Препоручујеш ли се другима?

’Баш ме брига шта други мисле!‘ Можда си у тренутку љутње или фрустрације ухватио себе како износиш овако смелу тврдњу. Али када се налет самоуверености стиша, можда ћеш осетити мучну забринутост. Зашто? Зато што је већини нас стварно стало до мишљења других.

ЗАИСТА, треба да бринемо о осећањима других. Посебно ми као хришћани, заређене слуге Јехове Бога, морамо имати здраву дозу забринутости за то какви смо у очима других. На крају крајева, ми смо „позоришни спектакл свету“ (1. Коринћанима 4:9). У 2. Коринћанима 6:3, 4 налазимо добар савет апостола Павла: „Ни на који начин не дајемо никакав повод за спотицање, да се нашој служби не би нашла замерка; него се у свему препоручујемо као Божје слуге.“

Међутим, шта значи препоручити се другима? Да ли то значи експонирати се или скретати претерано пажњу на себе и своје способности? Не. Али то захтева од нас да примењујемо речи из 1. Петрове 2:12: „Задржите добро понашање међу нацијама, да би... због ваших врсних дела којих су очевици славили Бога.“ Хришћани се препоручују тиме што допуштају да њихово понашање говори само за себе! То на крају доноси славу Богу, а не нама. Међутим, и ми можемо имати користи од препоручивања другима. Осмотримо три подручја на којима се то може показати истинитим за тебе.

Као потенцијални брачни друг

На пример, узми у обзир брак. То је дар од Јехове Бога, онога „коме свака  породица на небу и на земљи дугује своје име“ (Ефешанима 3:15). Можда желиш да једнога дана ступиш у брак. Ако желиш, до које мере се препоручујеш као потенцијални брачни партнер? Да, као хришћанин или хришћанка, какву репутацију градиш док још ниси у браку?

Породице у неким земљама придају пуно пажње томе. На пример, када две особе у Гани пожеле да се узму, традиција налаже будућем пару да о томе обавесте своје родитеље. Они потом обавештавају фамилију. Затим, младићева породица почиње да проверава на каквом је гласу девојка у крају у коме живи. Када се родитељи увере да је примерна, они ће обавестити њену породицу о намерама свог сина да се ожени њиховом ћерком. Сада њена породица проверава његов углед пре него што пристане на брак. Зато, једна стара изрека из Гане каже: „Питај оне који треба да знају, пре него што уђеш у брак.“

Како је у Западним земљама где је особама углавном дозвољено да сами изаберу свог брачног друга? Чак и тамо, за зрелог хришћанина или хришћанку би било мудро да тражи отворене препоруке од оних који добро познају могућег брачног друга, као што су родитељи или зрели пријатељи. Према књизи Тајна породичне среће, млада жена се може питати: „’На каквом је гласу тај човек? Ко су његови пријатељи? Да ли испољава самоконтролу? Како се опходи са старијима? Из какве породице долази? Какав однос има с њима? Какав став има према новцу? Да ли злоупотребљава алкохолна пића? Да ли је плах, чак насилан? Које скупштинске одговорности има и како их обавља? Да ли бих могла да га дубоко поштујем?‘“ (Левитска 19:32; Пословице 22:29; 31:23; Ефешанима 5:3-5, 33; 1. Тимотеју 5:8; 6:10; Титу 2:6, 7 a).

Један мушкарац би на сличан начин могао да се интересује за било коју хришћанку којом размишља да се ожени. Према Библији, Воз се на један такав начин интересовао за Руту, жену којом се касније оженио. Када је Рута питала: „Како нађох милост пред очима твојим, да погледаш на мене, која сам туђинка?“ Воз је одговорио: „Чуо сам ја све што си чинила“ (Рута 2:10-12). Да, Воз не само што је лично запазио да је Рута била лојална, предана и вредна жена већ је и од других чуо повољне коментаре.

На сличан начин, од твојих поступака зависи да ли те други сматрају за погодног брачног друга. Па онда, како се препоручујеш другима у овом погледу?

Као радник

Радно место је још једно подручје на коме ти добро владање може користити. Може постојати велика конкуренција за посао. Радници који су познати по непослушности, навици да касне и непоштењу, често бивају отпуштени. Поред тога, да би смањила трошкове, предузећа  могу искусне раднике послати на принудни одмор. Када траже нови посао, незапослени могу увидети да ће се предузећа распитати код претходних послодаваца о њиховим радним навикама, ставовима и искуству. Многи хришћани су се својим владањем пуним поштовања, пристојним одевањем, пријатним понашањем и изванредним хришћанским особинама успешно препоручили послодавцима.

Једна од таквих особина је поштење — особина којој многи послодавци дају велики приоритет. Попут апостола Павла, ми „у свему желимо да се поштено владамо“ (Јеврејима 13:18). У једној рударској компанији у Гани, откривена је крађа. Пословођа погона за прераду, један Сведок, задржао је свој посао док су други били отпуштени. Зашто? Управа је годинама запажала његово поштење. Такође су били познати његов напоран рад и поштовање ауторитета. Да, његово добро владање му је сачувало посао!

Шта још може урадити један хришћанин да би се препоручио на тржишту рада? Да у било ком послу који му се да научи да буде вешт (Пословице 22:29, NW). Буди вредан и савестан (Пословице 10:4; 13:4). Према свом послодавцу и шефу опходи се с поштовањем (Ефешанима 6:5). Тачност, поштење, ефикасност и марљивост јесу особине које послодавци цене и те особине ти могу помоћи да нађеш запослење чак и када је тешко наћи посао.

Скупштинске предности

Сада су више него икада пре потребни зрели мушкарци који ће предводити у хришћанској скупштини. Због чега је то тако? Исаија је прорекао: „Рашири простор свог шатора, и нек се разастру застори стана твога“ (Исаија 54:2). У испуњењу овог пророчанства, Јеховина светом раширена скупштина доживљава раст.

Стога, ако си брат, како се можеш препоручити као онај који испуњава услове да служи као наименована особа? Осмотри пример младог Тимотеја. Лука извештава да су о Тимотеју „добро говорила браћа у Листри и у Иконији“. Да, својим изврсним понашањем, овај младић се препоручио другима у два града. Павле је зато позвао Тимотеја да му се придружи у путујућој служби (Дела апостолска 16:1-4).

Како данас један мушкарац може ’тежити за службом надгледника‘ на један прикладан, божански начин? Сигурно не тако што ће се лактати за наименовање већ тако што ће развијати духовне особине које су потребне за такве одговорности (1. Тимотеју 3:1-10, 12, 13; Титу 1:5-9). Поред тога, он може показати да ’жели врстан посао‘ тиме што има пуни удео у делу проповедања и прављења ученика (Матеј 24:14; 28:19, 20). Они који се препоручују као одговорни хришћански мушкарци искрено су заинтересовани за добробит своје духовне браће. Они следе савет апостола Павла: „Делите са светима у складу с њиховим потребама. Следите пут гостољубивости“ (Римљанима 12:13). Чинећи такве ствари, хришћански мушкарац се заиста може ’препоручити као слуга Божји‘.

У свако доба

Препоручивање другима не значи да треба да се претварамо или да постанемо „они који угађају другима“ (Ефешанима 6:6). То у ствари значи да се препоручујемо нашем Створитељу, Јехови Богу, савесним слеђењем његових закона и начела. Ако развијаш своју духовност и јачаш свој однос с Јеховом Богом, други ће запазити напредак у начину на који се опходиш с члановима своје породице, колегама на послу и сухришћанима. Уз то, приметиће твоју постојаност и равнотежу, твоју моћ да просуђујеш ствари, способност да носиш одговорности и твоју понизност. Тиме ћеш задобити њихову љубав и поштовање, и што је још важније, имаћеш одобравање Јехове Бога јер се препоручујеш другима!

[Фуснота]

[Слика на 19. страни]

Многи родитељи се мудро распитују о репутацији некога с ким њихов син или њихова ћерка жели да склопи брак

[Слика на 20. страни]

Брат се препоручује за предности службе тиме што је обзиран према другима