Атос — „света гора“?

ЗА ВИШЕ од 220 милиона чланова православне цркве, Атос, кршевити рт на северу Грчке, представља „најсветију гору у хришћанском православном свету“. За многе од њих, ходочашће на „Свету гору“ Атос представља један прижељкивани сан. Шта је та „Света гора“? Како је постала тако значајна? И да ли је то „гора“ од које богобојазни људи морају очекивати духовно вођство и право обожавање?

Тај израз „света гора“ заиста се појављује у Библији. Везан је за свето, чисто и узвишено обожавање правог Бога Јехове. Када је краљ Давид донео ковчег савеза на гору Сион у древном Јерусалиму, Сион је постао „света гора“ (Псалам 15:1; 43:3; 2. Самуилова 6:12, 17). Након што је на брду Морији саграђен Соломонов храм, „Сион“ је обухватао и подручје храма; дакле, Сион је и даље био Божја ’света гора‘ (Псалам 2:6; Јоил 3:17). Пошто се Божји храм налазио у Јерусалиму, покаткад се и тај град називао Божја ’света гора‘ (Исаија 66:20; Данило 9:16, 20).

Како данас стоје ствари? Да ли је Атос — или било које друго узвишење — „света гора“ на којој се људи морају сливати како би на прихватљив начин обожавали Бога?

Монашка „света гора“

Атос је смештен на источном крају полуострва Халкидики, на врху уског дела земљишта које се усеца у Егејско море одмах источно од данашњег Солуна. То је импресиван чврст врх који се из мора нагло издиже до 2 032 метра.

Дуго се Атос сматрао светим местом. У грчкој митологији био је дом богова пре него што је то постао Олимп. Неко време након Константина Великог (четврти век н. е.), Атос је постао свето место за хришћанске цркве. Идући за Кипар у посету Лазару, према једној легенди, „девица“ Марија се заједно с јеванђелистом Јованом искрцала на Атос због једне изненадне снажне олује. Опчињена лепотом те горе, питала је Исуса за њу. Зато је Атос такође постао познат и као „врт свете богородице“. До средине византијског доба, целокупна стеновита маса је постала позната као Света гора. Овај назив је званично прихваћен и потврђен средином 11. века декретом цара Константина IX Мономакуса.

Зато што је кршевит и забачен, Атос је подесно место за аскетски живот. Вековима је привлачио мушке вернике из свих крајева православног света — Грке, Србе, Румуне, Бугаре, Русе и друге — који су изградили бројне манастире и основали своје цркве и заједнице. Двадесетак тих заједница је преживело.

Атос данас

Данас је Атос аутономна област с ратификованом повељом из 1926. Након што је број монаха који тамо живе годинама опадао, данас је тај број преко 2 000.

Сваки манастир има своју мрежу фарми, капеле и места за становање. Последње светилиште пустињака може се наћи у месту Каролија на врху вртоглавих литица, на крајњем делу Атоса. До једне групе појединачних кућерака може се стићи само кроз лавиринт пешачких стаза, камених степеника и уз помоћ ланаца. Монаси на Атосу и даље живе по својој древној, обредној свакодневној рутини и користе византијски часовник (по којем дан започиње  приликом заласка сунца) и јулијански календар (13 дана иза грегоријанског).

Премда се за ово верско место каже да своју „светост“ дугује једној жени, већ 1 000 година монаси и пустињаци не дозвољавају да на цело полуострво крочи ишта женског порекла — било у људском или животињском облику — као ни евнух нити голобради мушкарац. Недавно је то правило за голобраде особе и неке врсте женки животиња постало мало попустљивије, али женама је и даље строго забрањено да приђу ближе од 500 метара од обале Атоса.

„Света гора“ за све

Да ли је Атос та „света гора“ на коју богобојазни хришћани треба да иду на обожавање? Када је разговарао са Самарићанком која је веровала да Бога треба обожавати на гори Гаризим, Исус јој је јасно ставио до знања да никаква дословна гора неће више бити означена као место за обожавање Бога. „Долази час када Оца нећете обожавати ни на [Гаризиму] ни у Јерусалиму“, рекао је Исус. Зашто? „Бог је Дух, и они који га обожавају морају да га обожавају духом и истином“ (Јован 4:21, 24, курзив наш).

Указујући на наше време, пророк Исаија је прорекао да ће симболична ’гора дома Јеховиног‘ бити ’утврђена уврх гора‘ и ’узвишена изнад хумова‘ и људи из свих нација ће се у фигуративном смислу стицати ка њој (Исаија 2:2, 3).

Мушкарци и жене који желе да имају признат однос с Јеховом Богом позвани су да га обожавају „духом и истином“. Широм света милиони су већ пронашли свој пут до ’Јеховине горе‘. Они, између осталог, одражавају осећања једног грчког адвоката који је за Атос рекао: „Сумњам да је духовност затворена међу зидинама или у манастирима.“ (Упореди с Делима апостолским 17:24.)

[Оквир на 31. страни]

Дуго скривано благо

Вековима су монаси на Атосу гомилали скривено благо које обухвата око 15 000 манускрипата, а за неке се каже да датирају из четвртог века, те тако чине једну од највреднијих колекција на свету. Ту су и свици, комплетне свеске и листови Јеванђеља, псалама и химни, поред врло старих слика, икона, скулптура и производа од метала. Процењује се да се четвртина грчких манускрипата који постоје у свету налази на Атосу, иако многе треба одговарајуће каталогизирати. Монаси су први пут 1997. године допустили да нешто од њиховог блага буде изложено у Солуну.

[Извор слике на 31. страни]

Telis/Greek National Tourist Organization