Продубљуј присност с Јеховом

„ПРИБЛИЖИТЕ се Богу, и он ће се приближити вама“, написао је ученик Јаков (Јаков 4:8). А псалмиста Давид је певао: „Љубав Јеховина [„присност са Јеховом“, NW] за оне је који га се боје“ (Псалам 25:14). Јасно је онда да Јехова Бог жели да имамо присан однос с њим. Па ипак, не мора да значи да свако ко обожава Бога и повинује се његовим законима осећа и да је близак с њим.

А ти, имаш ли ти близак, лични однос с Богом? Несумњиво желиш да му се приближиш. Како можемо да продубљујемо своју присност с Богом? Шта би то значило за нас? Треће поглавље библијске књиге Пословица пружа одговоре.

Показуј љубазну доброту и искреност

Краљ Соломон из древног Израела започиње треће поглавље Пословица следећим речима: „Не заборави, сине, науку моју, поучења моја нека чува срце твоје, јер ће ти продуљити дане и године твог живота, и мир ће ти повећати“ (Пословице 3:1, 2). Пошто је Соломон писао под божанским надахнућем, његов очински савет у ствари долази од Јехове Бога и упућен је нама. Ту смо саветовани да се повинујемо Божјим подсетницима забележеним у Библији — његовом закону, односно учењу, и његовим заповестима. Уколико то чинимо, ’продужиће се дани и године нашег живота, и мир ће нам се повећати‘. Да, чак и сада можемо имати миран живот и избећи тежње које нас излажу опасностима од преране смрти која обично снађе зле људе. Штавише, можемо гајити наду у вечни живот у мирољубивом новом свету (Пословице 1:24-31; 2:21, 22).

У наставку Соломон каже: „[„Љубазна“, NW] доброта и верност [„искреност“, NW] да те не остављају; привежи их себи за врат, на плочу свога срца их урежи, и добићеш наклоност и добар глас и пред Богом и пред људима“ (Пословице 3:3, 4).

Изворна реч за ’љубазну доброту‘, у слободном преводу преводи се као „лојална љубав“ и она укључује верност, солидарност и лојалност. Да ли смо одлучни да останемо привржени Јехови шта год да се деси? Да ли показујемо љубазну доброту у нашем односу са суверницима? Да ли радимо у правцу да останемо блиски с њима? У свакодневном опхођењу с њима, да ли је ’закон љубазне доброте на нашем језику‘ чак и под неугодним условима? (Пословице 31:26, NW).

Пошто је пун љубазне доброте, Јехова је „спреман да опрашта“ (Псалам 86:5, NW). Ако смо се покајали за своје прошле грехе и сада исправљамо своје путеве, ми смо сигурни да ће „раздобља окрепе“ доћи од Јехове (Дела апостолска 3:19). Зар не треба да опонашамо нашег Бога тиме што другима опраштамо њихове пропусте? (Матеј 6:14, 15).

Јехова је ’Бог истине‘ и он тражи „искреност“ од оних који желе да буду присни с њим (Псалам 31:6). Можемо ли стварно  очекивати да Јехова буде наш Пријатељ уколико водимо двоструки живот — на један начин се понашамо у хришћанском друштву, а на други када смо ван њиховог видокруга — попут ’лажљиваца‘ који скривају своје право лице? (Псалам 26:4). Како би то само било глупо, будући да је „све голо и откривено пред очима“ Јехове! (Јеврејима 4:13).

Љубазну доброту и искреност треба да ценимо као драгоцену огрлицу ’привезану на наш врат‘, будући да нам те особине помажу да ’добијемо наклоност и пред Богом и пред људима‘. Не само што оне треба да буду видљиве већ треба и да их урежемо „на плочу свога срца“ те да на тај начин буду суштински део наше личности.

Продубљуј безусловно поуздање у Јехову

Мудри краљ наставља: „Свим се срцем својим уздај у Јехову а на своју мисао немој се ослањати. Познај га на свима путевима својим, и он ће ти стазе твоје уравнити“ (Пословице 3:5, 6).

Јехова заиста завређује наше потпуно поуздање. Као Створитељ, он има ’велику силу‘ и Извор је ’моћи [„динамичне енергије“, NW]‘ (Исаија 40:26, 29). Он може да оствари све што је намерио. Његово име дословно значи „Он проузрокује да постаје“, а то гради наше поверење у његову способност да испуни оно што је обећао! Чињеница да је „немогуће да Бог лаже“ чини га самим оличењем истине (Јеврејима 6:18). Његова истакнута особина је љубав (1. Јованова 4:8). Он је ’праведан на свим путевима својим и милосрдан у свим делима својим‘ (Псалам 145:17). Ако се не можемо уздати у Бога, у кога онда можемо? Наравно, да бисмо продубљивали поуздање у њега, треба да ’испитамо и видимо како је Господ добар‘, а то чинимо тако што у свом животу примењујемо оно што учимо из Библије и размишљамо о добру које то доноси (Псалам 34:8, ДК).

Како можемо ’познати Јехову на свим својим путевима‘? Надахнути псалмиста каже: „Мислио [’Медитирао‘, NW] сам о свијем дјелима твојим, размишљао о радњи твојој“ (Псалам 77:12, ДК). Пошто је Бог невидљив, онда је за продубљивање присности с њим важно медитирање о његовим великим делима и поступцима с његовим народом.

Молитва је такође један од важних начина да познамо Јехову. Краљ Давид се Јехови обраћао „по вас дан“ (Псалам 86:3). Он се често молио током ноћи, као рецимо када је био бегунац у пустоши (Псалам 63:7, 8). „У духу [се] молите у свакој прилици“, подстицао је апостол Павле (Ефешанима 6:18). Колико често се молимо? Да ли уживамо што имамо личну и срдачну комуникацију с Богом? Када се суочимо с тешким околностима, да ли га преклињемо за помоћ? Да ли уз молитву тражимо његово вођство пре него што донесемо важне одлуке? Због својих искрених молитви ми постајемо драги Јехови. А такође имамо засигурање да ће он саслушати наше молитве и ’уравнити наше стазе‘.

Како је глупо да се ’ослањамо на своју мисао‘ или на мисао истакнутих људи у свету, када можемо своје потпуно поуздање положити у Јехову! „Не сматрај се сам пред собом мудрим“, каже Соломон. Уместо тога, он опомиње: „Јехове се бој и од зла уклањај: то ће бити здравље мишицама твојим, и костима твојим освежење“ (Пословице 3:7, 8). Здрав страх да не угодимо Богу треба да управља свим нашим поступцима, мислима и осећањима. Такав страх пун поштовања спречиће нас да починимо нешто лоше, а у духовном погледу је здрав и освежава.

Дај Јехови оно најбоље

На који још начин можемо да се приближимо Богу? „Част Јехови дај имањем својим, првинама свих плодова својих“, саветује тај краљ (Пословице 3:9). Исказивати част Јехови значи високо га ценити и јавно га узвисивати и то учествовањем у јавном објављивању његовог имена  и пружањем подршке том делу. Вредне ствари којима исказујемо част Јехови јесу наше време, таленти, наша снага и материјалне ствари. То морају бити првине — оно најбоље од нас. Зар начин на који користимо лична средства не треба да одражава нашу решеност да ’стално тражимо најпре краљевство и Божју праведност‘? (Матеј 6:33).

Исказивање части Јехови вредним стварима не пролази ненаграђено. „И биће ти пуне све житнице твоје“, уверава Соломон, „и обиловаће вино у подрумима твојим“ (Пословице 3:10). Док духовни напредак сам по себи не води до материјалног благостања, то што великодушно користимо своја средства да бисмо исказивали част Јехови доноси многе благослове. Вршење Божје воље је за Исуса била „храна“ која га је одржавала на животу (Јован 4:3). Слично томе, и наша је храна учествовање у делу проповедања и стварања ученика, делу које слави Јехову. Уколико истрајемо у том делу, наше духовне житнице ће бити пуне изобиља. Симболички представљена вином, наша радост ће се преливати.

Такође, зар није Јехова тај од кога очекујемо и коме се молимо да имамо довољно физичке хране за сваки дан? (Матеј 6:11). У ствари, све што имамо долази од нашег љубазног небеског Оца. Јехова ће и даље изливати благослове у складу с тим колико своје вредне ствари користимо на његову хвалу (1. Коринћанима 4:7).

Радо прихватај кад те Јехова дисциплинује

Запажајући колико је важно прихватање дисциплине у постизању присности с Јеховом, израелски краљ нас саветује: „Сине мој, не презри карање Јеховино [„кад те Јехова дисциплинује“, NW], и да те његове казне не ужасну. Јер ког Јехова воли, онога кажњава, као отац милог сина свога“ (Пословице 3:11, 12).

Међутим, можда нам није лако да прихватимо дисциплиновање. „Никаква дисциплина у први мах не изгледа да је радост, него жалост“, написао је апостол Павле, „али онима који су поучени њоме после доноси миран плод, наиме праведност“ (Јеврејима 12:11). Укор и  дисциплиновање су неопходан део школовања које нас приближава Богу. То што нас Јехова исправља — било преко родитеља, хришћанске скупштине или путем медитирања о Писму током нашег личног студија — јесте израз његове љубави према нама. Мудро је да то радо прихватамо.

Чврсто се држи мудрости и разборитости

У продубљивању блиског односа с Богом, Соломон као следеће наглашава важност мудрости и разборитости. Он изјављује: „Блажен човек који мудрост нађе, човек који памет [„разборитост“, NW] има; јер корист њена боља је од сребра и добитак њен скупљи је од злата... дрво је живота оним што је држе, и срећан је онај ко је има“ (Пословице 3:13-18).

Подсећајући нас на мудрост и разборитост које се испољавају у Јеховиним чудесним делима стварања, овај краљ наводи: „Мудрошћу је Јехова земљу основао и разумом небо утврдио... Да се не удаље, сине, ова поучења од очију твојих. Чувај мудрост и разборитост. Живот ће оне души твојој бити, накит грлу твоме“ (Пословице 3:19-22).

Мудрост и разборитост су божанске особине. Не само што треба да их продубљујемо већ треба и да их се чврсто држимо тако што никада нећемо попустити у нашем марљивом проучавању Писма и примењивању оног што учимо. „Тад ћеш спокојан путем својим ићи“, наставља Соломон, „и нога се твоја неће спотакнути.“ Он још додаје: „Када легнеш нећеш бити у страху, кад починеш лаган ће ти санак бити“ (Пословице 3:23, 24).

Да, можемо спокојно ходити и мирно спавати док чекамо дан ’изненадног уништења‘ који се попут лопова примиче на Сатанин зли свет (1. Солуњанима 5:2, 3; 1. Јованова 5:19). Чак и током предстојеће велике невоље, можемо бити сигурни у следеће: „Неће те плашити ни нагле страхоте, ни погибли бездушника; јер ће теби Јехова заклон бити, који ће од сваке замке чувати ногу твоју“ (Пословице 3:25, 26; Матеј 24:21).

Чини оно што је добро

„Не одреци добра оном који на њих право има“, опомиње Соломон, „кад му можеш учинити“ (Пословице 3:27). Чињење добра другима подразумева великодушно коришћење наших средстава у њихову корист, и оно има многе фасете. Али, зар није помагање другима да остваре близак однос са истинитим Богом најбоља ствар коју можемо да учинимо за њих у овим ’данима краја‘? (Данило 12:4). Зато су ово дани за показивање ревности у делу проповедања Краљевства и стварања ученика (Матеј 28:19, 20).

Овај мудри краљ наводи и неке поступке које треба избегавати, говорећи: „Ближњем свом не реци: ’Иди, дођи други пут, сутра ћу ти дати‘, када имаш чиме да га обрадујеш. Не куј зла ближњему своме који је у миру с тобом. Не свађај се ни са ким без узрока, када зла ти није учинио. Не завиди насилнику и његова не избери пута“ (Пословице 3:28-31).

Сумирајући зашто даје овај савет, Соломон каже: „Јер зле људе мрзи Јехова, а пријатељ је праведника. Проклетство је Јеховино у кући бездушника, а стан праведника благосиља Бог. Подсмејава се он подсмевачима, ал’ се кроткима смилује. Мудри славу ће да стекну, а безумни ће срамоту у део добити“ (Пословице 3:32-35).

Ако желимо да уживамо присност с Јеховом, не смемо да кујемо подле и штетне планове (Пословице 6:16-19). Само ако чинимо оно што је исправно у Божјим очима, имаћемо његову наклоност и његов благослов. Такође можемо примити и нетражену част када други примете да се понашамо у складу с Божјом мудрошћу. Зато одбацимо подле путеве овог злог и насилног света. Заиста, тежимо за исправним путем и продубљујмо присност с Јеховом!

[Слике на 25. страни]

„Част Јехови дај имањем својим“