Зашто има толико корупције?

’Не примај мита, јер мито заслепљује и оне који најјасније гледају и упропашћује право праведника‘ (Излазак 23:8, Стварност).

ПРЕ три и по хиљаде година Мојсијев закон је осуђивао подмићивање. Касније током векова, повећавао се број законских забрана корупције. Поред свега тога, законодавство није успело да сузбије корупцију. Милиони мита свакодневно прелазе из руке у руку, а милијарде људи трпе последице.

Корупција је толико узела маха и постала тако префињена да прети да поткопа саму структуру друштва. У неким земљама се готово ништа не може урадити док се неко не подмити. Уколико неко подмити праву особу то ће му омогућити да прође на испиту, добије возачку дозволу, склопи уговор или добије парницу. „Корупција је попут великог загађења које оптерећује људски дух“, жали се Арно Монтебур, париски адвокат.

Подмићивање нарочито узима маха у свету трговине. Нека предузећа издвајају трећину свих својих прихода само за поткупљивање корумпираних владиних бирократа. Према извештају британског часописа The Economist, од 25 милијарди долара колико се сваке године потроши на међународну трговину оружјем, скоро 10 посто се користи за подмићивање потенцијалних купаца. Како је таква корупција попримала све веће размере тако су и последице бивале све катастрофалније. Каже се да је током последње деценије, економију читавих земаља уништио „стари добри“ капитализам — коруптивни бизнис којим се чини услуга привилегованој мањини која има добре везе.

Неминовно је да због корупције и економске пропасти коју она изазива највише пате сиромашни — они који су ретко кад у могућности да неког подмите. Као што то часопис The Economist сажима: „Корупција је само један облик тлачења.“ Може ли се тај вид тлачења савладати, или је корупција неизбежна? Да бисмо одговорили на то питање прво морамо установити који су неки од основних узрока корупције.

Који су узроци корупције?

Зашто су људи радије подмитљиви него поштени? Некима то може бити најлакши пут — или заправо једини пут — да добију оно што желе. Понекад мито може бити погодан начин да се избегне казна. Многи који примећују како политичари, полицајци и судије толеришу корупцију или је чак и сами практикују, само следе њихов пример.

Како се корупција повећава попут грудве снега, све је прихватљивија док на крају не постане начин живота. Људи с бедним примањима почињу да мисле  како немају другог избора. Уколико желе имати пристојан живот морају да траже мито. И када они који изнуђују мито или потплаћују да би на неправедан начин нешто постигли пролазе некажњено, мало њих је спремно да се супротстави таквој плими. „Како се суд против рђавих дела не извршује одмах, то се срце синова човечјих напуни жељом да зла дела чини“, приметио је краљ Соломон (Проповедник 8:11).

Две снажне силе потпирују ватру корупције: себичност и похлепа. Зато што су себични, корумпирани људи се праве да не виде патњу коју њихова корупција наноси другима, и оправдавају подмићивање само зато што имају користи од тога. Што више материјалне добити згрћу то су похлепнији они који практикују корупцију. „Ко новац љуби, неће се новца наситити“, запазио је Соломон, „а ко богатство љуби, нема користи од њега“ (Проповедник 5:9). Истина, похлепа може послужити да се заради новац, али она по правилу гледа кроз прсте корупцији и безакоњу.

Још један чинилац који не треба превидети јесте улога невидљивог владара овога света, кога Библија означава као Сатану Ђавола (1. Јованова 5:19; Откривење 12:9). Сатана активно подупире корупцију. Највећи мито икада забележен био је онај који је Сатана понудио Христу. ’Даћу ти сва краљевства света ако паднеш и једним чином ме обожаваш‘ (Матеј 4:8, 9).

Међутим, Исус је био неподмитљив и поучавао је своје следбенике да исто тако поступају. Могу ли Христове поуке и данас бити делотворне у борби против корупције? Наредни чланак ће се позабавити овим питањем.