Моћ молитве

Сунце залази над градом Нахором на Средњем истоку. Сиријац по имену Елијезер стиже с поворком од десет камила на један извор изван града. Иако је и он сигурно уморан и жедан, више је заинтересован за потребе других. Дошао је из стране земље да би пронашао жену за сина свог господара. Осим тога, ту жену мора да пронађе међу господаревим рођацима. Како да изврши тај тежак задатак?

ЕЛИЈЕЗЕР верује у моћ молитве. Уз изузетну, готово детињу веру, он упућује следећу понизну молбу: „Јехова, Боже господара мога Аврахама, дај ми срећу данас и учини милост господару моме Аврахаму. Ево ја ћу остати код овога студенца, а кћери ће овога града доћи да захватају воде. Којој девојци речем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: Пиј, и камиле ћу ти напојити, - дај да то буде она коју си наменио слузи своме Исаку. По томе ћу познати да чиниш милост господару моме“ (Постање 24:12-14).

Елијезерово поуздање у моћ молитве није узалудно. Баш прва жена која долази на тај извор унука је Аврахамовог брата! Зове се Ребека, није удата, морално је честита и изузетно лепа. Вредно је пажње и то што она не само да даје воде Елијезеру већ се љубазно нуди да напоји све његове камиле. Касније, после породичног договора, Ребека спремно пристаје да пође с Елијезером у далеку земљу како би се удала за Аврахамовог сина Исака. Какав упечатљив и јасан одговор на Елијезерову молитву, у време кад се Бог повремено мешао у догађаје чинећи чуда!

Можемо доста тога научити из Елијезерове молитве. Она је показала да он има изванредну веру и понизност те да је несебично заинтересован за потребе других. Елијезерова молитва такође је показала да се он покорава Јеховином начину опхођења с људима. Он је несумњиво знао да је Бог посебно привржен Аврахаму као и да је обећао да ће будући благослови за цело човечанство доћи кроз Аврахама (Постање 12:3). Зато је Елијезер почео своју молитву речима: „Јехова, Боже господара мога Аврахама.“

Исус Христ је Аврахамов потомак који ће послужити као средство за благосиљање свих послушних људи (Постање 22:18). Ако данас желимо да наше молитве буду услишене, треба понизно да покажемо да признајемо да се Бог данас с људима опходи преко свог Сина. Исус Христ је рекао: „Ако останете у мени и моје речи остану у вама, замолите што год желите и догодиће вам се“ (Јован 15:7).

 Један следбеник Исуса Христа који је доживео истинитост његових речи био је апостол Павле. Његово веровање у моћ молитве свакако није било узалудно. Он је охрабрио сухришћане да у молитви све своје бриге препусте Богу и то је нагласио речима: „За све имам снаге уз помоћ онога који ми даје моћ“ (Филипљанима 4:6, 7, 13). Да ли то значи да је Бог услишио све што је Павле тражио у молитви? Да видимо.

Нису све молитве услишене

У својој несебичној служби, Павле је патио од онога што је описао као „трн у телу“ (2. Коринћанима 12:7). То је могла бити ментална или емоционална тескоба коју су изазивали противници и ’лажна браћа‘ (2. Коринћанима 11:26; Галатима 2:4). Или је то могла бити телесна нелагодност због неке хроничне очне болести (Галатима 4:15). Било како било, тај „трн у телу“ је Павлу одузимао снагу. ’Три пута сам молио Господа да то оде од мене‘, написао је. Међутим, Павлова молба није била услишена. Објашњено му је да су му довољне духовне користи које је већ примио од Бога, као што је снага да издржи кушње. Надаље, Бог је рекао: „Моја сила се усавршава у слабости“ (2. Коринћанима 12:8, 9).

Шта учимо из Елијезеровог и Павловог примера? Јехова Бог заиста слуша молитве оних који настоје да му понизно служе. Али то не значи да он увек услишава њихове молбе, будући да Бог има далекосежно гледиште о стварима. Он боље од нас зна шта је за нас најбоље. Што је још важније, он увек делује у складу са својом унапред утврђеном намером која је записана у Библији.

Време за духовно лечење

Бог обећава да ће за време Хиљадугодишње владавине његовог Сина над земљом излечити људе од свих физичких, менталних и емоционалних болести (Откривење 20:1-3; 21:3-5). Прави хришћани једва чекају ту обећану будућност, пуни вере да Бог има моћ да је оствари. Премда не очекују да се данас догађају таква чудесна излечења, они се моле Богу да их утеши и ојача да би се изборили с кушњама (Псалам 55:22, ДК). Кад се разболе, они такође могу да моле за Божје вођство да пронађу најбоље лечење у оквиру својих материјалних могућности.

Неке религије подстичу болеснике да се моле да би данас били излечени, указујући на чудесна исцељења која су вршили Исус и његови апостоли. Али та чуда су имала једну посебну сврху. Она су служила томе да докажу да је Исус Христ прави Месија и да уместо јеврејске нације Божју наклоност сада ужива млада хришћанска скупштина. У то време чудесни дарови су били потребни да би се ојачала вера новоосноване хришћанске скупштине. Кад је та млада скупштина стала на ноге, да тако кажемо, и кад је постала зрела, чудесни дарови су били ’уклоњени‘ (1. Коринћанима 13:8, 11).

У овом пресудном времену, Јехова Бог упућује своје обожаваоце да обављају једно важније дело, дело духовног лечења. Док још има времена, људи хитно морају да се одазову на следећи позив: „Тражите Јехову, док се може наћи, призивајте њега док је близу. Нека пут свој бездушник остави, неправедник мисли своје; нек се врати Јехови који ће му се смиловати, Богу нашему, који много прашта“ (Исаија 55:6, 7).

То духовно лечење покајничких грешника обавља се путем проповедања добре вести о Божјем Краљевству (Матеј 24:14). Тиме што своје слуге оспособљава да извршавају то спасоносно дело, Јехова Бог помаже милионима људи из свих нација да се покају за своје грехе и дођу у добар однос с њим пре краја овог злог система. Свима онима који се искрено моле да буду духовно излечени и свима који се моле за помоћ при обављању тог дела лечења, молитве ће стварно бити услишене.

[Извор слике на 3. страни]

Ревека на извору/Гистав Доре — Библија/Идеа