Да ли Библија садржи неки скривени код?

ОТПРИЛИКЕ две године после убиства израелског премијера Јицака Рабина 1995. године, један новинар је тврдио да је уз помоћ компјутерске технологије открио једно предсказање о том догађају скривено у изворном хебрејском тексту Библије. Тај новинар, Мајкл Дрознин, написао је да је више од годину дана пре тог убиства покушавао да упозори премијера, али узалуд.

Друге књиге и чланци који се у новије време објављују, тврде да је тај скривени код апсолутни доказ Божјег надахнућа Библије. Да ли такав код стварно постоји? Да ли неки скривени код треба да буде основа за веровање да је Библија надахнута од Бога?

Да ли је то нешто ново?

Идеја да у библијском тексту постоји неки скривени код није ништа ново. То је главни концепт у Кабали, то јест у традиционалном јеврејском мистицизму. Према кабалистичким учитељима, основно значење библијског текста није право значење. Они верују да је Бог користио појединачна слова хебрејског текста Библије као симболе, који када се исправно разумеју откривају неку већу истину. По њиховом мишљењу, свако хебрејско слово и место на коме се налази у библијском тексту, одредио је Бог имајући на уму неку посебну намеру.

Према речима Џефрија Статиновера, који се бави проучавањем библијског кода, ти јеврејски мистици сматрају да хебрејска слова којима је у Постању записан извештај о стварању, садрже невероватну мистичну моћ. Он пише: „Постање, укратко речено, није само неки опис; то је средство самог чина стварања, шематски план у Божјим мислима који се показао у материјалном облику.“

Кабалистички рабин из 13. века, Бакја бен Ашер из Сарагосе у Шпанији, писао је о извесним скривеним информацијама које је открио читањем сваког 42. слова у једном делу Постања. Овај метод скакања са слова на слово према неком посебном низу, у покушају да се открију скривене поруке, јесте основа савременог концепта о библијском коду.

 Компјутери „откривају“ код

Пре компјутерског доба човекова способност да библијски текст истражује на овај начин била је ограничена. Међутим, у августу 1994. године часопис Statistical Science објавио је један чланак у коме су Елијах Рипс с јерусалимског Универзитета за хебрејски језик и његови сарадници изнели неке запањујуће тврдње. Објаснили су да су уклањањем свих размака између речи, и коришћењем једног низа подједнако удаљених скокова између слова у хебрејском тексту Постања, открили да су имена 34 чувена рабина кодирана у тексту, заједно с другим информацијама близу њихових имена, као што су датуми њиховог рођења или смрти. a После више тестирања, ти истраживачи су дошли до закључка да кодиране информације у Постању статистички не могу бити ствар случајности — што је доказ да су надахнуте информације намерно скривене у кодираном облику у Постању пре више хиљада година.

Користећи ову методу, новинар Дрознин је спроводио своја испитивања, тражећи скривене информације у првих пет књига хебрејске Библије. Према Дрозниновим речима, узимајући свако 4 772. слово утврдио је да је име Јицака Рабина уклопљено у библијски текст. Када је библијски текст сложио тако да сваки ред има 4 772 слова, увидео је да се Рабиново име (када се чита усправно) укршта с једним редом (Поновљени закони 4:42, исписано водоравно) који је Дрознин превео као „убица који ће убити“.

Поновљени закони 4:42 у ствари говоре о ненамерном убици. Зато су многи критиковали Дрознинов произвољан приступ, тврдећи да се његове ненаучне методе могу користити да се нађу сличне поруке у било ком тексту. Али Дрознин није попуштао већ је поставио следећи изазов: „Кад моји критичари нађу неку шифровану поруку о убиству премијера у [роману] Моби Дик, онда ћу им поверовати.“

Доказ надахнућа?

Професор Брендан Макеј, са одсека за компјутерску науку на Аустралијском националном универзитету, прихватио је Дрознинов изазов и спровео опсежна компјутерска истраживања енглеског текста Моби Дика. b Користећи исти метод који је описао Дрознин, Макеј тврди да је пронашао „пророчанства“ о убиству Индире Ганди, Мартина Лутера Кинга, Џона Ф. Кенедија, Абрахама Линколна и других. Према Макејевим речима, открио је да је и Моби Дик „прорекао“ убиство Јицака Рабина.

Осврћући се на хебрејски текст Постања, професор Макеј и његови сарадници оспорили су и експерименталне резултате које су добили Рипс и његови сарадници. Оптужба се састојала у томе да резултати немају толико везе с надахнутом кодираном поруком колико с методом и приступом истраживача — уклапање података углавном се обављало по личном нахођењу истраживача. Научна дебата о овом питању и даље траје.

Још једно спорно питање појављује се на основу тврдњи да су такве шифроване поруке намерно сакривене у „стандардном“ или „изворном“ хебрејском тексту. Рипс и његови сарадници кажу да су истраживања спровели на „стандардном, општеприхваћеном тексту Постања“. Дрознин пише следеће: „Све Библије на изворном хебрејском језику које сада постоје не разликују се ни за словце.“ Али да ли је то стварно тачно? Уместо једног „стандардног“ текста, данас се користе различита издања хебрејских Библија које се темеље на различитим древним манускриптима. Премда се библијска порука не разликује, појединачни манускрипти нису идентични баш у сваком словцу.

Многи данашњи преводи се заснивају на Лењинградском кодексу — најстаријем комплетном хебрејском масоретском манускрипту — који је настао око 1000. године н. е. Али Рипс и Дрознин су користили један други текст, наиме Корен. Шломо Стернберг, ортодоксни рабин и математичар с Харвардског Универзитета, објашњава да се Лењинградски кодекс  „разликује од коренског издања које је Дрознин користио, за 41 слово само у Поновљеним законима“. Свици с Мртвог мора обухватају делове библијског текста који су преписани пре више од 2 000 година. Ортографија у овим свицима често се значајно разликује од каснијих масоретских текстова. У неким свицима, извесна слова су слободно додата да би указала на самогласнике, пошто самогласнички знакови још увек нису били уведени. У другим свицима има мање слова. Упоређивање свих постојећих библијских манускрипата показује да је значење библијског текста остало непромењено. Међутим, оно такође јасно показује да ортографија и број слова варирају од текста до текста.

Трагање за наводним скривеним порукама условљено је апсолутно непромењивим текстом. Једно промењено слово потпуно би пореметило низ — и поруку, ако је уопште има. Бог је сачувао своју поруку кроз Библију. Али није сачувао свако слово да буде непромењено, јер није опседнут таквим небитним стварима као што су правописне измене током векова. Зар то није показатељ да у Библији није закопао никакву скривену поруку? (Исаија 40:8; 1. Петрова 1:24, 25).

Да ли нам је потребан неки скривени библијски код?

Апостол Павле је сасвим јасно написао да је све „Писмо надахнуто од Бога, и корисно за поучавање, за укоравање, за исправно постављање ствари, за васпитавање у праведности, да човек Божји буде сасвим способан, потпуно опремљен за свако добро дело“ (2. Тимотеју 3:16, 17). Јасну и отворену поруку у Библији није толико тешко разумети или применити, али је многи људи намерно игноришу (Поновљени закони 30:11-14). Пророчанства која су јасно изнесена у Библији пружају чврст темељ за веровање у њено надахнуће. c За разлику од скривеног кода, библијска пророчанства нису произвољна, и ’не произлазе ни из каквог личног тумачења‘ (2. Петрова 1:19-21).

Апостол Павле је написао да нас ’са силом и присутношћу нашег Господа Исуса Христа није упознао тиме што је следио препредено смишљене лажне приче‘ (2. Петрова 1:16). Концепт о библијском коду потиче из јеврејског мистицизма, који користи „препредено смишљене“ методе које замрачују и изобличују јасно значење библијског надахнутог текста. У самим Хебрејским списима недвосмислено се осуђује такав мистичан приступ (Поновљени закони 13:1-5; 18:9-13).

Колико смо само срећни што имамо јасну библијску поруку и смернице које нам помажу да упознамо Бога! То је много боље него да покушавамо да сазнамо нешто о нашем Створитељу трагајући за скривеним порукама које су производ личног тумачења и маште стимулисане компјутерима (Матеј 7:24, 25).

[Фусноте]