Извештај објавитеља Краљевства

Њихова вера је била награђена

АПОСТОЛ Павле је био човек изузетне вере и охрабривао је сувернике да и они развијају веру. Рекао је: „Онај ко приступа Богу мора веровати да он постоји и да награђује оне који га усрдно траже“ (Јеврејима 11:6). Следећа искуства из Мозамбика показују да Јехова награђује јаку веру и да одговара на усрдне молитве.

• Једна сестра, удовица, из северне покрајине Њасе, бринула је како ће она и њено шесторо деце моћи да присуствују обласном конгресу „Божји пут живота“. Њен једини извор прихода био је продаја робе на локалној пијаци, али када се датум конгреса приближио, имала је само толико новца да за себе и своју породицу купи карте у једном правцу. Па ипак, одлучила је да се поузда у Јеховину моћ старања и решила је да присуствује конгресу.

Попела се на воз са своје шесторо деце. Током путовања пришао јој је кондуктер да прегледа карте. Запазивши њену конгресну значку упитао ју је какву то врсту идентификације она носи. Сестра му је одговорила да је та значка означава као делегата обласног конгреса Јеховиних сведока. „Где ће се одржати тај конгрес?“, питао је кондуктер. Након што је сазнао да је конгрес у суседној провинцији Нампула, удаљеној отприлике 300 километара, он јој је неочекивано наплатио карте само упола цене! Затим је за ону другу половину новца њој и њеној породици дао карте за повратак. Колико је само била срећна што се поуздала у Јехову! (Псалам 121:1, 2).

• Једна врло побожна жена се скоро 25 година молила Богу да јој покаже који је исправан начин обожавања. Црква коју је посећивала мешала је религиозне церемоније с традиционалним ритуалима, и она је сумњала да је то облик обожавања који угађа Богу.

Она се присећа: „Увек сам имала у мислима Исусове речи из Матеја 7:7: ’Стално молите, и даће вам се; стално тражите, и наћи ћете; стално куцајте, и отвориће вам се.‘ С овим стихом у мислима, редовно сам се молила Богу да ме води ка истини. Једног дана је пастор у нашој цркви затражио од свих који раде на локалним пијацама да му уруче одређену количину новца заједно с неким њиховим производима, да би он могао да их благослови. Сматрала сам да је овај захтев небиблијски, тако да ја нисам донела ништа. Када је пастор видео да нисам донела ниједан ’дар‘, почео је да ме вређа пред свим члановима цркве. Тог дана сам схватила да то није начин на који Бог жели да се обожава, па сам напустила цркву. У међувремену, и даље сам се молила да пронађем истину.

„Коначно, скупила сам храброст и контактирала сам с једним рођаком који је Јеховин сведок. Он ми је понудио један трактат и након што сам га прочитала одмах ми је било јасно да је Бог одговорио на моје молитве. С временом је мој животни сапутник такође почео да цени библијске истине, тако да смо легализовали наш брак. Међутим, касније се мој муж озбиљно разболео. Али све до своје смрти храбрио ме је да устрајем на овом путу истине да бисмо се поново срели у рају.

„За сва времена сам захвална Јехови што је одговорио на моје молитве и показао ми који је начин обожавања исправан. На моје молитве такође је одговорено тако што сам видела како свих осморо моје деце постају предане Јеховине слуге.“