Имаш ли Божје гледиште о насилницима?

Људи се од давнина диве и одају част снажним људима, онима који показују велику телесну снагу и неустрашивост. Једна таква снажна особа био је Херакле, митолошки херој древне Грчке, то јест Херкул, како су га знали Римљани.

 ХЕРАКЛЕ је био силан херој великог угледа, најснажнији борац. Према легенди, био је полубог, дете грчког бога Зевса и људске мајке Алкмене. Започео је своје подвиге док је још био беба у колевци. Када је једна љубоморна богиња послала на њега две огромне змије да га убију, Херакле их је задавио. Касније је водио битке, побеђивао немани и чак се ухватио у коштац са смрћу како би спасао једног пријатеља. Такође је уништавао градове, силовао жене, бацио једног дечака с куле и побио своју жену и децу.

Премда није био стварна особа, Херакле се од давнина појављује у причама древних земаља за које су Грци знали. Римљани су га обожавали као бога; трговци и путници су му се молили за благостање и заштиту од опасности. Приче о његовим подвизима су хиљадама година очаравале људе.

Порекло легенде

Да ли приче о Хераклу и другим митолошким јунацима имају темеља у стварности? Донекле би могло бити тако. Библија говори о једном времену, на почетку људске историје, када су „богови“ и „полубогови“ заиста ходили земљом.

Мојсије је ту еру овако описао: „Кад се људи почеше множити на земљи и кћери им се народише, видећи синови Божји кћери човечје како су лепе, узимаху за жене све оне које изабраху“ (Постање 6:1, 2).

Ти „синови Божји“ нису били људи; они су били анђеоски синови Божји. (Упореди с Јовом 1:6; 2:1; 38:4, 7, ДК.) Библијски писац Јуда говори о неким анђелима који „нису задржали свој првобитни положај, него су напустили своје право пребивалиште“ (Јуда 6). Другим речима, оставили су своја додељена места у Божјој небеској организацији зато што су више волели да живе с лепим женама на земљи. Јуда додаје да су ти бунтовни анђели били попут људи из Содома и Гоморе који су „до крајности вршили блуд и ишли за телом ради неприродне употребе“ (Јуда 7).

Библија не пружа све детаље о поступцима тих непослушних анђела. Међутим, древне легенде у Грчкој и другим местима описују многе видљиве и невидљиве богове и богиње који су ходили земљом. Били су изузетно лепи када су узели људско обличје. Јели су, пили, спавали и имали сексуалне односе међу собом и с људима. Иако су наводно били свети и бесмртни, лагали су и варали, свађали се и тукли, заводили и силовали. Премда се појављују у дотераном и искривљеном облику, овакви митолошки записи могу осликавати претпотопно стање поменуто у библијској књизи Постања.

Силни људи, од старине на гласу

Непослушни материјализовани анђели имали су сексуалне односе са женама, а те жене су рађале децу. То нису била обична деца. Били су то Нефилими, пола људи пола анђели. Библијски извештај каже: „Бијаше тада дивова [„Нефилима“, NW] на земљи; а и послије, кад се синови Божји састајаху с кћерима човјечијим, па им оне рађаху синове; то бијаху силни људи, од старине на гласу“ (1. Мојсијева 6:4, ДК).

Хебрејска реч „Нефилими“ дословно значи „обарачи“, они који су обарали друге, то јест они који су насилним делима проузроковали да други буду оборени. Зато није ништа чудно што библијски извештај додаје: „Земља беше пуна насиља“ (Постање 6:11). Митолошки полубогови као што су били Херакле и вавилонски херој Гилгамеш, страшно подсећају на ове Нефилиме.

 Запази да су Нефилими названи „силни људи“ и да су били „на гласу“. За разлику од праведног Ноја који је живео у то исто време, Нефилими нису били заинтересовани да унапређују Јеховин углед. Били су заинтересовани за свој углед, славу и репутацију. Моћним делима, која су несумњиво обухватала насиље и проливање крви, задобили су углед за којим су чезнули од околног безбожног света. Били су силни јунаци свог доба — страховити, уважавани и на изглед непобедиви.

Иако су Нефилими и њихови покварени анђеоски очеви уживали углед у очима својих савременика, у Божјим очима никако нису били славни. Њихов начин живота био је одвратан. Отуда је Бог и деловао против њих. Апостол Петар је написао: ’Бог се није устручавао да казни анђеле који су сагрешили, него их је, бацивши их у Тартар, предао јамама густе таме да их сачува за суд; и није се устручавао да казни древни свет, већ је сачувао Ноја, проповедника праведности, с још седморо других када је навео потоп на свет безбожних људи‘ (2. Петрова 2:4, 5).

Приликом свеопштег Потопа, бунтовни анђели су се дематеријализовали и посрамљени се вратили у духовно царство. Бог их је казнио и забранио им да се поново материјализују у људска тела. Изгинули су сви Нефилими, натприродно потомство непослушних анђела. Само су Ноје и његова мала породица преживели Потоп.

Славни људи данас

Богови и полубогови данас више не корачају земљом. Па ипак, насиља има на сваком кораку. Данашњи славни људи величају се у књигама, филмовима, на телевизији и у музици. Није им ни на крај памети да окрену други образ, да воле своје непријатеље, теже за миром, опроштају или да се клоне насиља (Матеј 5:39, 44; Римљанима 12:17; Ефешанима 4:32; 1. Петрова 3:11). Уместо тога, људи се диве савременим јунацима због њихове снаге и вештине у тучи, освети, као и да на насиље одговоре још већим насиљем. a

Божје гледиште о таквима није се променило од Нојевих дана. Јехова се нити диви љубитељима насиља нити су му забавни њихови подвизи. Псалмиста је певао: „Испитује Јехова праведника, а бездушника и ко воли насиље мрзи душа његова“ (Псалам 11:5).

Друга врста снаге

У директној супротности с насилним јунацима јесте најславнији човек који је икада живео — Исус Христ, човек мира. Док је био на земљи он није починио никакво ’насиље‘ (Исаија 53:9). Када су његови непријатељи дошли да га ухапсе у Гетсиманском врту, његови следбеници су имали неколико мачева (Лука 22:38, 47-51). Могли су да се организују у насилну банду и покушају да спрече да буде изручен Јеврејима (Јован 18:36).

У ствари, апостол Петар је исукао свој мач да би одбранио Исуса, на шта му је  Исус рекао: „Врати свој мач на његово место, јер сви који се за мач хватају од мача ће и погинути“ (Матеј 26:51, 52). Да, насиље рађа насиље, као што то људска историја увек изнова показује. Исус је поред могућности да се брани оружјем, имао и друга средства одбране. После је рекао Петру: „Мислиш да не могу да замолим свог Оца да ми овог часа пошаље више од дванаест легија анђела?“ (Матеј 26:53).

Исус није прибегао насиљу ни анђеоској заштити већ је допустио да га ухвате они који су га убили. Зашто? Један од разлога је што је знао да још увек није стигло време да његов небески Отац оконча зло на земљи. Исус није узео ствар у своје руке, већ се уместо тога поуздао у Јехову.

То није слабићки став, већ став огромне унутрашње снаге. Исус је показао снажну веру у то да ће Јехова исправити ствари у своје време и на свој начин. Због своје послушности узвишен је на угледни положај одмах до Јехове. Апостол Павле је о Исусу написао: „Понизио се и постао послушан све до смрти, и то смрти на мученичком стубу. Управо због тога, Бог га је и узвисио на виши положај и љубазно му дао име које је изнад сваког другог имена, да се у Исусово име савије свако колено оних који су на небу и оних који су на земљи и оних који су под земљом, и да сваки језик отворено призна да је Исус Христ Господ на славу Бога, Оца“ (Филипљанима 2:8-11).

Божје обећање да уклони насиље

Прави хришћани живе по Исусовом узору и његовим учењима. Они се не диве славним и насилним људима света, нити их опонашају. Они знају да ће у време које је Бог одредио, такве особе бити заувек збрисане са земље, и то сасвим сигурно као што су били и зли људи у данима Ноја.

Бог је Створитељ земље и људи. Такође је и праведни Суверен (Откривење 4:11). Ако неки људски судија има законско право да доноси судске одлуке, Бог има још веће право на то. Његово поштовање према сопственим праведним начелима, као и љубав према онима који га воле, подстаћи ће га да одстрани све зло као и оне који га врше (Матеј 13:41, 42; Лука 17:26-30).

То ће водити до вечног мира на земљи, мира који је чврсто утемељен на правди и праведности. То је проречено у добро познатом пророчанству о Исусу Христу: ’Роди се дете, син се нама даде, и власт ће да буде на рамену његовом; назваће се: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мира. Повећаће краљевство, даће мир бескрајан престолу Давида и краљевству његовом; правом ће га учврстити, правдом ће га подизати од сад и довека! Ето то ће учинити ревност Јехове над војскама‘ (Исаија 9:6, 7).

Због тога се хришћани с добрим разлогом држе једног давно записаног надахнутог савета: „Не завиди насилнику и његова не избери пута. Јер зле људе мрзи Јехова, а пријатељ је праведника“ (Пословице 3:31, 32).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 29. страни]

ЉУДИ СЕ ДИВЕ САВРЕМЕНИМ ЈУНАЦИМА ЗБОГ ЊИХОВЕ СНАГЕ И ВЕШТИНЕ ДА НА НАСИЉЕ ОДГОВОРЕ ЈОШ ВЕЋИМ НАСИЉЕМ

[Извор слике на 26. страни]

Alinari/Art Resource, NY