Буди чврст у подупирању Божје поуке

„Свим се срцем својим уздај у Јехову а на своју мисао немој се ослањати. Познај га на свима путевима својим, и он ће ти стазе твоје уравнити“ (ПОСЛОВИЦЕ 3:5, 6).

1. На који начин као никада раније имамо приступ људским сазнањима?

 ТРЕНУТНО је широм света у оптицају око 9 000 дневних листова. Сваке године само у Сједињеним Државама изађе око 200 000 нових књига. Према једној процени, до марта 1998. на Интернету је било око 275 милиона Web страна. Каже се да овај број расте брзином од 20 милиона страна месечно. Људи као никада раније имају приступ информацијама о практично свакој теми. Премда ова ситуација има своје позитивне стране, то преобиље информација ствара одређене проблеме.

2. Које проблеме може створити приступ преобиљу информација?

² Неки су постали зависници од информација, и увек хоће да задовоље своју незаситу жељу да буду у току, занемарујући при томе важније ствари. Други понешто науче из неких компликованих области сазнања и онда мисле да су стручњаци. На темељу само ограниченог разумевања, они могу донети пресудне одлуке које могу нашкодити њима или другима. Такође увек постоји опасност да особа буде изложена лажним или нетачним информацијама. Често не постоји неки поуздан начин да се утврди да ли је та поплава информација тачна и уравнотежена.

3. Која се упозорења у вези с тежњом за људском мудрошћу налазе у Библији?

³ Знатижеља је одвајкада била особина људи. Још у време краља Соломона људи су знали колико је опасно да траће превише времена у потрази за бескорисним или чак штетним информацијама. Соломон је рекао: „Не би се никад крају стигло кад би се хтело много књига написати, и сувише велико учење умор је телу“ (Проповедник 12:14). Вековима касније, апостол Павле је написао Тимотеју: „Чувај што ти је поверено, и клони се испразних разговора који скрнаве оно што је свето и противречја која се лажно називају ’спознање‘. Због разметања таквим спознањем неки су одступили од вере“ (1. Тимотеју 6:20, 21). Да, данашњи хришћани треба да избегавају непотребно излагање штетним идејама.

4. Који је један од начина на који можемо показати да се уздамо у Јехову и његове поуке?

⁴ Добро је да Јеховин народ пази и на речи из Пословица 3:5, 6: „Свим се срцем својим уздај у Јехову а на своју мисао немој се ослањати. Познај га на свима путевима својим, и он ће ти стазе твоје уравнити.“ Поуздање у Јехову укључује и то да одбацујемо сваку идеју која се сукобљава с Божјом Речју, било да та идеја проистиче из нашег резоновања или из резоновања неког другог. Да бисмо заштитили своју духовност, битно је да вежбамо своје моћи запажања како бисмо могли да препознамо и избегнемо штетне информације (Јеврејима 5:14). Да осмотримо неке изворе таквих информација.

 Свет којим влада Сатана

5. Који је један од извора штетних идеја, и ко стоји иза њега?

⁵ Овај свет је богат извор штетних идеја (1. Коринћанима 3:19). Исус Христ се овако молио Богу у вези са својим ученицима: „Не молим те да их узмеш са света, него да их чуваш због злога“ (Јован 17:15). Исус је својом молбом да његови ученици буду заштићени од „злога“ признао да Сатана утиче на овај свет. То што смо хришћани не значи да смо аутоматски заштићени од лоших утицаја овог света. Јован је написао: „Знамо да потичемо од Бога, а цели свет лежи у власти злога“ (1. Јованова 5:19). Посебно у овом завршном делу последњих дана треба очекивати да Сатана и његови демони преплављују свет штетним информацијама.

6. Како свет забаве може створити моралну неосетљивост?

⁶ Такође треба очекивати да неке од тих штетних информација можда изгледају безазлено (2. Коринћанима 11:14). Осмотримо на пример свет забаве, с његовим забавним ТВ емисијама, филмовима, музиком и штампаним материјалом. Многи се слажу да извесни облици забаве све чешће унапређују срамотне ствари, као што су неморал, насиље и наркоманија. Публика може бити шокирана кад први пут посматра неки облик забаве који је гори од било ког ранијег. Али ако је неко често изложен томе, он може постати неосетљив. Никада не смемо сматрати да је забава која унапређује штетне идеје прихватљива или безазлена (Псалам 119:37).

7. Који облик људске мудрости може да наруши наше поуздање у Библију?

⁷ Осмотримо још један извор потенцијално штетних информација — поплаву идеја које објављују неки научници и стручњаци који оспоравају аутентичност Библије. (Упореди с Јаковом 3:15.) Такав материјал често излази у популарним часописима и књигама, и може нарушити наше поуздање у Библију. Неки се поносе због тога што бескрајним спекулацијама ослабљују ауторитет Божје Речи. Слична опасност је постојала и у време апостола̂, што се јасно види из следећих речи апостола Павла: „Пазите, можда би вас неко могао одвести као свој плен помоћу филозофије и празне преваре по људском предању, по елементарним стварима света, а не по Христу“ (Колошанима 2:8).

Непријатељи истине

8, 9. Како се данас манифестује отпад?

⁸ Отпадници могу представљати још једну претњу нашој духовности. Апостол Павле је прорекао да ће се међу онима који се издају за хришћане појавити отпад (Дела апостолска 20:29, 30; 2. Солуњанима 2:3). У испуњењу његових речи, после смрти апостола̂ велики отпад је довео до настанка хришћанског света. Данас међу Божјим народом не постоји велики отпад. Па ипак, појединци су напустили наше редове, а неки од њих настоје да клевећу Јеховине сведоке тако што шире лажи и дезинформације. Мањи број њих сарађује с другим групама у пружању организованог отпора чистом обожавању. Чинећи то, они стају на страну Сатане, првог отпадника.

 ⁹ Неки отпадници све више користе разне облике масовне комуникације, у шта спада и Интернет, да би ширили лажне информације о Јеховиним сведоцима. Због тога искрене особе, кад истражују о нашим веровањима, могу случајно да наиђу на отпадничку пропаганду. Чак су и неки Сведоци несвесно били у контакту с тим штетним материјалом. Поред тога, отпадници понекад учествују у емисијама на телевизији или радију. Шта је мудро да урадимо у тим ситуацијама?

10. Која је мудра реакција на отпадничку пропаганду?

¹⁰ Апостол Јован је упутио хришћане да не примају отпаднике у свој дом. Написао је: „Ако неко долази к вама, а не доноси ту науку, не примајте га у свој дом нити га поздрављајте. Јер ко га поздравља учествује у његовим злим делима“ (2. Јованова 10, 11). Тиме што избегавамо сваки контакт с тим противницима заштитићемо себе од њиховог исквареног размишљања. Ако бисмо се изложили отпадничким учењима путем разних средстава савремене комуникације, то би било исто толико штетно као кад бисмо примили отпадника у свој дом. Никада не смемо дозволити да нас знатижеља намами да направимо тако кобну грешку! (Пословице 22:3).

У скупштини

11, 12. (а) Који је био један од извора штетних идеја у скупштини првог века? (б) Како неки хришћани нису били чврсти у подупирању Божје поуке?

¹¹ Осмотримо још један могући извор штетних идеја. Премда нема намеру да научава лажи, неки предани хришћанин може створити навику да лакомислено говори (Пословице 12:18). Због наше несавршене природе, сви ћемо понекад погрешити језиком (Пословице 10:19; Јаков 3:8). Изгледа да је и у Павлово време било неких у скупштини који нису контролисали свој језик и који су се упуштали у свађалачке расправе око речи (1. Тимотеју 2:8). Било је и оних који су имали превисоко мишљење о својим схватањима и који су ишли чак толико далеко да су оспоравали Павлов ауторитет (2. Коринћанима 10:10-12). Такав дух је водио до непотребних сукоба.

¹² Понекад су та неслагања прерастала у „жучне препирке о ситницама“, нарушавајући мир скупштине (1. Тимотеју 6:5; Галатима 5:15). Павле је о онима који су изазивали такве свађе написао: „Ако неко научава другу науку и не пристаје на здраве речи, речи нашег Господа Исуса Христа, нити уз учење које је у складу с оданошћу Богу, тај је надут од поноса, и ништа не разуме, него му ум болује од запиткивања и расправа о речима. Из тога произлази завист, свађа, погрдан говор, зле сумње“ (1. Тимотеју 6:3, 4).

13. Како се понашала већина хришћана првог века?

 ¹³ На срећу, у апостолска времена већина хришћана је била верна и концентрисана на објављивање добре вести о Божјем Краљевству. Били су заокупљени бригом око ’сирочади и удовица у њиховој невољи и чували су себе без мрље од света‘, и нису траћили време на испразне расправе око речи (Јаков 1:27). Избегавали су „лоша друштва“ чак и у оквиру хришћанске скупштине, како би сачували своју духовност (1. Коринћанима 15:33; 2. Тимотеју 2:20, 21).

14. Како се, ако смо неопрезни, нормална размена мишљења може претворити у штетне препирке?

¹⁴ Слично томе, ситуације описане у 11. одломку нису уобичајене у данашњим скупштинама Јеховиних сведока. Па ипак, добро је да будемо свесни да постоји потенцијал за такве испразне расправе. Наравно, сасвим је нормално да разговарамо о библијским извештајима или да желимо знати нешто о аспектима обећаног новог света који још нису откривени. И нема ништа лоше у томе да размењујемо мишљења о личним стварима, као што су облачење и дотеривање или избор забаве. Међутим, ако постанемо догматични у нашим идејама и ако се увредимо кад се други не слажу с нама, на крају скупштина може да се подели око неважних питања. Оно што почне као безазлени обични разговор може прерасти у нешто заиста штетно.

Чувајмо оно што нам је поверено

15. До које нам мере „учења демона“ могу духовно нашкодити, и који савет пружа Писмо?

¹⁵ Апостол Павле упозорава: „Надахнути израз изричито каже да ће у каснијем времену неки отпасти од вере, тиме што ће обраћати пажњу на заводљиве надахнуте изразе и учења демона“ (1. Тимотеју 4:1). Да, штетне идеје представљају стварну опасност. Разумљиво је што је Павле усрдно молио свог драгог пријатеља Тимотеја: „Тимотеју, чувај што ти је поверено, и клони се испразних разговора који скрнаве оно што је свето и противречја која се лажно називају ’спознање‘. Због разметања таквим спознањем неки су одступили од вере“ (1. Тимотеју 6:20, 21).

16, 17. Шта нам је Бог поверио, и како то треба да чувамо?

¹⁶ Како нама данас може користити ово љубазно упозорење? Тимотеју је нешто било поверено — нешто драгоцено што је требало да негује и чува. Шта је то било? Павле објашњава: „Држи се обрасца здравих речи које си чуо од мене с вером и љубављу у Христу Исусу. Ово врсно добро које ти је поверено чувај посредством светог духа који пребива у нама“ (2. Тимотеју 1:13, 14). Да, Тимотејево добро је укључивало и „здраве речи“, „учење које је у складу с оданошћу Богу“ (1. Тимотеју 6:3). У складу с овим речима, данашњи хришћани су одлучни да штите своју веру и комплетну истину која им је поверена.

¹⁷ Чување тог добра између осталог укључује и развијање добрих навика проучавања Библије и истрајности у молитви, док чинимо „добро свима, а нарочито онима који су нам сродни по вери“ (Галатима 6:10; Римљанима 12:11-17). Павле надаље саветује: „Тежи за праведношћу, оданошћу Богу, вером, љубављу, истрајношћу, благом нарави. Бори се у доброј борби вере, чврсто се ухвати вечног живота на који си позван и за који си дао добру јавну изјаву пред многим сведоцима“ (1. Тимотеју 6:11, 12). Павле је користећи фразе попут „бори се у доброј борби“ и „чврсто се ухвати“, јасно показао да се морамо активно и одлучно одупирати духовно штетним утицајима.

Потребна је разборитост

18. Како можемо показивати хришћанску равнотежу у приступу световним информацијама?

¹⁸ Наравно, у доброј борби вере потребна је и разборитост (Пословице 2:11; Филипљанима 1:9). На пример, било би  неразумно да будемо неповерљиви према свим световним информацијама (Филипљанима 4:5; Јаков 3:17). Не сукобљавају се све људске идеје с Божјом Речју. Исус је алудирао на потребу да болесници разговарају с квалификованим лекаром — световним стручњаком (Лука 5:31). Без обзира што је у његово време медицинско лечење било релативно примитивно, он је потврдио да лекар може донекле помоћи. Данашњи хришћани показују равнотежу што се тиче световних информација, али не желе да се излажу оним информацијама које би могле да им нашкоде духовно.

19, 20. (а) Како старешине разборито поступају кад помажу онима који немудро говоре? (б) Како скупштина поступа с онима који упорно унапређују лажна учења?

¹⁹ Разборитост је такође јако потребна и старешинама када треба да помажу онима који немудро говоре (2. Тимотеју 2:7). Понекад се чланови скупштине могу упустити у расправе око ситница и у спекулативне дебате. Да би заштитили јединство скупштине, старешине треба брзо да се позабаве тим проблемима. Они истовремено избегавају да својој браћи припишу погрешне мотиве и да их пребрзо сматрају за отпаднике.

²⁰ Павле је описао у ком духу треба пружати помоћ. Он је рекао: „Браћо, ако човек и направи неки погрешан корак пре него што је тога свестан, ви који сте духовно способни покушајте да исправите таквог човека у духу благости“ (Галатима 6:1). Говорећи конкретно о хришћанима који се боре са сумњама, Јуда је написао: „Показујте милосрђе према некима који имају сумње; спасавајте их грабећи их из ватре“ (Јуда 22, 23). Наравно, ако неко после сталних опомена упорно унапређује лажна учења, старешине треба да предузму одлучну акцију како би заштитили скупштину (1. Тимотеју 1:20; Титу 3:10, 11).

Пунимо мисли оним што је вредно хвале

21, 22. У вези с чим треба да будемо избирљиви, и чиме треба да пунимо мисли?

²¹ Хришћанска скупштина избегава штетне речи које се ’шире као гангрена‘ (2. Тимотеју 2:16, 17; Титу 3:9). То је истина било да такве речи одражавају варљиву световну „мудрост“, пропаганду отпадника или лакомислен говор у скупштини. Премда здрава жеља за учењем нових ствари може бити корисна, необуздана знатижеља нас може довести под утицај штетних идеја. Ми нисмо у незнању што се тиче Сатаниних сплетки (2. Коринћанима 2:11). Знамо да се он јако труди да нам одврати пажњу како би нас успорио у служби Богу.

²² Као добре слуге, будимо чврсти у подупирању Божје поуке (1. Тимотеју 4:6). Мудро користимо своје време тако што ћемо бити избирљиви што се тиче информација које усвајамо. Тада нас неће тако лако уздрмати сатански надахнута пропаганда. Да, размишљајмо о оном „што је год истинито, што год заслужује озбиљну пажњу, што је год праведно, што је год честито, што је год допадљиво, о чему се год добро говори, која год крепост има и што је год вредно хвале“. Ако наше мисли и срца пунимо таквим стварима, Бог мира биће с нама (Филипљанима 4:8, 9).

Шта смо научили?

• Како световна мудрост може представљати претњу нашој духовности?

• Шта можемо урадити да бисмо се заштитили од штетних отпадничких информација?

• Какав говор треба избегавати у скупштини?

• Како показујемо хришћанску равнотежу кад се ради о данашњем преобиљу информација?

[Питања за разматрање]

[Слика на 9. страни]

Многи популарни часописи и књиге сукобљавају се с нашим хришћанским вредностима

[Слика на 10. страни]

Хришћани могу размењивати мишљења а да не постану догматични