Да ли си подстакнут да поступаш као Исус?

„[Он] виде силан народ, и сажали се на њих, јер беху као овце без пастира. И поче да их поучава“ (МАРКО 6:34).

1. Зашто је разумљиво то што појединци испољавају дивне особине?

 КРОЗ целу историју, многи људи су испољавали дивне особине. Сигурно разумеш и зашто. Јехова Бог поседује и показује љубав, доброту, великодушност и друге особине које ценимо. Људи су створени по Божјем обличју. Зато можемо разумети зашто многи показују извесну меру љубави, доброте, саосећања и других побожних особина, баш као што већина људи показује да има савест (Постање 1:26; Римљанима 2:14, 15). Међутим, можда примећујеш да неки ове особине показују спремније од других.

2. Која су нека добра дела која људи чине вероватно сматрајући да тиме опонашају Христа?

² Вероватно познајеш мушкарце и жене који често посећују болесне и помажу им, показују саосећање према хендикепиранима, или великодушно дају сиромасима. Помисли такође на појединце који из саосећања троше свој живот радећи у колонијама губаваца или у сиротиштима, који добровољно раде у болницама или домовима за болеснике на самрти, или помисли на људе који се труде да помажу бескућницима или избеглицама. Неки од њих вероватно сматрају да опонашају Исуса, који је оставио пример хришћанима. У  Јеванђељима читамо да је Христ лечио болесне и хранио гладне (Марко 1:34; 8:1-9; Лука 4:40). Исусово испољавање љубави, нежности и саосећања јесте манифестација ’Христовог ума‘, и он је тиме у ствари опонашао свог небеског Оца (1. Коринћанима 2:16).

3. Шта треба да осмотримо да бисмо имали уравнотежено гледиште о Исусовим добрим делима?

³ Међутим, да ли си приметио да данас многи који су импресионирани Исусовом љубављу и његовим саосећањем превиђају једно од основних обележја Христовог ума? Увид у то можемо стећи ако пажљиво осмотримо 6. поглавље Марка. Ту читамо како је народ донео Исусу болеснике да их излечи. Из контекста такође сазнајемо да је Исус, кад је видео да су хиљаде људи који су дошли њему већ гладни, чудесно нахранио све њих (Марко 6:35-44, 54-56). Лечење болесних и давање хране гладнима биле су изванредне манифестације саосећања пуног љубави, али да ли су то били основни начини на које је Исус помагао другима? И како ми можемо најбоље опонашати његов савршени пример љубави, доброте и саосећања, баш као што је он опонашао Јехову?

Подстакнут да реагује на духовне потребе

4. Који је био оквир извештаја из Марка 6:30-34?

⁴ Исус је осећао сажаљење према људима око себе првенствено због њихових духовних потреба. Те потребе су биле најважније, важније и од физичких потреба. Осмотримо извештај из Марка 6:30-34. Догађај који је ту записан одиграо се на обали Галилејског мора, непосредно пре Пасхе 32. н. е. Апостоли су били узбуђени, и то с добрим разлогом. Пошто су управо довршили опсежно путовање, дошли су Исусу и без сумње једва чекали да му испричају своја искуства. Међутим, окупио се силан народ. Било их је толико много да Исус и његови апостоли нису имали времена ни да једу, нити да се одморе. Исус је рекао апостолима: „Пођите на неко осамљено место сами, и мало се одморите“ (Марко 6:31). Укрцавши се у чамац, вероватно близу Кафарнаума, отпловили су до једног мирног места на другој страни Галилејског мора. Међутим, народ је трчао дуж обале и стигао пре чамца. Како је Исус реаговао? Да ли је био узнемирен што га ометају у његовој приватности? Ни случајно!

5. Шта је Исус осећао према народу који је дошао к њему, и шта је урадио у погледу тога?

⁵ Исуса је дирнуло у срце кад је видео хиљаде људи, укључујући и болесне, који су га нестрпљиво чекали (Матеј 14:14; Марко 6:44). Усмеравајући пажњу на оно што је код Исуса изазвало саосећање и на то како је Он реаговао, Марко је написао: „Виде силан народ, и сажали се на њих, јер беху као овце без пастира. И поче да их поучава много чему“ (Марко 6:34). Исус није видео само неку масу људи. Он је видео особе које имају духовне потребе. Били су као овце које беспомоћно лутају и које немају пастира да их води на зелене пашњаке или да их штити. Исус је знао да су бездушне верске вође, које су наводно биле брижни пастири, у ствари презирале обичан народ и занемаривале њихове духовне потребе (Језекиљ 34:2-4; Јован 7:47-49). Исус ће се с њима опходити другачије, чинећи за њих највише што може. Почео је да их поучава о Божјем Краљевству.

6, 7. (а) Према Јеванђељима, шта је био Исусов приоритет кад је реаговао на потребе народа? (б) С којим је мотивом Исус проповедао и поучавао?

⁶ Запази како је из паралелног извештаја очигледан редослед и значај приоритета. Тај извештај је написао Лука, лекар који је био живо заинтересован за физичку добробит других. ’Народ пође за Исусом. Он их љубазно прими и поче да им говори о Божјем краљевству, те излечи оне којима требаше излечење‘ (Лука 9:11; Колошанима 4:14). Иако то није случај код сваког извештаја о неком чуду, шта се у овом случају најпре запажа у Лукином надахнутом извештају? Била је то чињеница да је Исус поучавао народ.

⁷ То је у ствари у складу с нагласком који налазимо у Марку 6:34. Тај стих јасно  показује који је основни начин на који је Исус показивао сажаљење. Он је поучавао народ, реагујући на његове духовне потребе. Исус је на почетку своје службе једном рекао: „И другим градовима морам објавити добру вест о Божјем краљевству, јер сам за то послан“ (Лука 4:43). Међутим, не бисмо били у праву ако бисмо мислили да је Исус објављивао поруку о Краљевству чисто из дужности, као да је рутински обављао дело проповедања које је морао да изврши. Не, његово саосећање пуно љубави према народу било је кључни мотив да им саопшти добру вест. Крајње добро које је Исус могао да учини — чак и за болесне, оне које су мучили демони, сиромашне или гладне — било је да им помогне да упознају, прихвате и заволе истину о Божјем Краљевству. Та истина је била од суштинске важности због места које Краљевство има у оправдању Јеховиног суверенитета и доношењу трајних благослова људима.

8. Какав је став имао Исус у вези с проповедањем и поучавањем?

⁸ Исусово активно проповедање о Краљевству било је срж разлога због којег је дошао на земљу. При крају своје земаљске службе, Исус је рекао Пилату: „Ја сам се зато родио и зато сам дошао на свет, да сведочим за истину. Свако ко је на страни истине слуша мој глас“ (Јован 18:37). У претходна два чланка приметили смо да је Исус био особа с нежним осећањима — брижан, приступачан, обзиран, пун поверења и изнад свега пун љубави. Ако заиста желимо да разумемо Христов ум, ми морамо исправно схватити те аспекте његове личности. Једнако је важно да разумемо да Христов ум укључује и приоритет који је он придавао свом делу проповедања и поучавања.

Подстицао је друге да сведоче

9. За кога је проповедање и поучавање требало да буде приоритет?

⁹ Приоритет који се придавао проповедању и поучавању — као израз љубави и саосећања — није се односио само на Исуса. Он је подстицао своје следбенике да опонашају његове мотиве, приоритете и поступке. На пример, кад је изабрао својих 12 апостола, шта је требало да они раде? Марко 3:14, 15 нам каже: „Одреди дванаесторицу, које још назва ’апостолима‘, да буду с њим и да их шаље да проповедају и да имају власт да истерују демоне.“ Да ли видиш шта је за апостоле био приоритет?

10, 11. (а) Кад је послао апостоле, шта им је Исус рекао да раде? (б) Шта је било најважније што се тиче слања апостола?

¹⁰ С временом је Исус оспособио ту дванаесторицу да лече друге и да истерују демоне (Матеј 10:1; Лука 9:1). Затим их је послао да иду „изгубљеним овцама дома Израеловог“. Зашто? Исус их је упутио: „Док идете, проповедајте, говорећи: ’Приближило се небеско краљевство.‘ Лечите болесне, подижите мртве, чистите губаве, истерујте демоне“ (Матеј 10:5-8; Лука 9:2). Шта су они у ствари радили? „И тако су кренули и [1] проповедали да би се људи покајали; и [2] истеривали су многе демоне и мазали уљем многе болесне и лечили их“ (Марко 6:12, 13).

¹¹ Пошто се поучавање не спомиње као прво у сваком случају, да ли приликом навођења горњег редоследа претерујемо што се тиче приоритета или мотива који су у то укључени? (Лука 10:1-9). Па, не треба да занемаримо учесталост с којом се поучавање спомиње испред лечења. Погледајмо контекст у овом случају. Непосредно пре него што је Исус послао 12 апостола, њега је дубоко дирнуло стање народа. Тако читамо: „Исус поче обилазити све градове и села, поучавајући у њиховим синагогама и проповедајући добру вест о краљевству и лечећи сваку болест и сваку немоћ. Видевши народ, сажали се на њих, јер беху измучени и расејани као овце без пастира. Тада рече својим ученицима: ’Да, жетва је велика, а радника је мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике на своју жетву‘“ (Матеј 9:35-38).

12. Којем су додатном циљу могла послужити дела Исуса и апостола?

¹² Пошто су били с њим, апостоли су могли да усвоје извесну меру Христовог ума.  Могли су да осете да је у њихову истинску љубав и саосећање према људима спадало и проповедање и поучавање о Краљевству — то је требало да буде главни аспект њихових добрих дела. У складу с тим, добра дела физичке природе, као што је лечење болесних, нису само тренутно помогла онима у потреби. Као што можеш и да замислиш, неке људе су могла привући излечења и храна обезбеђена чудом (Матеј 4:24, 25; 8:16; 9:32, 33; 14:35, 36; Јован 6:26). Међутим, осим што су им помогла у физичком погледу, та дела су у ствари покренула посматраче да признају да је Исус Син Божји и „пророк“ кога је Мојсије прорекао (Јован 6:14; Поновљени закони 18:15).

13. Коју је улогу „пророка“ који је требало да дође истакло пророчанство из Поновљених закона 18:18?

¹³ Зашто је значајно то да је Исус био тај „пророк“? Па, шта је предсказано као кључна улога за тог пророка? Да ли је требало да „пророк“ буде чувен по чудесним излечењима или по саосећајном обезбеђивању хране за гладне? У Поновљеним законима 18:18 проречено је: „Подигнућу им пророка између браће њихове, као што си ти [Мојсије], и метнућу речи своје у уста његова, и он ће им казивати све што му заповедим.“ Дакле, иако су апостоли учили да имају и изражавају нежна осећања, они су могли да закључе да Христов ум треба бити очигледан и у њиховом проповедању и поучавању. То би било оно најбоље што могу да ураде за људе. На тај начин болесни и сиромашни би могли да стекну трајне користи, не само користи које су ограничене на кратак људски животни век или на пар оброка (Јован 6:26-30).

Развијај данас Христов ум

14. Како је у наше проповедање укључено поседовање Христовог ума?

¹⁴ Нико од нас не сматра да је Христов ум био јединствен само за први век — за Исуса и ране ученике о којима је апостол Павле написао: „Ми имамо Христов ум“ (1. Коринћанима 2:16). И ми спремно признајемо да смо обавезни да проповедамо добру вест и стварамо ученике (Матеј 24:14; 28:19, 20). Па ипак, корисно је да размислимо који су наши мотиви за обављање тог дела. То не треба да буде чисто из осећања дужности. Љубав према Богу је основни разлог због чега учествујемо у служби. Да бисмо заиста били попут Исуса, саосећање између осталог треба да нас покреће да проповедамо и поучавамо (Матеј 22:37-39).

15. Зашто је саосећање прикладан део наше јавне службе?

¹⁵ Истина, није увек лако да имамо саосећање према онима који не деле наша веровања, посебно када наилазимо на равнодушност и кад нас одбијају или нам се противе. Ипак, ако бисмо изгубили љубав и саосећање према људима, могли бисмо изгубити битну мотивацију за учествовање у хришћанској служби. Како онда можемо развијати саосећање? Можемо се трудити да људе видимо онако како их је Исус видео, као ’измучене и расејане, као овце без пастира‘ (Матеј 9:36). Зар многи данас нису управо такви? Лажни верски пастири  их занемарују и духовно заслепљују. Због тога људи не знају за право вођство које се налази у Библији нити за рајске услове које ће Божје Краљевство ускоро остварити на овој планети. Они се суочавају с проблемима свакодневног живота — укључујући и сиромаштво, неслогу у породици, болест и смрт — а да немају наду у Краљевство. Ми имамо оно што им је потребно: животоспасавајућу добру вест о Божјем Краљевству које је већ успостављено на небу!

16. Зашто треба да имамо жељу да другима преносимо добру вест?

¹⁶ Кад на овај начин размишљаш о духовним потребама људи око себе, зар те срце не покреће да желиш да учиниш све што можеш како би им говорио о Божјој љубазној намери? Да, ми обављамо једно саосећајно дело. Ако према људима осећамо оно што је и Исус осећао, то ће се видети по нашем гласу, изразу лица и начину поучавања. Све то допринеће да наша порука буде привлачнија онима који имају „исправан став према вечном животу“ (Дела апостолска 13:48)

17. (а) Који су неки начини на које можемо испољити љубав и саосећање према другима? (б) Зашто се овде не ради о томе да ли ћемо или чинити добра дела или учествовати у јавној служби?

¹⁷ Наравно, наша љубав и наше саосећање треба да буду очигледни у целом нашем животу. Ту спада и да будемо љубазни према невољнима, болеснима и сиромашнима — чинећи у разумним границама све што можемо да им олакшамо патње. То обухвата наше напоре да речима и делима одагнамо тугу онима којима је смрт однела вољене (Лука 7:11-15; Јован 11:33-35). Па ипак, такво испољавање љубави, доброте и саосећања не сме постати главно жариште наших добрих дела, као што је то случај код неких хуманитараца. Много трајнији значај имају напори који су мотивисани сличним побожним особинама, али који се испољавају учествовањем у делу хришћанског проповедања и поучавања. Сети се шта је Исус рекао о јеврејским верским вођама: „Дајете десетину од нане и копра и кима, а занемарили сте оно што је у Закону важније, наиме правду и милосрђе и верност. То је било обавезно чинити, а ово друго не занемарити“ (Матеј 23:23). Код Исуса није било или ово или оно — или да помаже људима око њихових физичких потреба или да их поучава животодајним духовним стварима. Исус је радио и једно и друго. Ипак, јасно је да се највише истицало његово дело поучавања, зато што је добар учинак који је тиме постигао могао донети вечне користи (Јован 20:16).

18. На шта треба да нас покрене осматрање Христовог ума?

¹⁸ Колико само можемо бити захвални што нам је Јехова открио Христов ум! Помоћу Јеванђеља̂ можемо боље упознати мисли, осећања, особине, поступке и приоритете највећег човека који је икада живео. На нама је да читамо оно што Библија открива о Исусу, да медитирамо о томе и да то примењујемо у пракси. Упамти, ако заиста желимо да поступамо попут Исуса, најпре морамо научити да размишљамо, осећамо и процењујемо ствари као он, и то што боље можемо као несавршени људи. Зато будимо одлучни да развијамо и показујемо Христов ум. Не постоји бољи начин живота, бољи начин опхођења с људима и бољи начин да се и ми и други приближимо Ономе кога је Исус савршено одражавао, нашем нежном Богу Јехови (2. Коринћанима 1:3; Јеврејима 1:3).

Како би одговорио?

• Који увид пружа Библија о начину на који је Исус често реаговао на људе којима је била потребна помоћ?

• Шта је Исус нагласио кад је поучавао своје следбенике?

• Како у нашим активностима можемо испољавати „Христов ум“?

[Питања за разматрање]

 [Слика на целој 23. страни]

[Слика на 24. страни]

Које је највеће добро дело које хришћани могу да учине за друге?