Рибарење људи у Егејском мору

С ГРЧКИМ копном на северу и западу, острвом Крит на југу и Турском на истоку, Егејско море покрива широко подручје источног Медитерана. Егејско море, колевка неких великих старих цивилизација, истачкано је острвима и острвцима. Гребенасте контуре острва с белим, раштрканим кућицама које се пресијавају на сунцу, инспирисале су једног песника да их упореди с „каменим атима дивљих грива“.

Није никакво чудо што су ова острва постала једна од најпопуларнијих туристичких атракција у свету! Њихову спољашњу лепоту још лепшом чине изврсне особине људи који тамо живе и раде. Једноставни и гостољубиви, а ипак помало на своју руку, ови људи дају својеврстан печат јединствености овог поднебља.

Многи острвљани живе од рибарења у водама Егејског мора. Међутим, још једна врста важног „рибарења“ у том подручју даје обилан улов. ’Рибари људи‘, јеванђелизатори добре вести о Божјем Краљевству, путују уздуж и попреко егејским острвима, правећи ученике (Матеј 4:18, 19; Лука 5:10).

Пре отприлике 19 векова, хришћански јеванђелизатори су посетили егејска острва. Око 56. н. е., апостол Павле се у повратку са свог трећег мисионарског путовања, накратко зауставио на острвима Лезбос, Хиос, Самос, Кос и Родос. Као увек реван проповедник, Павле је сигурно проповедао неким острвљанима (Дела апостолска 20:14, 15, 24; 21:1, 2). После свог двогодишњег заточеништва у Риму, највероватније је посетио Крит и тамо био заокупљен хришћанским активностима. Апостол Јован је крајем првог века био прогнан на острво Патмос ’зато што је говорио о Богу и сведочио за Исуса‘ (Откривење 1:9). Колико успеха на овим острвима имају данашњи објавитељи добре вести?

Наградоносне проповедничке акције

Проповедање је на овим острвима тешко и захтевно. Изискује велики напор и самопожртвованост. Нека острва су прилично удаљена једна од других. Водени и ваздушни саобраћај до неких од њих је нередован, а до других га уопште и нема, посебно током зиме. Море може бити узбуркано, посебно када дува мелтемиа — јак сезонски северац. А и поврх свега тога, села на многим острвима су удаљена и до њих се тешко долази због прашњавих, неасфалтираних путева који су често једва проходни. До неких села се може доћи само малим чамцима.

Узми за пример острво Икарију. Објавитељи добре вести о Краљевству, којих у тамошњој малој скупштини има свега 11, не могу да стигну до свих села на острву и оближњим острвцима. Зато хришћанска браћа и сестре са Самоса долазе да би помагала у проповедању људима на Икарији, као и онима на острвима Фурнои, Патмос и Липсос. Сведоци  су недавно, током једне такве дводневне акције, успели да уруче 650 часописа, 99 брошура и 25 књига о библијским темама! Били су изненађени што су наишли на људе који нису имали представу о томе ко је Јехова, људе који су их молили да остану и више их поуче из Библије. Једна госпођа је рекла једној Сведокињи: „Па, ви ћете сада отићи. Али ја још увек имам много питања о Библији. Ко ће ми помоћи?“ Сестра је обећала да ће пратити интерес користећи телефон, и на тај начин је започела библијски студиј.

Када је један путујући надгледник посетио Икарију, уредио је да се за један викенд обради цело острво. Затражио је помоћ од око 30 објавитеља Краљевства са Самоса. Браћа која су дошла морала су да плате два ноћења у хотелу и да изнајме аутомобиле и возила с погоном на сва четири точка. Два дана је лило као из кабла, а ни временска прогноза за викенд није била ништа боља. Али браћа нису дозволила да их ово спречи, присећајући се речи из Проповедника 11:4: „Ко пази на ветар неће сејати, а ко на облаке гледа неће жети.“ Време се на крају ипак разведрило, и пошто су с важном поруком обрадила цело острво, браћа су се вратила кући срећна и задовољна.

Објавитељи који живе на острву Андрос, њих 16, улажу много труда да би обрадили цело острво. Када су два брата стигла до једног удаљеног села, решили су да проповедају свим становницима. Разговарали су с људима у њиховим домовима, на улицама и у пољима. Чак су посетили и полицијску станицу и тамо оставили литературу. Уверени да су ступили у контакт са свим мештанима, хтели су да оду. Одлазећи с главног трга, угледали су грчког православног свештеника како долази. Схватајући да њему није дато сведочанство, понудили су му једну малу публикацију коју је он драге воље прихватио. Сада су били сто посто сигурни да у својим проповедничким напорима никога нису превидели!

Клауда — једно острвце испод Критовог испупчења са само 38 становника — сматра се најјужнијом тачком Европе (Дела апостолска 27:16). Путујући надгледник и његова жена, заједно с још једним брачним паром, тамо су три дана провели проповедајући. Да би уштедели новац, спавали су у шатору. Стигли су с добром вешћу до свих мештана и браћа су била одушевљена што људи нису имали предрасуде. О Јеховиним сведоцима нису чули ништа — ни добро ни лоше. Мештани су, укључујући и свештеника, прихватили 19 књига и 13 брошура. Море се узбуркало док су се Сведоци бродићем враћали на Крит, што је њихове животе довело у опасност. „Захвалили смо Јехови што смо живи стигли кући, али хвалимо га и због тога што нам је дозволио да прославимо његово име на најјужнијој тачки Европе“, рекли су.

Патмос је острво на коме је апостол Јован написао Откривење, задњу књигу Библије. Све до скоро, на Патмосу није било ниједног сведока Јехове. Браћа са Самоса су пажљиво организовала једну акцију проповедања на том острву. Знали су да могу очекивати жестоко противљење због тога што је ово острво упориште Грчке православне цркве. Две сестре које су преносиле добру вест једној госпођи биле су позване у њен дом. Муж те госпође је упорно запиткивао ко је послао сестре у њихову кућу. Када су објасниле да су посећивале  сваку кућу, он је опет питао: „Да ли сте сигурне да вас није неки комшија послао овамо?“ Супруга, која је сазнала за Јеховине сведоке док је била у Заиру, касније је објаснила сестрама шта се догодило тог јутра. Рекла је: „Молила сам се Јехови, као што сам то чинила и претходних дана, да пошаље Сведоке на острво. Муж ми се смејао. Била сам изненађена када сам вас видела на вратима, а био је изненађен и мој муж. Због тога вас је упорно запиткивао ко вас је послао у нашу кућу.“ Са овом госпођом је одмах започет библијски студиј. Студиј је десет месеци вођен путем телефона, иако је то био велики трошак и за сестру и за заинтересовану жену. Она се крстила и сада је једини Сведок на том острву где је апостол Јован био изолован пре 1 900 година.

„Рибарење“ у лукама

Путнички бродови се сваког лета заустављају у бројним лукама егејских острва, довозећи многе посетиоце жељне одмора. Тако, Јеховини сведоци имају јединствену прилику да дођу до људи из многих нација и језика. Скупштине имају на лагеру библијску литературу на многим језицима, и објавитељи туристима уруче хиљаде часописа. Неки бродови сваке седмице пристају у исте луке што браћи пружа одличне прилике да врше накнадне посете и чак да воде библијске студије с неким члановима посада.

У лето 1996, једна сестра, пуновремени проповедник на Родосу, сведочила је једном младићу с Јамајке који је радио на броду који је сваког петка пристајао у ту луку. Идућег петка, човек је позван да присуствује обласном конгресу који се одржавао на острву. Са енглеском Библијом у руци, сестра пионир му је помагала да разуме неке библијске истине које су биле изнесене у програму. Младић је био дубоко дирнут љубављу и топлином коју су му показали Сведоци на конгресу. Следећег петка је позвао два пионира на брод. Понели су са собом литературу на енглеском и шпанском. Њихове торбе за службу биле су испражњене за мање од сат времена! Младић с Јамајке је проучавао Библију сваког петка до краја лета. Следећег лета се вратио спреман да обнови свој студиј. Међутим, овога пута је одлучио да промени  посао како би могао духовно да напредује. Затим је поново отишао. Како су браћа на Родосу била срећна када су сазнала да се овај младић крстио почетком 1998!

Ловљење „рибе“ која мигрира

Егејско море је чувено по обиљу рибе која мигрира, као што су сардине и сабљарке, које пливају у његовим водама и завршавају у мрежама вештих рибара. На сличан начин, јеванђелизатори Краљевства проналазе многа пријемљива срца међу радницима који су имигрирали у Грчку из многих источноевропских земаља.

Рези је имала десет година када је први пут са страница Куле стражаре и Пробудите се! читала о Јехови и његовим намерама. То је било у Албанији. Три године касније, преселила се са својом породицом на острво Родос. Једнога дана, Рези се молила Јехови да јој помогне да у свом новом дому пронађе његов народ. На Резину радост, њен отац је следећег дана дошао кући с тим познатим часописима, Кулом стражаром и Пробудите се! Ступила је у контакт са сестром која је дала часописе њеном оцу и ускоро је почела да проучава књигу Спознање које води до вечног живота. Понекад је тражила да има студиј три пута у току истог дана! Постала је некрштени објавитељ после два месеца, а крстила се у марту 1998. са 14 година. Тог истог дана је почела с помоћном пионирском службом, а шест месеци касније је постала општи пионир, то јест пуновремени слуга.

Један брат је на острву Кос проучавао с неким људима из Русије. Када их је упитао да ли имају пријатеље који би желели да проучавају Библију, одвели су га у једно село удаљено око 30 километара, код једног јерменског пара — Леонидаса и његове жене Офелије. Браћу је чекало изненађење. Јерменски пар је изнео торбу пуну библијске литературе на јерменском и руском коју је објавио Watch Tower Society! Објаснили су да су проучавали Библију с Јеховиним сведоцима и да су напредовали до те тачке да су постали некрштени објавитељи. Због политичких превирања и економских тешкоћа, морали су да напусте своју домовину. Убрзо пошто су стигли на Кос, почели су да проучавају с Леонидасовом мајком и сестром, које су већ биле тамо. Сведок је одједном добио да води три нова библијска студија — један са Офелијом, један с Леонидасом и један с његовом мајком и сестром. Ово је захтевало путовање мотоциклом од 30 километара у једном правцу, три пута недељно. Леонидас и његова жена су се крстили неколико месеци касније. Каква награда за самопожртвовани дух локалне браће!

Јехова даје да расте

Јеховин благослов над неуморним напорима преко 2 000 активних објавитеља Краљевства на овим егејским острвима је очигледан. Тамо сада постоје 44 скупштине и 25 група Јеховиних сведока. Од тих група, 17 је на страним језицима пошто је Јеховина воља „да се све врсте људи спасу и дођу до тачног спознања истине“ (1. Тимотеју 2:4). Уз то, 13 специјалних пионира улажу додатне напоре да би се дошло до још много других на овим изолованим подручјима.

Вековима је Егејско море било центар културног развоја и трговине. У недавним деценијама постало је популарно одмаралиште за стотине и хиљаде туриста. Али што је још важније, као ’рибари људи‘, објавитељи Краљевства на овим острвима пронашли су многе људе искреног срца који желе да хвале Јехову. Сви заједно су на један величанствени начин одговорили пророчанском позиву: „Нек се да Јехови слава и хвала његова нека се по острвима јавља“ (Исаија 42:12).

[Мапа на 22. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Егејско море

ГРЧКА

Лезбос

Хиос

Самос

Икарија

Фурнои

Патмос

Кос

Родос

Крит

ТУРСКА

[Слика на 23. страни]

Лезбос

[Слика на 24. страни]

Патмос

[Слика на 24. страни]

Крит