно подручје које буди наду. Експерименти с хормоном познатим као DHEA (дехидроепиандростерон), изгледа да код заморчића успоравају процес старења.

Што се тиче биљног хормона кинетина, шведски дневник Aftonbladet је цитирао др Суреша Ратана, професора с Универзитета Архус у Данској, где каже: „Тестови из наших лабораторија показују да ћелије људске коже које се развијају у кинетину немају природан ток старења. Оне остају младе све до изумирања.“ За инсекте третиране овим хормоном каже се да живе 30 до 45 посто дуже него обично.

Тврди се да су третмани мелатонином продужили животни век мишева чак и до 25 посто. Штавише, мишеви су изгледали млађи, здравији и снажнији.

Заговорници људског хормона раста (GH) тврде да он доприноси руменој кожи, већој мишићној маси, већем полном нагону, ведријем расположењу, већој менталној оштроумности и метаболизму једног тинејџера.

Многи такође пуно очекују и од генетике. Научници су закључили да манипулацијом гена могу да контролишу животни век једног нематода, то јест ваљкастог црва. У ствари, успели су да неке од њих одрже на животу шест пута дуже од њиховог природног животног века. То побуђује наду да би се такви гени могли и код људи пронаћи и искористити. Часопис Time је цитирао др Зигфрида Хекимија, са Универзитета Макгил у Монтреалу, како каже: „Ако пронађемо све људске  гене који ’откуцавају‘ време, можда бисмо могли мало да их успоримо те тако продужимо живот.“

Биолози већ одавно знају да је један завршетак хромозома, такозвана теломера, сваки пут краћи приликом деобе ћелије. Када теломера изгуби око 20 посто своје дужине, моћ деобе ћелије се окончава и она изумире. Један посебан ензим назван теломераза, може обновити теломеру до пуне дужине те тако омогућити даљњу деобу ћелије. У већини ћелија овај ензим је притајен и неактиван, али се активна теломераза успешно ставља у неке ћелије што доводи до њиховог пораста и много учесталије деобе.

Према истраживачима, то пружа сензационалне могућности у борби против болести повезаних са старењем. Шта је са заменом телесних градивних ћелија (ћелија које се старају о регенерацији телесног ткива) с градивним ћелијама које су „обесмрћене“ активном теломеразом? Др Вилијам Хазелтин каже: „То је јасна визија бесмртности човека, визија која ће се полако остваривати у наредних 50 година“ (The New York Times).

Да ли нанотехнологија и крионика имају одговор?

Нанотехнологија, наука о инжењерству на нивоу нанометра (милијардитог дела метра), такође улива наду. Визионари на том пољу тврде да би се у будућности могле направити компјутеризоване молекуларне ’машине‘, далеко мање од ћелија, које би функционисале на нивоу молекула у циљу поправке и подмлађивања остарелих ћелија, ткива и органа. На једној конференцији за борбу против старења, један истраживач је навео да би лекари у 21. веку могли применити нанотехнологију како би човеку омогућили да буде физички бесмртан.

Крионика је пракса замрзавања људских тела у нади да ће наука једном моћи да оживи мртве ћелије те да их тако поново врати у живот. Може се замрзнути цело тело, или само мозак. Један човек је дао да се замрзне чак један чаршав. Зашто чаршав? Зато што је то чаршав његовог несталог пријатеља, и на њему је било неколико ћелија коже и неколико власи. Он је желео да се то замрзне како би свом пријатељу дао прилику да се врати у живот, уколико наука достигне тачку реконструкције људи на основу само неколико ћелија или чак једне од њих.

У шта да положимо поверење?

Човек има природну жељу да живи, а не да умре. Зато се научни напредак у овој области радо поздравља и у њега се полажу велике наде. Али до сада не постоји чврст доказ да DHEA, кинетин, мелатонин, GH или било која друга супстанца стварно може успорити старење људи. Скептици се прибојавају да би манипулисање теломеразом у ћелијама само довело до стварања потенцијалних ћелија рака. А примена нанотехнологије и крионике и даље је више научна фантастика него стварност.

 Наука је допринела, и још увек може доприносити, дужем и здравијем животу неких људи, али никада никоме неће пружити вечни живот. Зашто? Једноставно речено, зато што је корен старења и смрти ван домашаја људске науке.

Корен старења и смрти

Већина научника се слаже да су старење и смрт некако упрограмирани у наше гене. Питање је — када су, како и зашто, да тако кажемо, ушли у наш генетски код?

Библија нам даје једноставан одговор — иако се не служи терминима генетике, односно не спомиње ДНК. У Римљанима 5:12 стоји: „Због тога, као што је преко једног човека у свет ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили.“

Први човек Адам је имао могућност да живи вечно. Његово тело је било опремљено неопходним способностима да живи и ужива у вечном животу. Међутим, вечни живот је био условљен. Да би вечно живео, Адам је морао да сарађује са својим Створитељем, Извором живота, и да му буде послушан (Постање 1:31; 2:15-17).

Адам је изабрао да не послуша Створитеља. У ствари, Адам је тврдио да је боље кад човек сам влада, независно од Бога. Тако је згрешио. Од тог тренутка па надаље, његов генетски код као да је био промењен. Уместо да свом потомству у наслеђе остави вечни живот, Адам им је пренео грех и смрт (Постање 3:6, 19; Римљанима 6:23).

Права нада

Међутим, таква ситуација неће заувек трајати. У Римљанима 8:20 се каже: „Стварство је подложено ништавности, не својом вољом, него преко онога који га је подложио, на основу наде.“ Човеков Створитељ, Јехова Бог, подложио је људе смрти зато што су згрешили против њега, али је том приликом такође положио и основу за наду.

Та основа је била јасно утврђена када је Исус Христ дошао на земљу. Јован 3:16 каже: „Јер Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот.“ Међутим, како нас исказивање вере у Исуса Христа може спасти од смрти?

Уколико је грех узрок смрти, онда грех треба уклонити пре него што се поништи смрт. На почетку Исусове службе у улози Христа, Јован Крститељ је рекао: „Ево, Јагње Божје које односи грех света!“ (Јован 1:29). Исус Христ је у потпуности био без греха. Због тога није био подложан смрти, која је казна за грех. Међутим, он је допустио да га убију. Зашто? Зато што је тим поступком платио цену за наше грехе (Матеј 20:28; 1. Петрова 3:18).

С том плаћеном ценом, отворена је могућност живота без смрти за све оне који исказују веру у Исуса. Наука може у веома ограниченој мери допринети продужењу нашег живота, али исказивање вере у Исуса прави је пут у вечни живот. Исус и његови апостоли су добили такав живот на небу, а и неки други ће га такође добити. Међутим, када Јехова Бог поново успостави земаљски Рај, за већину нас који исказујемо веру у Исуса вечни живот ће бити на земљи (Исаија 25:8; 1. Коринћанима 15:48, 49; 2. Коринћанима 5:1).

Вечни живот на рајској земљи

Један човек је поставио следеће питање: „Колико људи ће сматрати да је вредно да живе, а да не морају умрети?“ Да ли ће живот без смрти бити досадан? Библија нам засигурава да неће. „Сваку лепу ствар он у своје време чини. Он је њима у срце и мисао о вечности метнуо, јер делима која Бог твори, човек ни почетка ни краја докучити не може“ (Проповедник 3:11). Стварство Јехове Бога је толико богато и сложено да ће наставити да нам заокупља пажњу, да нас стимулише и  усрећује докле год смо живи — чак у сву вечност.

Један човек који је изучавао птицу познату као северна креја, назвао ју је „чудесним, чаробним познаником“ и изјавио је да је изучавање те птице било једно од најпријатнијих искустава у његовом животу. Што ју је више изучавао, то му је била занимљивија. Рекао је да се и након 18 година његовом изучавању не назире крај. Ако једна врста птице може током осамнаестогодишњег интензивног проучавања да побуђује занимање, стимулише и усрећује једног интелигентног човека, замисли само колике скривене могућности сигурно постоје за радовање и задовољство у изучавању целокупног стварства на земљи.

Замисли сва та занимљива научна подручја која ће се отворити за људе који нису ограничени временом. Замисли сва фасцинантна места за истраживање и све те занимљиве људе које ћемо сретати. Покушај да докучиш безбројне прилике за осмишљање, прављење и конструисање ствари. Нећемо имати ограничења у погледу могућности за развијање и коришћење креативности. Када размишљамо о мноштву ствари из створеног света, очигледно је да је вечност једина временска јединица у којој се може остварити све оно што живот нуди.

Библија показује да ће се путем ускрсења вечни живот проширити и на умрле (Јован 5:28, 29). Многе непознате ствари из историје могу нам постати јасније када их очевици допуне детаљима и кад одговоре на наша питања. Размисли о целокупном увиду у разна историјска раздобља који ће нам ускрснули пружити (Дела апостолска 24:15).

Када размишљаш о том времену, онда схваташ зашто ће ускрснули Јов можда желети да промени изјаву која стоји у Јову 14:1. Можда ће уместо ње навести следеће: ’Човек од жене рођен сада вечно живи и испуњен је задовољством.‘

За оне који полажу поверење у Јехову и исказују веру у Исуса, живот без временског ограничења није само неоствариви сан. То ће ускоро постати стварност. Старење и смрт ће нестати. То је у складу с Псалмом 68:21 где стоји: ’Јехова нас може и од смрти спасти‘ (Откривење 21:3, 4).

[Слике на странама 4, 5]

Научни напредак је пробудио наду да човек може много дуже да живи

[Слика на 7. страни]

Вечност је једина временска јединица у којој се може остварити све оно што живот нуди