Будимо од оних који имају веру

„Ми [смо]... од оних који имају веру, да душу живом сачувамо“ (ЈЕВРЕЈИМА 10:39).

1. Зашто се може рећи да је вера сваког Јеховиног лојалног слуге драгоцена?

 КАДА следећи пут будеш у Дворани Краљевства пуној обожавалаца Јехове, застани и погледај људе око себе. Размисли о многим начинима на које они показују веру. Можда видиш старије који већ деценијама служе Богу, младе који се сваког дана одупиру притиску вршњака и родитеље који се доста труде да одгајају богобојазну децу. Ту су скупштинске старешине и слуге помоћници, који носе многе одговорности. Да, можеш видети духовну браћу и сестре свих узраста који савладавају свакакве тешкоће да би служили Јехови. Како је само драгоцена вера сваког од њих! (1. Петрова 1:7).

2. Зашто су Павлови савети из 10. и 11. поглавља Јеврејима корисни за нас данас?

² Од несавршених људи, апостол Павле вероватно најбоље разуме важност вере. У ствари, он је запазио да истинска вера води до тога да „душу живом сачувамо“ (Јеврејима 10:39). Ипак, Павле је знао да је у овом безверном свету вера изложена нападима и да може бити поткопана. Он је био дубоко забринут за јеврејске хришћане у Јерусалиму и Јудеји, који су се борили да сачувају своју веру. Док осматрамо делове 10. и 11. поглавља Јеврејима, запазимо које је методе Павле употребио да би изградио њихову веру. Док то чинимо, видећемо како и ми можемо изградити јачу веру у нама самима и у онима око нас.

 Показујмо међусобно поверење

3. Како Павлове речи из Јеврејима 10:39 показују да је он имао поверења у своју браћу и сестре у вери?

³ Прва ствар коју можемо запазити јесте Павлов позитиван став према његовим читаоцима. Он је написао: „А ми нисмо од оних који се повлаче, за уништење, него од оних који имају веру, да душу живом сачувамо“ (Јеврејима 10:39). Павле је о својим верним сухришћанима мислио све најбоље, а не најгоре. Запази такође да је он употребио израз „ми“. Павле је био праведан човек. Ипак, он није омаловажавао своје слушаоце, као да је он на некој узвишици праведности далеко изнад њих. (Упореди с Проповедником 7:16.) Не, он је и себе уврстио с њима. Изразио је срдачно уверење да ће се он и његови верни хришћански читаоци суочити са застрашујућим препрекама које се назиру пред њима, да ће бити храбри да се не повуку, за уништење, и да ће показати да су од оних који имају веру.

4. Из којих је разлога Павле имао поверења у сувернике?

⁴ Како је Павле могао да има такво поверење? Да ли је он био слеп за мане јеврејских хришћана? Сасвим супротно, он им је пружио специфичне савете како би им помогао да надвладају своје духовне пропусте (Јеврејима 3:12; 5:12-14; 6:4-6; 10:26, 27; 12:5). Па ипак, Павле је имао најмање два добра разлога да својој браћи укаже поверење: (1) као онај који је опонашао Јехову, Павле је настојао да Божји народ види онако како га Јехова види. Он их није гледао само кроз њихове мане већ кроз њихове добре особине и њихов потенцијал да у будућности изаберу да чине добро (Псалам 130:3; Ефешанима 5:1). (2) Павле је имао безусловну веру у моћ светог духа. Знао је да никакве препреке, никакве људске слабости, не могу спречити Јехову да било ком хришћанину који се труди да му верно служи улије ’снагу која надилази уобичајену‘ (2. Коринћанима 4:7; Филипљанима 4:13). Зато Павлово поверење у његову браћу и сестре није било погрешно усмерено, нереално, нити слепо оптимистично. Оно је било чврсто утемељено и засновано на Писму.

5. Како можемо опонашати Павлово поверење, и шта ће вероватно бити резултат тога?

⁵ Поверење које је Павле показао несумњиво је било заразно. Скупштинама у Јерусалиму и Јудеји сигурно је јако пуно значило што им Павле говори на тако охрабрујућ начин. Такве речи су јеврејским хришћанима помогле да, упркос ругању које одузима снагу и охолој равнодушности њихових јеврејских противника, у срцу остану одлучни да буду од оних који имају веру. Можемо ли и ми данас урадити то исто једни за друге? Тако је лако да код других видимо само дугу листу мана и личних хирова (Матеј 7:1-5). Па ипак, једни другима можемо далеко више помоћи ако запажамо и ценимо јединствену веру коју свако од нас поседује. Уз такво охрабрење, вероватније је да ће вера расти (Римљанима 1:11, 12).

Подесна употреба Божје Речи

6. Из ког је извора Павле цитирао кад је написао речи у Јеврејима 10:38?

⁶ Павле је веру код суверника такође градио својим вештим коришћењем Писма. На пример, он је написао: „’А мој ће праведник живети због вере‘, и ’ако се повуче, моја душа неће наћи задовољство у њему‘“ (Јеврејима 10:38). Павле је овде цитирао из пророка Авакума. a Павлови  читаоци, јеврејски хришћани који су добро познавали пророчке књиге, вероватно су знали за ове речи. Ако узмемо у обзир његов циљ — да ојача веру хришћана у Јерусалиму и његовој околини отприлике 61. н. е. — пример Авакума био је прикладан избор. Зашто?

7. Када је Авакум написао своје пророчанство, и какво је стање било у Јуди у то време?

⁷ Авакум је своју књигу написао очигледно само нешто више од две деценије пре уништења Јерусалима 607. пре н. е. Пророк је у визији видео Халдејце (то јест Вавилонце), „љут и нагао народ“, како кидишу на Јуду и уништавају Јерусалим, гутајући при том народе и нације (Авакум 1:5-11). Али таква невоља је била проречена још у Исаијино време, више од једног века раније. У Авакумово време, Јоаким је наследио доброг краља Јосију, те је у Јуди злоћа опет узела маха. Јоаким је прогонио и чак убијао оне који су говорили у Јеховино име (2. Летописа 36:5; Јеремија 22:17; 26:20-24). Није никакво чудо што је узнемирени пророк Авакум узвикнуо: „Докле Јехова?“ (Авакум 1:2).

8. Зашто је Авакумов пример био користан за хришћане у првом веку и зашто је користан данас?

⁸ Авакум није знао колико је близу уништење Јерусалима. Слично томе, хришћани из првог века нису знали када ће се окончати јеврејски систем ствари. Ни ми данас не знамо ’дан и час‘ кад ће Јехова извршити пресуду над овим злим системом (Матеј 24.36). Запазимо зато Јеховин двоструки одговор Авакуму. Као прво, он је пророка уверио да ће крај доћи у право време. „Неће одоцнити“, рекао је Бог, иако с људског становишта може изгледати да касни (Авакум 2:3, ДК). Као друго, Јехова је подсетио Авакума: „Али ће од вере своје праведник живети“ (Авакум 2:4). Какве предивне, једноставне истине! Није најбитније када ће доћи крај, већ да ли ћемо ми и даље бити верни у животу.

9. Како су Јеховине послушне слуге живеле од своје вере (а) 607. пре н. е.? (б) након 66. н. е.? (в) Зашто је преко потребно да јачамо нашу веру?

⁹ Кад је Јерусалим опустошен 607. пре н. е., Јеремија, његов писар Варух, Авдемелех и лојални Рихавовци, видели су да је истинито Јеховино обећање Авакуму. Они су ’живели‘ јер су избегли то страшно уништење Јерусалима. Зашто? Јехова је наградио њихову веру (Јеремија 35:1-19; 39:15-18; 43:4-7; 45:1-5). На сличан начин, јеврејски хришћани првог века свакако су повољно реаговали на Павлов савет, јер кад су римске војске напале Јерусалим 66. н. е. и затим се необјашњиво повукле, ти хришћани су верно послушали Исусово упозорење да беже (Лука 21:20, 21). Они су остали на животу због своје вере. Исто тако, и ми ћемо остати на животу ако будемо верни кад дође крај. Какав битан разлог да сада јачамо своју веру!

Оживљавање примера вере

10. Како је Павле описао Мојсијеву веру, и како можемо опонашати Мојсија у том погледу?

¹⁰ Павле је веру градио и снажном употребом примера. Док читаш 11. поглавље Јеврејима, запази како он оживљује примере библијских личности. На пример, он каже да је Мојсије „остао постојан као да види Онога који је невидљив“ (Јеврејима 11:27). Другим речима, за Мојсија је  Јехова био тако стваран као да је могао да види невидљивог Бога. Може ли се то исто рећи и за нас? Лако је говорити о односу с Јеховом, али за изградњу и јачање тог односа захтева се рад. Морамо на томе да радимо! Да ли нам је Јехова тако стваран да га узимамо у обзир када доносимо одлуке, укључујући и на изглед мање одлуке? Таква вера ће нам помоћи да издржимо чак и најгоре противљење.

11, 12. (а) Под којим је околностима Енохова вера можда била испитана? (б) Коју је охрабрујућу награду Енох примио?

¹¹ Погледајмо и Енохову веру. Тешко нам је и да замислимо с каквим се он противљењем суочавао. Енох је морао да саопшти оштру поруку осуде против злих људи који су тада живели (Јуда 14, 15). Прогонство које је претило том верном човеку очигледно је било тако жестоко, тако насилно, да га је Јехова ’узео‘, преневши га из живота у стање смртног сна пре него што би га непријатељи шчепали. Тако Енох није могао да види испуњење пророчанства које је изрекао. Међутим, он је добио дар који је, у извесном погледу, још бољи (Јеврејима 11:5; Постање 5:22-24).

¹² Павле објашњава: „Пре него што је [Енох] био пренесен имао је сведочанство да је угодио Богу“ (Јеврејима 11:5). Шта је то значило? Пре него што је уснио смртним сном, Енох је можда имао неку врсту визије, можда визију о земаљском Рају у којем ће се једног дана ускоро пробудити. У сваком случају, Енох је добио потврду од Јехове да му је угодио својим верним животом. Он је обрадовао Јеховино срце. (Упореди с Пословицама 27:11.) Зар није дирљиво размишљати о Еноховом животу? Да ли би и ти волео да имаш такву веру у животу? Онда дубоко размишљај о тим примерима; гледај у њима стварне људе. Буди одлучан да живиш по вери, и то из дана у дан. Сети се такође да они који имају веру не служе Јехови због неког датума или рока када ће Бог испунити сва своја обећања. Уместо тога, ми смо решени да служимо Јехови заувек! То је најбољи животни пут у овом систему ствари и у ономе који долази.

Како јачати у вери

13, 14. (а) Како нам Павлове речи записане у Јеврејима 10:24, 25 могу помоћи да наше састанке учинимо радосним догађајима? (б) Који је првенствени разлог за хришћанске састанке?

¹³ Павле је јеврејским хришћанима показао доста практичних начина на које могу јачати своју веру. Погледајмо само два начина. Нама је вероватно позната опомена из Јеврејима 10:24, 25, где нас Павле подстиче да се редовно окупљамо на хришћанским састанцима. Ипак, упамти да ове Павлове надахнуте речи не значе да на таквим састанцима треба да будемо само пасивни посматрачи. Не, Павле описује састанке као прилике да упознамо једни друге, да мотивишемо једни друге да потпуније служимо Богу и да се међусобно храбримо. Ту смо да дајемо, а не само да примамо. Тиме доприносимо да наши састанци буду радосни догађаји (Дела апостолска 20:35).

¹⁴ Међутим, ми долазимо на хришћанске састанке првенствено зато да бисмо обожавали Јехову Бога. То чинимо тако што учествујемо у молитви и певању песама, тако што пажљиво слушамо и приносимо  „плод усана“ — изразе хвале Јехови у нашим коментарима и тачкама на састанку (Јеврејима 13:15). Ако задржимо на уму те циљеве и ако на сваком састанку радимо на њима, наша вера ће сваки пут сасвим сигурно бити изграђена.

15. Зашто је Павле подстакао јеврејске хришћане да се чврсто држе своје службе, и зашто је тај исти савет подесан и данас?

¹⁵ Још један начин да градимо веру јесте путем дела проповедања. Павле је написао: „Чврсто се држимо јавног изјављивања наше наде, без колебања, јер је веран онај који је обећао“ (Јеврејима 10:23). Ти можеш подстицати друге да се чврсто држе нечега кад им прети опасност да се предају. Сатана је сигурно вршио притисак на те јеврејске хришћане да се предају у својој служби, и он врши притисак и на данашњи Божји народ. Када се суочимо с таквим притиском, шта треба да радимо? Погледајмо шта је Павле урадио.

16, 17. (а) Како је Павле скупио храброст за службу? (б) Које мере треба да предузмемо ако установимо да нас неки аспект наше хришћанске службе плаши?

¹⁶ Хришћанима у Солуну, Павле је писао: „Уз помоћ нашег Бога скупили [смо] храбрости да вам говоримо Божју добру вест с великом борбом, након што смо (као што знате) у Филипима најпре страдали и били злостављани“ (1. Солуњанима 2:2). Како су Павле и његови другови били „злостављани“ у Филипима? Према неким изучаваоцима, грчка реч коју је Павле употребио изражава увредљиво, срамотно или окрутно поступање. Власти у Филипима су дале да се они ишибају, те су их бацили у затвор и ставили им ноге у кладе (Дела апостолска 16:16-24). Како је то болно искуство деловало на Павла? Да ли се у Солуну, следећем граду на Павловом мисионарском путовању, могло видети како се он повлачи у страху? Не, он је ’скупио храброст‘. Савладао је страх и наставио да храбро проповеда.

¹⁷ Одакле Павлу та храброст? Од њега самог? Не, он је рекао да је скупио храброст „уз помоћ нашег Бога“. Једно реферално дело за преводиоце Библије каже да се ова изјава може превести „Бог је уклонио страх из наших срца“. Према томе, ако осећаш да ниси нешто посебно храбар за своју службу или ако те неки аспект службе посебно плаши, зашто се не би обратио Јехови да учини то исто и за тебе? Моли га да уклони страх из твог срца. Моли га да ти помогне да скупиш храброст за то дело. Поред тога, предузми још неке практичне мере. На пример, договори се да радиш с неким ко је вешт у облику сведочења који ти доноси бригу. Ту може спадати пословно подручје, улично сведочење, неформално проповедање или сведочење телефоном. Можда  ће твој партнер бити вољан да у почетку предњачи. Ако је тако, посматрај и учи. Али онда скупи храброст да и ти покушаш.

18. Које благослове можемо доживети ако скупимо храброст за нашу службу?

¹⁸ Размишљај о могућим резултатима који ће настати ако скупиш храброст. Кад истрајеш и не дозволиш да те савлада обесхрабрење, вероватно ћеш имати лепа искуства у преношењу истине, искуства која иначе не би доживео. (Види 25. страну.) Имаћеш задовољство, јер знаш да си угодио Јехови учинивши нешто што ти је тешко. Доживећеш његов благослов и његову помоћ у надвладавању својих страхова. Твоја вера биће јача. Стварно, ти не можеш радити на изграђивању вере код других, а да истовремено не градиш своју веру (Јуда 20, 21).

19. Која драгоцена награда чека ’оне који имају веру‘?

¹⁹ Настави да јачаш своју веру и веру оних око тебе. То можеш чинити тако што ћеш изграђивати себе и друге вештим коришћењем Божје Речи, проучавањем и оживљавањем библијских примера вере, припремањем за хришћанске састанке и учествовањем на њима, и чврстим држањем драгоцене предности јавне службе. Док чиниш те ствари, буди уверен да си ти заиста „од оних који имају веру“. Упамти такође да такви имају драгоцену награду. Они су ’од оних који имају веру, да душу живом сачувају‘. b Нека твоја вера и даље расте, и нека те Јехова Бог сачува на животу заувек!

[Фусноте]

Како би одговорио?

◻ Како је Павле изразио поверење у хебрејске хришћане, и шта можемо научити из тога?

◻ Зашто је Павлово освртање на пророка Авакума било тако прикладно?

◻ Које је библијске примере вере Павле оживео?

◻ Која је практична средства за изграђивање вере Павле препоручио?

[Питања за разматрање]

[Слика на 23. страни]

После болног искуства у Филипима, Павле је скупио храброст да настави с проповедањем

[Слике на 24. страни]

Можеш ли скупити храброст да покушаш разне облике сведочења?