Питања читалаца

Да ли је у Римљанима 12:19 апостол Павле говорио о томе да хришћани не треба да буду гневљиви будући да је у том стиху рекао: „Не освећујте се, вољени, него дајте места гневу“?

Стриктно говорећи, не. Апостол Павле је овде указивао на Божји гнев. Наравно, то не значи да није важно ако хришћанин попушта гневу. Библија нас јасно саветује да се не гневимо. Осмотри неке примере надахнутих савета.

„Збаци гнев и остави јарост, не дражи се, јер то ка злу води“ (Псалам 37:8). „Свако [ће] ко се стално гневи на свог брата одговарати пред судом“ (Матеј 5:22). „Дела тела су очигледна, и то су блуд, нечистоћа, распуштено понашање, идолопоклонство, бављење спиритизмом, непријатељства, свађа, љубомора, изливи гнева“ (Галатима 5:19, 20). „Свака злобна горчина и гнев и срџба и вика и погрдан говор нека се уклони од вас“ (Ефешанима 4:31). „Сваки човек мора бити брз да чује, спор да говори, спор на гнев“ (Јаков 1:19). Надаље, књига Пословица нас увек изнова саветује да се не препуштамо гневу, нити да будемо склони гневу због ситних увреда и људских грешака (Пословице 12:16; 14:17, 29; 15:1; 16:32; 17:14; 19:11, 19; 22:24; 25:28; 29:22).

Контекст стиха из Римљанима 12:19 у складу је с таквим саветом. Павле је саветовао да наша љубав буде нелицемерна, да благосиљамо оне који нас прогоне, да настојимо да мислимо добро о другима, да не враћамо зло за зло и да се трудимо да будемо у миру са свима. Затим је дао снажан савет: „Не освећујте се, вољени, него дајте места гневу; јер је писано: ’Освета је моја; ја ћу вратити, каже Јехова‘“ (Римљанима 12:9, 14, 16-19).

Тако је, не треба да допустимо гневу да нас наведе да враћамо мило за драго те да се на тај начин освећујемо. Наше познавање ситуације и наш осећај за праведност су несавршени. Често ћемо грешити уколико допустимо да нас гнев наведе да се светимо. То ће послужити циљевима Божјег Противника, Ђавола. Павле је на једном другом месту написао: „Гневите се, али не грешите; сунце да не зађе а да сте ви још испровоцирани, нити дајте места Ђаволу“ (Ефешанима 4:26, 27).

Бољи начин, мудрији начин, јесте препустити Богу да он одлучи када и коме ће се осветити. Он то може чинити с потпуним познавањем чињеница, а свака казна коју изврши одражаваће његову савршену праведност. То је поента на коју Павле указује у Римљанима 12:19 и то можемо запазити из његовог освртања на Поновљене законе 32:35, 41, где између осталог стоји: „Моја ће освета и одмазда бити.“ (Упореди с Јеврејима 10:30.) Стога, иако се реч ’Божјем‘ не може наћи у грчком тексту стиха из Римљанима 12:19, приличан број данашњих преводилаца убацио ју је на то место. Тако су настали текстови као што су „пуштајте гневу Божјему да делује“ (Бакотић); „дајте места гневу Божијем“ (Чарнић); „оставите то гневу (Божјем)“ (Стефановић); „оставите места Божијем гневу“ (Савремени српски превод).

Чак и када нас непријатељи истине грде или прогоне, можемо да верујемо у оно што је Мојсије чуо о Јехови Богу: „Јехова, Јехова, Бог милостив и милосрдан, спор на гнев и обилан добротом и верношћу, који чува љубав своју до хиљадитих поколења, који прашта безакоња и неправде и греха, али који не сматра кривога за праведнога [„ни у ком случају неће поштедети од казне“, NW]“ (Излазак 34:6, 7, курзив наш).