Зашто је човечанству потребан помоћник

’БИО сам дрски прогонитељ‘, признао је један човек који је некад био поносан и насилан. Као окрутни хулник, немилосрдно је нападао и мучио богобојазне следбенике Исуса Христа. „Ипак, указано ми је милосрђе“, захвално је изјавио. Иако можда изгледа невероватно, овај суманути прогонитељ је постао верни хришћански апостол Павле (1. Тимотеју 1:12-16; Дела апостолска 9:1-19).

Не чине сви такве ствари какве је Павле чинио. Ипак, нико од нас не успева да удовољи Божјим мерилима. Зашто? Зато што смо ’сви сагрешили и не достижемо Божју славу‘ (Римљанима 3:23). Надаље, веома је лако да се заглибимо у мочвару очајања, можда мислећи да смо превише лоши да бисмо задобили Божје милосрђе. Док је размишљао о својим грешним нагињањима, сам Павле је узвикнуо: „Јадан сам ти ја човек! Ко ће ме избавити од тела које је подвргнуто овој смрти?“ Одговарајући на своје питање, написао је: „Нека је хвала Богу преко Исуса Христа, нашег Господа!“ (Римљанима 7:24, 25).

Како би праведни Створитељ могао да има посла с грешницима? (Псалам 5:5). Запази да је Павле рекао: „Нека је хвала Богу преко Исуса Христа, нашег Господа!“ Још једна особа којој је Бог указао милосрђе, објаснила је: „Ако неко и почини грех, имамо помоћника код Оца: Исуса Христа, праведника. Он је жртва помирења за наше грехе, и не само за наше него и за грехе целог света“ (1. Јованова 2:1, 2).

Зашто је Исус Христ назван ’помоћником код Оца‘? И како је Исус „жртва помирења“ за грехе?

Зашто је потребан помоћник

Исус је дошао на земљу да „своју душу да као откупнину у замену за многе“ (Матеј 20:28). Откупнина је цена која се плаћа да би се нешто откупило или да би неко био ослобођен. Глаголски облик хебрејске речи преведене као  „откупнина“ преноси мисао о покривању, то јест искупљивању, греха (Псалам 78:38). Грчка реч, какву налазимо у Матеју 20:28, користила се нарочито да се укаже на цену која се плаћа да би се откупили ратни заробљеници или ослободили робови. Како би се удовољило захтевима правде, једна ствар одговарајуће вредности дата је у замену за другу.

Човечанство је доспело у ропство зато што се први човек побунио против Бога. Као што се то види из 3. поглавља Постања, савршени човек — Адам — одлучио је да иде путем непослушности Јехови Богу. Учинивши то, продао је себе и своје још нерођене потомке у ропство греху и смрти. Тако је Адам, и за себе и за своје потомство, изгубио дар савршеног људског живота (Римљанима 5:12, 18, 19; 7:14).

У древном Израелу, Бог је извршио припрему да животињске жртве искупе, то јест покрију, грехе народа (Левитска 1:4; 4:20, 35). У ствари, живот жртвоване животиње био је дат у замену за грешников живот (Левитска 17:11). Отуда би се о ’дану помирења‘ могло говорити као о „дану откупнине“ (Левитска 23:26-28).

Међутим, пошто су животиње нижа врста од човека, није било „могуће да крв бикова и јараца [сасвим] однесе грехе“ (Јеврејима 10:1-4). Да би жртва могла трајно да окаје, или уклони грехе морала би да буде једнаке вредности с оним што је Адам изгубио. Вага правде је захтевала савршеног човека (Исуса Христа) као противтежу ономе што је други савршени човек (Адам) изгубио. Једино се савршеним људским животом могла платити откупна цена којом би се Адамово потомство ослободило из ропства у које их је он, као њихов праотац, продао. Начело „живот за живот“ удовољило би захтевима истинске правде (Излазак 21:23-25).

Када је Адам сагрешио и био осуђен на смрт, његово нерођено потомство било је, да тако кажемо, још у његовим бедрима и зато је умрло с њим. Савршени човек Исус, „последњи Адам“, свесно није хтео да оснује породицу (1. Коринћанима 15:45). Његово нерођено потомство било је у његовим бедрима кад је умро као савршена људска жртва. Стога би се могло рећи да је потенцијални људски род у његовим бедрима умро с њим. Исус је присвојио Адамову грешну, смртну породицу. Уступио је права која би имала његова властита породица. Жртвујући свој савршени људски живот, Исус је откупио читаво човечанство које потиче од Адама, те су тако људи постали Његова породица, а Он њихов ’Вечни отац‘ (Исаија 9:6, 7).

Исусова откупна жртва отворила је пут послушном човечанству да прими Божје милосрђе и добије вечни живот. Зато је апостол Павле написао: „Плата коју даје грех [је] смрт, а дар који даје Бог је вечни живот преко Христа Исуса, нашег Господа“ (Римљанима 6:23). Не можемо а да не хвалимо Јехову због љубави и саосећања повезаних са откупнином, која је представљала огромну цену за њега и његовог вољеног Сина (Јован 3:16). Исус је заиста доказао да је ’помоћник код Оца‘ када је ускрснуо за небески живот и Богу на небесима представио вредност своје откупне жртве a (Јеврејима 9:11, 12, 24; 1. Петрова 3:18). Али у ком смислу је данас Исус Христ наш помоћник на небу?

[Фуснота]

[Слика на 4. страни]

Исусов савршен људски живот био је цена за откуп Адамовог потомства