Питања читалаца

Како Јеховини сведоци гледају на гласање?

У Библији су изложена јасна начела која Божјим слугама омогућују да заузму исправно гледиште о овој ствари. Међутим, изгледа да не постоји неко начело против самог гласања. Рецимо нема разлога да један управни одбор не гласа како би донео одлуке које се тичу њихове корпорације. Скупштине Јеховиних сведока често доносе одлуке о времену састајања и коришћењу скупштинских средстава тиме што гласају подизањем руке.

Међутим, како је с гласањем на политичким изборима? Наравно, у неким демократским земљама чак и до 50 посто становништва не изађе на гласање на дан избора. Што се тиче Јеховиних сведока, они се не мешају у гласачка права других, нити на било који начин спроводе кампању против политичких избора. Они поштују власти и сарађују с властима које су одговарајуће изабране на таквим изборима (Римљанима 13:1-7). Јеховини сведоци доносе одлуку засновану на библијски школованој савести и разумевању своје одговорности према Богу и држави о томе да ли ће као појединци гласати за неког ко се кандидује (Матеј 22:21; 1. Петрова 3:16). Када доносе ту личну одлуку, Сведоци узимају у обзир неке чиниоце.

Као прво, Исус је за своје следбенике рекао: „Нису део света, као што ни ја нисам део света“ (Јован 17:14). Јеховини сведоци озбиљно схватају ово начело. Пошто нису „део света“ они су неутрални у политичким збивањима света (Јован 18:36).

Као друго, апостол Павле је на себе указивао као на ’изасланика‘ који је заступао Христа пред  људима свог доба (Ефешанима 6:20; 2. Коринћанима 5:20). Јеховини сведоци верују да је Христ Исус сада устоличени краљ Божјег небеског Краљевства, и попут изасланика, они то морају објављивати нацијама (Матеј 24:14; Откривење 11:15). Од изасланика се очекује да буду неутрални и да се не мешају у унутрашње послове земаља у које се шаљу. Као представници Божјег небеског Краљевства, Јеховини сведоци осећају да су на сличан начин дужни да се не мешају у политику земље у којој живе.

Трећи чинилац који треба узети у обзир је тај да они који гласају за неку особу могу бити одговорни за оно што она чини. (Упореди с 1. Тимотеју 5:22.) Хришћани морају пажљиво размотрити да ли желе да сносе такву одговорност.

Као четврто, Јеховини сведоци високо цене своје хришћанско јединство (Колошанима 3:14). Када се религије упуштају у политику често као последица тога долази до поделе међу њиховим члановима. Тиме што опонашају Исуса Христа, Јеховини сведоци избегавају уплитање у политику те тако одржавају своје хришћанско јединство (Матеј 12:25; Јован 6:15; 18:36, 37).

Као пето и последње, Јеховини сведоци се држе подаље од политике и зато имају слободу говора да с важном поруком о Краљевству прилазе људима свих политичких убеђења (Јеврејима 10:35).

У светлу изложених библијских начела, Јеховини сведоци у многим земљама доносе личну одлуку да на политичким изборима не гласају, а слободу да донесу такву одлуку подржавају закони тих земаља. Међутим, шта ако закон захтева да грађани гласају? У том случају, сваки Сведок је дужан да на темељу Библије донесе одлуку по савести о томе како ће се поставити у тој ситуацији. Ако неко одлучи да оде на бирачко место, то је његова одлука. То што на бирачком месту уради је ствар између њега и његовог Створитеља. Неки су приложили празан листић. Други су означили листић на неки начин који показује став њихове савести. Шта год да ураде, верни хришћани схватају да је неопходно да избегавају нарушавање своје хришћанске неутралности или библијски школоване савести.

Издање Куле стражаре од 15. новембра 1950. (енгл.), на странама 445 и 446 је рекло: „ Када цезар грађане принуди да гласају... [Сведоци] могу отићи до гласачког места и ући у кабине за гласање. Ту су замољени да означе листић или да напишу оно што заступају. Бирачи раде оно што желе са својим гласачким листићима. Тако ту пред Богом сведоци морају поступати у складу с његовим заповестима и по својој вери. Није наше да им наређујемо шта ће урадити с листићем.“

Шта ако сестрин муж који није у вери захтева да она изађе на гласање? Она је подложна свом мужу, као што су хришћани у подложности вишим властима (Ефешанима 5:22; 1. Петрова 2:13-17). Ако послуша мужа и оде у кабину за гласање, то је њена лична одлука. Нико не треба да је критикује. (Упореди с Римљанима 14:4.)

Шта у случају да у некој земљи гласање није по закону обавезно али се против оних који не изађу на гласање распламсавају осећања — можда су у физичкој опасности? Или шта ако су особе, иако законски необавезне да гласају, на неки начин озбиљно кажњене ако не дођу на биралиште? У овим и сличним ситуацијама, хришћанин мора донети личну одлуку. „Свако ће носити свој сопствени терет“ (Галатима 6:5).

Можда има особа које се спотичу када примете да за време избора у њиховој земљи, неки Јеховини сведоци излазе на изборе а неки не. Они би могли рећи: ’Јеховини сведоци нису доследни.‘ Међутим, људи морају схватити да у стварима личне савести као што је ова, сваки хришћанин мора донети личну одлуку пред Јеховом Богом (Римљанима 14:12).

Какву год личну одлуку Јеховини сведоци донесу у суочавању с разним ситуацијама, они воде рачуна о томе да сачувају своју хришћанску неутралност и слободу говора. Они се у свим стварима ослањају на Јехову Бога да ће их ојачати, дати им мудрост и помоћи им да избегну да на било који начин компромитују своју веру. На тај начин они показују поуздање у псалмистине речи: ’Ти си мој град и кула моја. За љубав имена свога води ме и управљај са мном‘ (Псалам 31:4).