Потрага за дужим животом

„Краткога је века и пун је чемера човек од жене рођен. Као цвет ниче и кида се, као сенка пролази и нестаје“ (Јов 14:1, 2).

ЧАК би и данас мало људи порицало ову примедбу о краткоћи живота, иако је она записана пре више од скоро 3 500 година. Људи су одувек били незадовољни тиме што накратко доживе пуну снагу, затим остаре и умру. Зато су се кроз историју умножавале методе за продужавање живота.

У Јовово доба, Египћани су јели тестисе животиња у узалудном покушају да поврате своју младост. Један од најважнијих циљева средњовековне алхемије био је да направи еликсир који би могао продужити живот. Многи алхемичари су веровали да би вештачки произведено злато дало бесмртан живот и да би узимање хране из златне посуде продужило живот. Древни кинески таоисти рачунали су да се путем исхране и коришћењем техника као што су медитација и вежбе дисања могу променити хемијски процеси у телу, те тако достићи бесмртност.

Шпански изучавалац Хуан Понсе де Леон је познат по свом незаситом трагању за извором младости. Један доктор из 18. века, у својој књизи Hermippus Redivivus, предложио је да се младе девице у пролеће држе у једној малој соби и да се њихов дах сакупља у флаше и користи као еликсир за продужење живота. Није ни потребно споменути да ниједан овај метод није имао никаквог успеха.

Данас, око 3 500 година након што је Мојсије забележио Јовову изјаву, човек је отишао на Месец, изумео кола и компјутере, и истражио атом и ћелију. Међутим, упркос свим тим технолошким напрецима, ми смо и даље ’кратког века и пуни чемера‘. Тачно је да се током овог века у земљама у развоју животни век драстично продужио. Али, то је углавном резултат боље здравствене неге, делотворнијих хигијенских мера и боље исхране. Примера ради, од средине 19. века до почетка 1990-их, просечни животни век у Шведској се код мушкараца продужио с 40 на 75 година, а код жена с 44 на 80 година. Али, да ли то значи да је задовољена човекова тежња за дужим животом?

Не, јер поред тога што у неким земљама има све више старијих особа, речи које је Мојсије годинама раније записао још увек су применљиве: „Дана година наших има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година... јер брзо теку и ми одлећемо“ (Псалам 90:10). Хоћемо ли у блиској будућности доживети промену? Хоће ли човек моћи много дуже да живи? Следећи чланак ће размотрити ова питања.