Уравнотежено гледиште о бризи

ИМА доста хебрејских речи које преносе смисао о бризи или забринутости. Једна од њих (царар) значи бити ограничен у физичком смислу и стога се преводи ’умотати‘, ’завезати‘ и ’бити тесан‘ (Излазак 12:34; Пословице 26:8; Исаија 49:19). У фигуративном смислу, она значи „забринути се; бити у тескоби“ (Постање 32:7; 1. Самуилова 28:15). Још једна реч је даг, која се преводи ’забринути се; уплашити се‘; она је повезана с речју деагах, која значи „брига“ (1. Самуилова 9:5; Исаија 57:11; Пословице 12:25). Грчка именица меримна преводи се са „брига“, док с њом повезани глагол меримнао значи „бринути се“ (Матеј 13:22; Лука 12:22).

Брига може бити штетна по добробит особе. Може водити до депресије, и тако је лишити снаге и иницијативе. Једна надахнута пословица каже: „Брига у срцу обара човека“ (Пословице 12:25). Забринутост може довести до озбиљних физичких последица.

Далеко је озбиљнија духовна штета до које може довести прекомерна брига. Исус Христ је показао да цењење према ’Божјој речи‘ може бити потпуно загушено забринутошћу око проблема који су често део живота у овом систему ствари. Баш као што трње може спречити да се младица развије и донесе род, тако и брига може спречити духовни развој и доношење плода на Божју хвалу (Матеј 13:22; Марко 4:18, 19; Лука 8:7, 11, 14). Због тога што су дозволили да те бриге доминирају њиховим животом, до те мере да искључују духовне интересе, многи ће се наћи у неповољном положају пред Божјим Сином када се буде вратио у слави, што ће за њих значити вечни губитак (Лука 21:34-36).

Предмети оправдане бриге или забринутости

Онај ко је крив за озбиљно неисправно поступање треба да се осећа попут псалмисте: „Дрхтим [„Забринут сам“, NW] због греха свога“ (Псалам 38:19). Исправна забринутост због греха води до признања, покајања и обраћења од неисправног пута, што води до поновног успостављања доброг односа са Свевишњим. Сви хришћани треба да буду забринути, то јест треба да им је стварно стало, до духовне, физичке и материјалне добробити суверника (1. Коринћанима 12:25-27). Писмо указује на ’бригу за Господове ствари‘, то јест, забринутост за све што ће унапредити интересе Божјег Сина. Будући да немају одговорности и бриге око брачног друга и деце, хришћани који нису у браку налазе се у бољем положају од оних који то јесу да бриге за „ствари света“ сведу на најмању меру, те да тако посвете већу пажњу ’Господовим стварима‘ (1. Коринћанима 7:32-35).

Па ипак, не треба дозволити да овоземаљске бриге постану превише важне. Исус Христ је то јасно показао Лазаревој сестри Марти. Пошто је бринула како да угости свог госта, за њу је било незамисливо да узме времена и слуша Исуса. С друге стране, Марија је изабрала „бољи део“, то јест изабрала је да прими духовну храну од Божјег Сина (Лука 10:38-42).

Избегавати претерану бригу

Безусловно поуздање у Јеховину љубазну бригу за добробит његових слугу може помоћи особи да избегава да се препушта беспотребној забринутости (Јеремија 17:7, 8). Исус Христ је нешто слично рекао у својој Проповеди на гори. Он је свој савет у погледу бриге закључио следећим речима: „Никада немојте да се бринете за сутрашњи дан, јер ће сутрашњи дан имати своје сопствене бриге. Доста је сваком дану свога зла“ (Матеј 6:25-34). Хришћанин има довољно проблема сваког дана чак и да им не додаје бригом око тога шта би се могло десити следећег дана и што се, у ствари, можда никада неће ни десити.

 Чак и ако је хришћанин у време прогонства изведен пред власти на саслушање, његово поуздање у Божју помоћ може га ослободити бриге. Помоћу Свог духа, Јехова ће подржати хришћанина у тој искушавајућој ситуацији и омогућиће му да да̂ добро сведочанство (Матеј 10:18-20; Лука 12:11, 12).

Кад год да је хришћанин погођен било чиме што би га могло бринути и испунити га тескобом и зебњом, он треба да се обрати свом небеском Оцу у молитви. Тако може ’бацити своју бригу на Јехову‘, уверен да ће га чути Онај који се брине за њега (1. Петрова 5:7). Резултат ће бити унутрашњи спокој, мир Божји, који ће чувати срце и мисаоне снаге. Дубоко у себи, у свом срцу, хришћанин неће осећати тескобу, зле слутње нити страх, и његов ум неће узнемиравати растресеност и сметеност које настају услед бриге (Филипљанима 4:6, 7).