Тражити Јехову спремним срцем

ИЗРАЕЛСКИ свештеник Јездра био је ненадмашан истраживач, изучавалац, преписивач и учитељ Закона. За данашње хришћане он је исто тако добар пример свесрдне службе. Како то? Тако што је сачувао своју оданост Богу чак и док је живео у Вавилону, граду који је био пун лажних богова и у коме су се обожавали демони.

Јездра није био одан Богу игром случаја. Он је радио на томе. Стварно, он нам каже да је „управио [спремио, NW] срце своје да научи и да извршује закон Јеховин“ (Јездра 7:10, курзив наш).

Као и Јездра, тако и Јеховин данашњи народ жели да учини све што Јехова тражи од њега, док живи у свету који је непријатељски расположен према правом обожавању. Због тога испитајмо на које начине и ми можемо да спремимо наше срце, нашу унутрашњу особу — мисли, ставове, жеље и потицаје — да бисмо ’научили и извршавали закон Јеховин‘.

Како спремити срце

„Спремити“ значи „припремити унапред ради неког циља: спремити ради неке одређене намене, примене или распореда“. Наравно, ако си већ стекао тачно спознање о Божјој Речи и предао свој живот Јехови, онда се твоје срце свакако показало спремним и могло би се упоредити са ’добром земљом‘ о којој је Исус говорио у својој параболи о сејачу (Матеј 13:18-23).

Ипак, нашем срцу је потребна константна пажња и оплемењавање. Зашто? Из два разлога. Први разлог је тај што штетне склоности, попут корова у башти, могу лако да пусте корен, поготово током ових ’последњих дана‘ када је ’ваздух‘ Сатаниног система више но икада пун штетног семења телесног размишљања (2. Тимотеју 3:1-5; Ефешанима 2:2). Други разлог се тиче саме земље. Ако се не одржава, земља може врло брзо да се исуши, отврдне и постане неплодна. Или би преко баште могло непажљиво да пређе превише људи и да тако утабају земљу. Слично је и с фигуративном земљом нашег срца. Она може постати бесплодна ако је занемарујемо или је утапкају људи које не занима наше духовно добро.

Колико је онда за све нас важно да примењујемо библијску опомену: „Изнад свега срце своје чувај, јер су у њему извори живота“ (Пословице 4:23).

Чиниоци који ’земљу‘ нашег срца чине плодном

Осмотримо неке чиниоце, то јест, особине које ће ’земљу‘ нашег срца учинити плодном и тако потпомоћи настанак успешног продукта. Наравно, постоје многе ствари које ће оплеменити наше срце, али овде ћемо размотрити шест: препознавање наших духовних потреба, понизност, поштење, страх од Бога, веру и љубав.

„Срећни су они који су свесни својих духовних потреба“, рекао је Исус (Матеј 5:3). Као што нас физичка глад подсећа на нашу потребу за храном, тако нас свесност о нашим духовним потребама одржава гладнима за духовном храном. По природи, људи жуде за таквом храном јер она даје смисао и сврху њиховом животу.  Притисци Сатаниног система ствари или чиста лењост када треба да се проучава могу да отупе нашу свесност о овој потреби. Па ипак, Исус је рекао: „Неће човек живети само од хлеба, него од сваке речи која излази из Јеховиних уста“ (Матеј 4:4).

Што се тиче дословне хране, редовни, уравнотежени и здрави оброци поспешују телесно здравље, а наводе такође тело да у одређено време ствара жељу за следећим оброком. Исто је и у духовном смислу. Можда не мислиш о себи да си склон учењу, али ако свакодневно читање Божје Речи учиниш навиком и публикације засноване на Библији проучаваш редовно, открићеш да се твој апетит повећава. У ствари, нестрпљиво ћеш ишчекивати време за свој лични библијски студиј. Зато не одустај лако; напорно ради да развијеш здрав духовни апетит.

Понизност омекшава срце

Понизност је битан чинилац да би неко имао спремно срце зато што нас она чини особама које се дају научити и помаже нам да спремније прихватимо љубазан савет или исправку. Погледајмо добар пример краља Јосије. Током његовог владања пронађен је један документ који је садржавао Божји закон дат преко Мојсија. Када је Јосија чуо речи Закона и схватио колико далеко су његови преци застранили од правог обожавања, раздерао је своју одећу и плакао пред Јеховом. Зашто је Божја Реч тако дубоко дирнула краљево срце? Извештај каже да је његово срце било „меко“ [NW], тако да се понизио када је чуо Јеховине речи. Јехова је запазио Јосијино понизно, пријемљиво срце, и због тога га благословио (2. Краљевима 22:11, 18-20).

Понизност је олакшала Исусовим ’неуким и обичним‘ ученицима да схвате и примене духовне истине које су промакле онима који су били ’мудри и умни‘ али само „у телесном смислу“ (Дела апостолска 4:13; Лука 10:21; 1. Коринћанима 1:26). Ови други нису били спремни да прихвате Јеховину реч јер су њихова срца окорела од поноса. Зар је онда чудно што Јехова мрзи понос? (Приче Соломунове 8:13, ДК; Данило 5:20).

Поштење и страх од Бога

Пророк Јеремија је написао да је „срце изнад свега превртљиво [„пријеварно“, ДК] и опако; ко га може познати?“ (Јеремија 17:9). Ова преварност се испољава на различите начине, на пример када изналазимо изговоре онда када учинимо нешто лоше. Такође излази на видело и када оправдавамо озбиљне личне мане. Међутим, поштење ће нам обезбедити победу над преварним срцем јер нам помаже да се суочимо са истином о нама самима, и затим да се побољшамо. Псалмиста је показао такво поштење када се молио: „Испитај ме, Јехова, и искушај ме, претопи [пречисти, NW] бубреге моје и срце моје.“ Очигледно, псалмиста је спремио своје срце да прихвати Јеховино пречишћавање и испитивање, иако је можда при томе морао да призна да поседује особине које су попут нечистоће како би их на крају могао надвладати (Псалам 17:3; 26:2).

Страх од Бога, који обухвата и ’мржњу према злу‘, јесте моћно средство у овом процесу пречишћавања (Пословице 8:13, NW). Иако је свесна Јеховине благонаклоности и доброте, особа која се заиста боји Јехове увек је свесна да Јехова има моћ да казни, чак и смрћу, оне који су му непослушни. Када је Јехова рекао за Израел: „Ох! кад би им било срце свагда тако да ме се боје, и да држе све заповести моје, да би увек срећни били они и синови њихови!“, тиме је показао да они који га се боје истовремено га и слушају (Поновљени закони 5:29).

Без сумње, циљ страха од Бога није да нас држи у стању страшљиве покорности, већ да нас покрене да слушамо нашег Оца пуног љубави, за кога знамо да су му на срцу наши најбољи интереси. У ствари, такав страх од Бога даје полет и подстиче на радост, што је у великој мери показао пример самог Исуса Христа (Исаија 11:3, NW; Лука 12:5).

 Спремно срце је богато вером

Срце јако у вери зна да је оно што Јехова тражи или на шта упућује кроз своју Реч, увек исправно и за нас најбоље (Исаија 48:17, 18). Особа с таквим срцем црпе дубоко задовољство када примењује савет из Пословица 3:5, 6 које кажу: „Свим се срцем својим уздај у Јехову а на своју мисао немој се ослањати. Познај га на свима путевима својим, и он ће ти стазе твоје уравнити.“ Међутим, срце коме мањка вера неће бити склоно да се поузда у Јехову, поготово ако то подразумева неко жртвовање, као што је поједностављење нечијег живота ради усредсређивања на интересе Краљевства (Матеј 6:33). Из доброг разлога, Јехова на неверно срце гледа као на „зло“ (Јеврејима 3:12).

Наша вера у Јехову манифестује се на многим подручјима, у шта спадају и ствари које чинимо у приватности нашег дома. На пример, узмимо начело из Галатима 6:7: „Не заваравајте се: Бог се не може исмејавати. Јер шта човек посеје, то ће и пожњети.“ Наша вера у ово начело одразиће се у филмовима које гледамо, књигама које читамо, у количини времена које користимо за студирање Библије и у нашим молитвама. Да, јака вера која нас покреће да сејемо „у дух“, јесте кључни чинилац да бисмо имали срце које је спремно да прихвати Јеховину Реч и послуша је (Галатима 6:8).

Љубав — највећа особина

Више од других особина, љубав заиста земљу нашег срца чини пријемљивом за Јеховину Реч. Тако, када ју је упоређивао с вером и надом, апостол Павле је љубав описао као ’највећу‘ особину (1. Коринћанима 13:13). Срце испуњено љубављу према Богу је крајње задовољно и радосно због тога што му је послушно; оно се сигурно не буни против Јеховиних захтева. Апостол Јован је рекао: „Јер љубав према Богу значи ово: да држимо његове заповести; а његове заповести нису тешке“ (1. Јованова 5:3). Нешто слично је и Исус рекао: „Ако ме ко воли, држаће моју реч, и мој Отац ће га волети“ (Јован 14:23). Запази да је таква љубав узвраћена. Да, Јехова много воли оне који су љубављу привучени к њему.

Јехова зна да смо несавршени и да редовно грешимо против њега. Ипак, он се не држи подаље од нас. Оно што Јехова гледа код својих слугу јесте ’цело срце‘ (ДК), срце које нас покреће да му вољно служимо са „душом спремном“ (1. Летописа 28:9). Наравно, Јехова зна да је потребно време и напор да бисмо развили добре особине у нашем срцу и тако донели плод духа (Галатима 5:22, 23). Зато је стрпљив с нама, „јер он зна за грађу нашу, памти да смо прах“ (Псалам 103:14). Показујући исти став, Исус никада није строго критиковао своје ученике због њихових грешака већ им је стрпљиво помагао и храбрио их. Зар нас таква љубав, милосрђе и стрпљивост, како с Јеховине тако и са Исусове стране, не покрећу да их још више волимо? (Лука 7:47; 2. Петрова 3:9).

Ако ти се понекад чини да с муком мораш да ишчупаш дубоко укорењене, корову сличне навике или да разбијеш грудвице попут глине отврднулих особина, немој бити потиштен или обесхрабрен. Уместо тога, и даље ради на усавршавању док ’устрајаваш у молитви‘, стално преклињући Јехову за његов дух (Римљанима 12:12). Уз његову спремну помоћ, ти ћеш, као и Јездра, успети да имаш срце потпуно спремно „да научи и да извршује закон Јеховин“.

[Слика на 31. страни]

Јездра је задржао своју оданост Богу чак и у Вавилону

[Извор слике на 29. страни]

Garo Nalbandian