Можеш добити свог брата

„Иди и разоткриј његову грешку само између себе и њега. Ако те послуша, добио си свог брата“ (МАТЕЈ 18:15).

1, 2. Који је практичан савет дао Исус о решавању преступа?

 КАДА му је остало мање од годину дана службе, Исус је имао врло важне поуке за своје ученике. Можеш их прочитати у 18. поглављу Матеја. Једна је била о томе колико је важно да попут деце будемо понизни. Друга поука је нагласила да морамо избегавати да спотичемо „једног од ових малих“ и да треба да настојимо да вратимо те ’мале‘ који су залутали како не би погинули. Затим је Исус додао користан, практичан савет о решавању размирица међу хришћанима.

² Можда се сећаш његових речи: „Ако твој брат почини грех, иди и разоткриј његову грешку само између себе и њега. Ако те послуша, добио си свог брата. Али ако не послуша, узми са собом још једнога или двојицу, да се свака ствар утврди устима два или три сведока. Ако не послуша ни њих, реци скупштини. А ако не послуша ни скупштину, нека ти буде као човек из нација и као порезник“ (Матеј 18:15-17). Када треба да применимо овај савет и какав став треба да имамо при томе?

3. Који општи приступ треба да имамо према грешкама других?

³ Претходни чланак је нагласио да пошто смо сви несавршени и склони грешењу, треба да радимо на томе да опраштамо. То је нарочито случај када нас боли нешто што је сухришћанин рекао или урадио (1. Петрова 4:8). Често је најбоље једноставно прећи преко увреде — опростити и заборавити. То можемо сматрати  једним доприносом миру у хришћанској скупштини (Псалам 133:1; Пословице 19:11). Ипак, можда има ситуација када сматраш да мораш решити ту ствар с братом или сестром који су те повредили. У том случају Исусове речи које смо већ навели пружају вођство.

4. У начелу, како можемо применити стих из Матеја 18:15 када се ради о грешкама других?

⁴ Исус је саветовао да ’разоткријеш његову грешку само између себе и њега‘. То је мудро. Неки немачки преводи изражавају то речима: изнеси његову грешку „у четири ока“, што значи пред твојим и његовим. Обично је лакше решити проблем кад га љубазно насамо изнесеш. Брат који је урадио или рекао нешто увредљиво или нељубазно спремније ће признати грешку ако сте сами. Ако то други слушају, несавршена људска природа га може навести да пориче кривицу или да покушава да оправдава своје поступке. Али ако проблем изнесеш „у четири ока“, утврдићеш да је то пре био неспоразум него грех или намерна грешка. Када то обоје схватите као неспоразум, решићете га и тако спречити да нека обична ствар нарасте и затрује ваш однос. Дакле, начело из Матеја 18:15 може се применити чак и на незнатне увреде у свакодневном животу.

На шта је мислио?

5, 6. Према контексту, на коју врсту греха указује Матеј 18:15, и на шта то алудира?

⁵ Стриктно говорећи, оно што је Исус саветовао односи се на озбиљније ствари. Исус је рекао: „Ако твој брат почини  грех.“ У ширем смислу, „грех“ може бити било каква грешка или пропуст (Јов 2:10; Пословице 21:4; Јаков 4:17). Међутим, контекст алудира на то да је Исус мислио на озбиљан грех, на грех који је довољно тежак да би могао водити до тога да се на преступника гледа као на ’човека из нација и као на порезника‘. Шта та фраза садржи у себи?

⁶ Исусови ученици који су чули ове речи знали су да се њихови земљаци не друже с паганима (Јован 4:9; 18:28; Дела апостолска 10:28). Они су сасвим сигурно избегавали порезнике, људе који су по рођењу били Јевреји али су почели да искоришћавају друге. Зато је строго узевши, стих из Матеја 18:15-17 указивао на озбиљне грехе, а не на личне увреде или боли које једноставно можеш опростити и заборавити (Матеј 18:21, 22). a

7, 8. (а) Које врсте греха треба да решавају старешине? (б) Које грехе би два хришћанина могла да реше међу собом, у складу с Матејем 18:15-17?

⁷ Под Законом, неки греси су изискивали више од тога да увређена особа опрости. Хуљење, отпадништво, идолопоклонство и грехе као што су блуд, прељуба и хомосексуалност требало је пријавити старешинама (или свештеницима) који би их даље решавали. Исто је и у хришћанској скупштини (Левитска 5:1; 20:10-13; Бројеви 5:30; 35:12; Поновљени закони 17:9; 19:16-19; Пословице 29:24). Међутим, запази да је Исус говорио о гресима који би се могли решити између две особе. Примери таквих ситуација: под утицајем гнева или љубоморе једна особа клевеће другу особу. Један хришћанин склапа уговор по коме ће обавити неки посао од одређених материјала и урадити га у одређеном року. Неко се нагодио да ће вратити новац о року или до неког крајњег датума. Једна особа даје реч да уколико је послодавац обучи, она се неће (чак и ако промени посао) надметати нити ће преузимати клијенте од свог послодавца неко време или на неком одређеном подручју. b Ако брат не би одржао своју реч и не би се покајао због тога, то би сигурно било озбиљно (Откривење 21:8). Али такве неправде би се могле решити између те две особе.

⁸ Међутим, како ћеш поступити у решавању проблема? Исусове речи се често посматрају као три корака. Размотримо сваки понаособ. Уместо да их посматраш као фиксне, законске процедуре, покушај да схватиш њихов смисао, никада не губећи из вида свој циљ пун љубави.

Потруди се да добијеш свог брата

9. Шта треба да имамо на уму у погледу примењивања Матеја 18:15?

⁹ Исус је започео следећим речима: „Ако твој брат почини грех, иди и разоткриј његову грешку само између себе и њега. Ако те послуша, добио си свог брата.“ Очигледно је да се овај корак не заснива само на пуким сумњама. Треба да имаш доказ или конкретну информацију коју можеш искористити да би помогао свом брату да увиди да је учинио нешто погрешно и да то треба исправити. Добро је одмах реаговати и не дозволити да ствар постане озбиљнија или да се његов став укорени. И немој заборавити  да препуштање суморном размишљању о томе може и теби штетити. Пошто разговор треба да буде само између вас двоје, уздржавај се од тога да прво разговараш с другима да би задобио наклоност или да би побољшао мишљење о самом себи (Пословице 12:25; 17:9). Због чега? Због твог циља.

10. Шта ће нам помоћи да добијемо свог брата?

¹⁰ Твој циљ треба да буде да добијеш свог брата, а не да га казниш, понизиш или упропастиш. Ако је стварно учинио нешто погрешно, у опасности је његов однос с Јеховом. Сигурно желиш да га задржиш као свог хришћанског брата. Већа је вероватноћа да ћеш у томе и успети ако у приватном разговору останеш смирен и ако избегаваш грубе речи или да га оптужујеш. У том љубазном суочавању упамти да сте обоје несавршени, грешни људи (Римљанима 3:23, 24). Ако схвата да га ниси оговарао и ако види да искрено желиш да помогнеш, до решења се може лако доћи. Овај љубазан, отворен приступ нарочито ће одражавати мудрост ако се испостави да сте обоје донекле криви или да је стварно био по среди неспоразум (Пословице 25:9, 10; 26:20; Јаков 3:5, 6).

11. Шта можемо урадити чак и ако нас преступник не слуша?

¹¹ Ако му помогнеш да схвати да се десило нешто лоше и да је то озбиљно, можда ће га то подстаћи да се покаје. Међутим, реално гледано понос може бити једна препрека у томе (Пословице 16:18; 17:19). Зато чак и ако у почетку не призна кривицу и не покаје се, сачекај пре него што предузмеш даљње кораке. Исус није рекао ’иди само једном и разоткриј његову грешку‘. Пошто је то грех који ти можеш решити, размисли о томе да му поново приђеш у духу стиха из Галатима 6:1 и то „у четири ока“. Можда ћеш успети. (Упореди с Јудом 22, 23.) Ипак, шта ако си убеђен да је почињен грех, и да особа неће реаговати?

Помоћ зрелих особа

12, 13. (а) Према Исусовим речима који је други корак у решавању пропуста? (б) На шта треба пазити када се примењује овај корак?

¹² Да ли би волео да други брзо дигну руке од тебе ако си крив за неки озбиљан преступ? Тешко. Сходно томе, Исус је показао да после првог корака не треба да дигнеш руке од покушаја да добијеш свог брата, да га задржиш у јединству с тобом и другима у прихватљивом обожавању Бога. Исус је описао други корак: „Ако не послуша, узми са собом још једнога или двојицу, да се свака ствар утврди устима два или три сведока.“

¹³ Он је рекао да узмеш са собом „још једнога или двојицу“. Није рекао да после предузимања првог корака можеш да дискутујеш о том проблему с многим другим особама, да контактираш с путујућим надгледником или да пишеш браћи о том проблему. Колико год да си убеђен да је у питању неисправно понашање, то још увек није потпуно утврђена чињеница.  Сигурно не би желео да шириш погрешне информације, па да се после још испостави да си клеветао ту особу (Пословице 16:28; 18:8). Али Исус је зато рекао да узмеш са собом још једнога или двојицу. Зашто? И ко би то могао бити?

14. Кога можемо повести са собом кад предузимамо други корак?

¹⁴ Ти настојиш да добијеш свог брата тиме што га увераваш да је почињен грех и тиме што га подстичеш да се покаје како би имао мир с тобом и с Богом. У том циљу, идеална ситуација би била ако би ’један или двојица‘ били они који су били сведоци тог неисправног понашања. Можда су били присутни кад се то десило, или имају ваљане информације о ономе што се десило (или се није десило) у некој пословној ствари. Ако нема таквих сведока, они које узимаш можда имају искуства у тој спорној ствари па су зато у могућности да утврде да ли је оно што се десило стварно неисправно понашање. Штавише, ако то касније буде потребно они могу посведочити шта је речено и тако потврдити изнесене чињенице и труд који је уложен (Бројеви 35:30; Поновљени закони 17:6). Зато они нису једноставно неутралне стране, судије; то што су присутни треба да помогне да добијеш свог и њиховог брата.

15. Зашто хришћанске старешине могу бити од користи ако морамо да предузмемо други корак?

¹⁵ Не треба да мислиш да они које узимаш морају бити скупштинске старешине. Међутим, зрели мушкарци који су старешине могу дати свој допринос због својих духовних квалификација. Такве старешине су „као заклон од ветра, као уточиште од поплаве, као потоци живе воде у пресухој земљи, као сенка од велике стене у земљи зажареној“ (Исаија 32:1, 2). Они имају искуства у томе да резонују с браћом и сестрама и да их исправљају. А преступници имају добар разлог да покажу поуздање у такве „дарове у облику људи“ c (Ефешанима 4:8, 11, 12). Разговор о тој ствари у присуству таквих зрелих особа и заједничка молитва могу створити нову атмосферу и решити оно што је изгледало нерешиво. (Упореди с Јаковом 5:14, 15.)

Последњи покушај да га добијеш

16. Који је трећи корак према Исусовим речима?

¹⁶ Ако ствар није решена у другом кораку, скупштинске старешине су сасвим сигурно укључене у трећи корак. „Ако не послуша ни [још једнога или двојицу], реци скупштини. А ако не послуша ни скупштину, нека ти буде као човек из нација и као порезник.“ Шта то све изискује?

17, 18. (а) Који нам пример помаже да разумемо шта значи израз „реци скупштини“? (б) Како данас примењујемо овај корак?

¹⁷ Ово не треба да схватимо као директиву да грех или преступ изнесемо на неком редовном или посебном састанку целе скупштине. Божја Реч нам помаже да одредимо која је то подесна процедура. Погледајмо шта се у древном Израелу предузимало у случају побуне, прождрљивости и пијанства: „Ко би имао сина непослушног и непокорног, који не слуша оца свога ни матере своје, а кога они и казнише, па опет не слуша, нека га узму отац и мати и доведу к старешинама града свога, и нека кажу старешинама града свога; Ево сина нашега који је непослушан и непокоран, који не слуша гласа нашега и прави нереде и опија се. И сви ће га људи града његова каменовати“ (Поновљени закони 21:18-21, курзив наш).

¹⁸ Грехе тог човека није требало да саслуша нити да просуђује ни цела нација ни цело његово племе. Уместо тога, признате ’старешине‘ су се бавиле тиме као  представници скупштине. (Упореди с Поновљеним законима 19:16, 17 о случају који су решавали ’свештеници и судије који су у то време били на власти‘.) Слично је и данас, када је неопходно да се предузме трећи корак, ту ствар решавају старешине које представљају скупштину. Њихов циљ је исти, да на све могуће начине добију хришћанског брата. Они то одражавају тиме што показују поштење, што не суде унапред нити су пристрани.

19. Шта ће се трудити да ураде старешине које су одређене да саслушају ствар?

¹⁹ Они ће се трудити да одвагну чињенице и да саслушају сведочанства која су потребна да би се утврдило да ли је стварно почињен грех (или да ли се и даље чини). Они желе да заштите скупштину од прљања и не дозвољавају да дух света продре у њу (1. Коринћанима 2:12; 5:7). У складу са својим библијским квалификацијама, они ће се трудити да ’подстакну науком која је здрава и да укоре оне који противрече‘ (Титу 1:9). Надамо се да преступник неће бити попут Израелаца о којима је Јеховин пророк написао: „Ја [сам] вас звао, а ви се не одазвасте, говорих вам, а ви се не одазвасте, говорих вам, а ви не слушасте, но чинисте што је зло преда мном, изабрасте што ми није по вољи“ (Исаија 65:12).

20. Шта се према Исусовим речима мора десити ако грешник не жели да слуша и да се покаје?

²⁰ Међутим, у релативно малом броју случајева грешник одражава такав став. Ако одражава такав став Исусово упутство је јасно: „Нека ти буде као човек из нација и као порезник.“ Исус није препоручио да буду нечовечни нити да било како намерно повреде. Међутим, нема двосмислености у упутству које је дао апостол Павле да се непокајнички грешници искључе из скупштине (1. Коринћанима 5:11-13). Чак и то на крају може довести до циља, то јест до тога да добијемо грешника.

21. Која могућност остаје отворена за онога ко је искључен из скупштине?

²¹ Ту могућност можемо видети из Исусовог поређења о расипном сину. Као што је тамо приказано, након што је неко време живео ван очеве куће, тај грешник „дође к себи“ (Лука 15:11-18). Павле је споменуо Тимотеју да ће се неки преступници с временом покајати, ’уразумити и извући из Ђаволове замке‘ (2. Тимотеју 2:24-26). Сигурно се надамо да ће свако ко непокајнички греши и ко због тога мора бити искључен из скупштине, схватити шта је изгубио — и Божје одобравање и срдачно друштво и контакт с лојалним хришћанима — и да ће потом доћи к памети.

22. Како можда још увек можемо добити нашег брата?

²² Исус није сматрао да су људи из нација и порезници ван домашаја откупа. Један од њих, Матеј Левије, покајао се, искрено ’ишао за Исусом‘ и чак је био изабран за апостола (Марко 2:15; Лука 15:1). Следствено томе, ако данас неки грешник „не послуша ни скупштину“ и буде искључен из ње, можемо чекати да видимо да ли ће се с временом покајати и исправити своје путеве. Кад то уради и поново постане члан скупштине, бићемо срећни што смо поново добили нашег брата у заједницу правог обожавања.

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

◻ На коју се врсту греха првенствено примењују стихови из Матеја 18:15-17?

◻ Шта треба да упамтимо ако морамо предузети први корак?

◻ Ко може бити од помоћи ако морамо предузети други корак?

◻ Ко је укључен у предузимање трећег корака, и како можда још можемо добити нашег брата?

[Питања за разматрање]

[Слика на 18. страни]

Јевреји су избегавали порезнике. Матеј се променио и ишао за Исусом

[Слика на 20. страни]

Проблем често можемо решити „у четири ока“