Они су вршили Јеховину вољу

Добровољно прилагање за унапређивање чистог обожавања

ИЗРАЕЛЦИ су били очевици Јеховине спасилачке моћи. Видели су како се воде Црвеног мора чудесно раздвајају, дозвољавајући им да прођу по сувом тлу и побегну од египатске војске. На другој страни су с безбедне удаљености посматрали како су се те исте воде сурвале на њихове прогониоце. Јехова им је спасао животе! (Излазак 14:21-31).

Нажалост, неки Израелци су оно што је њихов Бог учинио узели као нешто само по себи разумљиво. Док је Мојсије био на гори Синај, они су свој златни накит ставили пред Арона и захтевали да им направи једног идола који ће обожавати. По повратку, Мојсије је ову гомилу побуњеника затекао како једе, пије, игра и клања се златном телету! На Јеховину заповест, око 3 000 — вероватно главних подстрекача побуне — било је убијено. Тог дана, Божји народ је примио једну важну лекцију о потреби да Јехови показује искључиву оданост (Излазак 32:1-6, 19-29).

Убрзо након овог догађаја, Мојсије је био спреман да спроведе у дело Божју заповест да се направи шатор од састанка, покретни шатор за обожавање. Такав грађевински пројекат би захтевао скупе материјале и веште раднике. Одакле ће то доћи? И шта ми можемо да научимо из овог библијског извештаја?

Прилагање материјала и вештина

Јехова је преко Мојсија заповедио Израелцима: „Узмите из онога што је ваш прилог за Јехову. Сваки у коме је срце добро расположено донеће у прилог за Јехову.“ Какву врсту прилога? Међу стварима које је Мојсије навео, били су злато, сребро, бакар, пређа, тканине, кожа, дрво и драго камење (Излазак 35:5-9).

Израелци су имали више него довољно средстава за овако великодушно прилагање. Сети се, када су напустили Египат са собом су понели предмете од злата и сребра, заједно с много одеће. Заиста, ’они су опленили Египћане‘ a (Излазак 12:35, 36). Претходно, Израелци су спремно скинули свој накит да би направили један идол за криво обожавање. Да ли ће се сада показати исто тако горљиви да приложе за унапређење правог обожавања?

Запази да Мојсије није одредио тачан износ који би свако морао дати, нити је искористио осећај кривице или срама да би их мотивисао на давање. Уместо тога, он је једноставно апеловао на ’свакога чије је срце добро расположено‘. Мојсије очигледно није осећао потребу да присиљава Божји народ. Био је уверен да ће свако дати од себе све што може. (Упореди с 2. Коринћанима 8:10-12.)

Међутим, грађевински пројекат ће захтевати више од донације материјала. Јехова је исто тако рекао Израелцима: „Који год су вешти међу вама нека дођу да раде што је заповедио Јехова.“ Да, овај грађевински пројекат је тражио вешту радну снагу. Заиста, ’знање и вештина у било ком послу‘ — укључујући столарију, обраду метала и јувелирство — били су потребни да би се овај пројекат довршио. Наравно, Јехова би управљао талентима радника и слава за успешан пројекат с пуним правом би припала њему (Излазак 35:10, 30-35; 36:1, 2).

Израелци су се горљиво одазвали на позив да дају и своја средства и своје вештине.  Библијски извештај каже: „Сви они које срце побуди, и које добра воља покрете, вратише се и донесоше прилог за Јехову за грађење шатора од састанка и за сву службу његову и за свете одежде. Дођоше људи и жене, ко год беше срцем на добро расположен“ (Излазак 35:21, 22).

Поука за нас

Данашњи величанствени задатак проповедања добре вести о Божјем Краљевству остварује се путем добровољног давања. Најчешће новчано. У другим случајевима, хришћанска браћа и сестре користе своје богато искуство у помагању око изградње Дворана Краљевства, Конгресних дворана и објеката подружница. Затим, ту је рад који се обавља у више од стотину бетелских домова широм света, рад који изискује много различитих вештина. Сви они који спремног срца нуде овакве дарове могу бити сигурни да Јехова неће заборавити њихов напоран рад! (Јеврејима 6:10).

Исто се односи на удео који свако од нас има у хришћанској служби. Сви се подстичу да искупе време како би имали реван удео у проповедању (Матеј 24:14; Ефешанима 5:15-17). Неки то чине као пуновремени јеванђелизатори, или пионири. Други због околности нису у могућности да проведу толико времена у служби као пионири. Па ипак, и они су исто тако драги Јехови. Као и код прилагања за шатор од састанка, Јехова не одређује колико ће свако од нас тачно дати. Међутим, оно што он захтева јесте да му свако од нас служи целим срцем, душом, умом и снагом (Марко 12:30). Ако тако радимо, можемо бити сигурни да ће нас он наградити због наших добровољних приноса које улажемо да бисмо унапредили право обожавање (Јеврејима 11:6).

[Фуснота]