Утеха нам је толико потребна!

„Гле, потиштени сузе лију, и никог нема да их утеши! У рукама су оних који их муче, и нико их не теши!“ (ПРОПОВЕДНИК 4:1).

ТРАЖИШ ли утеху? Чезнеш ли за макар трачком утехе који би растерао тамне облаке очаја? Жудиш ли за мрвицом олакшања која би ублажила горчину живота испуњеног патњом и непријатним искуствима?

Пре или касније, утеха и охрабрење су нам свима јако потребни. То је због тога што у животу има толико пуно ствари које растужују. Свима нам треба неко скровиште, топлина и загрљај. Неки од нас су у познијим годинама и нису срећни због тога. Други су дубоко разочарани што им у животу не иде баш онако како су се надали. Други су потресени када подигну своје резултате из медицинских лабораторија.

Штавише, мало би људи порекло да су догађаји у нашем добу створили тако велику потребу за утехом и надом. Само у ратовима прошлог века страдало је преко сто милиона људи. a Скоро сви они су за собом оставили ожалошћене породице — мајке и очеве, сестре и браћу, удовице и сирочиће — којима је очајнички потребна утеха. Данас преко милијарду људи живи у крајњој беди. Половини светског становништва недоступно је редовно медицинско лечење и основни лекови. По улицама загађених велеградова лутају милиони напуштене деце, од које се многа дрогирају и баве проституцијом. Милиони избеглица чаме у ужасним логорима.

Међутим, бројеви — колико год да су убедљиви — не осликавају лични бол и јад који неки осећају у свом животу. Погледај на пример Светлану, једну младу жену с Балкана која је рођена у крајњем сиромаштву. b „Да бих набавила новац“, прича она,  „родитељи су ме слали да просим или да крадем. Живот у мојој породици се толико изопачио да сам била жртва инцеста. Почела сам да радим као конобарица, а моја мајка, којој сам давала новац који бих зарадила, рекла је да ће се убити уколико којим случајем изгубим посао. Последица је била да сам постала проститутка. Имала сам само 13 година. У међувремену сам затруднела и абортирала. Са својих 15 година изгледала сам као да имам 30.“

Због мрачних успомена које су га довеле до утучености, Лајмонис, један млади човек из Летоније, прича о томе колико му је потребна утеха. Са 29 година је доживео саобраћајну несрећу после које је остао парализован од појаса наниже. Осећао је потпуно безнађе и почео је да пије. Пет година касније био је пропалица — парализовани алкохоличар за кога не постоји боље сутра. Где да пронађе утеху?

Размисли и о Енџи. Њен супруг је имао три операције на мозгу, од којих је испрва био делимично парализован. Затим је пет година након последње операције доживео тако озбиљну несрећу услед које је скоро подлегао. Кад је његова супруга ушла на ургентно одељење и видела га како лежи у коми након веома озбиљне повреде главе, знала је да је трагедија на помолу. Од сада ће њен живот и живот њене породице бити тежак. На који начин да пронађе подршку и охрабрење?

За Пет је један зимски дан пре неколико година започео сасвим уобичајено. Међутим, наредна три дана су избрисана из њеног памћења. Муж јој је касније испричао да је након јаког бола у грудима имала потпуни кардијални арест. Њено срце је почело да куца веома убрзано и да прескаче, а онда је сасвим стало. Престала је да дише. „Заправо, доживела сам клиничку смрт“, каже Пет. Али, некако је преживела. О свом дугом боравку у болници, она каже: „Плашила сам се многих испитивања, нарочито када су покушали да ураде фибрилацију срца тако да оно стане, као што се то првобитно десило.“ Шта јој је у то критично време могло пружити потребну утеху и олакшање?

Џо и Ребека су изгубили свог 19-годишњег сина у једној саобраћајној несрећи. „Никада нисмо морали да се боримо с нечим тако поразним“, кажу они. „Иако смо раније жалили с другима због њиховог губитка, овако велику бол у срцу никада до сада нисмо истински осећали.“ Шта уопште може да ублажи тако „велику бол у срцу“ — крајњу жалост због губитка неког кога толико волите?

Све поменуте особе, а и милиони других, заиста су пронашли изванредан извор утехе и олакшања. Да би сазнао како и ти можеш имати користи од тог извора, молимо те настави с читањем.

[Фусноте]

[Извори слика на 3. страни]

UNITED NATIONS/PHOTO BY J. K. ISAAC

UN PHOTO 146150 BY O. MONSEN