Радосне свадбе које служе Јехови на част

Велш и Елти су се венчали 1985. године у Совету (Јужна Африка). понекад са кћеркицом Зинзи гледају слике са венчања и поново оживљавају тај радосни дан. Зинзи воли да препознаје госте, а нарочито су јој драге слике њене мајке која је била прелепо обучена.

СВАДБА је започела говором за венчање у једној друштвеној сали у Совету. Затим је хор младих хришћана певао песме хвале Богу у четири гласа. Након тога је за госте уследио ручак док су се у позадини чуле мелодије Краљевства са аудио-касета. Алкохолна пића се нису служила, а није било ни гласне музике, нити играња. Уместо тога, гостима је било лепо док су се међусобно дружили и док су пару изражавали честитке. Све укупно, догађај је трајао око три сата. „То је била свадба која ће ми увек будити драге успомене“, сећа се Рејмонд, један хришћански старешина.

У време свог венчања Велш и Елти су добровољно служили у канцеларији подружнице Watch Tower Bible and Tract Societyja у Јужној Африци. Нису себи могли да приуште нешто више до само једну скромну свадбу. Неки хришћани су изабрали да напусте пуновремену службу и нађу световни посао како би могли да покрију трошкове за неку раскошну свадбу. Међутим, Велш и Елти нису зажалили због тога што су се определили за скромну свадбу, јер им је то омогућило да као пуновремене слуге наставе да служе Богу све до Зинзиног рођења.

Шта ако би пар ипак изабрао да на њиховој свадби буде играња и световне музике? Шта ако одлуче да се служи вино и друга алкохолна пића? Шта ако себи могу да приуште велику и раскошну свадбу? Како могу да се побрину да тај догађај буде једна радосна прилика која доликује обожаваоцима Бога? Ова питања захтевају пажљиво промишљање, јер Библија заповеда: „Било да једете, било да пијете, било да шта друго чините, све чините на Божју славу“ (1. Коринћанима 10:31).

Спречити да дође до теревенке

Тешко је замислити свадбе без весеља. Али, много је већа опасност да се оде у другу крајност и да дође до необуздане теревенке. На многим свадбама код особа које нису Сведоци дешавају се ствари које не служе Богу на част. На пример, уобичајено је да се алкохол конзумира до пијанства. Нажалост, ово се догодило чак на неким хришћанским свадбама.

Библија упозорава да је „махнито... пиће силовито“ (Пословице 20:1). Хебрејска реч која је преведена са „силовито“ значи „правити велику буку“. Ако је због алкохола једна особа гласна, замисли какву тек буку може да направи читава група људи која превише пије! Очигледно је да такве прилике лако могу да прерасту у „пијанке, теревенке и томе слично“, што Библија описује као „дела тела“. Такви поступци сваку непокајничку особу дисквалификују од наслеђа вечног живота под владавином Божјег Краљевства (Галатима 5:19-21).

Грчка реч за ’теревенку‘ употребљавала се да би се описала бучна улична поворка  полупијаних младих који су певали, играли и свирали. Ако се на свадби неумерено точе алкохолна пића, ако је музика гласна и нема суздржљивости у плесању, постоји права опасност да та прилика постане нешто слично теревенки. У таквој атмосфери, слаби могу лако пасти у искушење и починити друга дела тела као што су „блуд, нечистоћа, распуштено понашање, изливи гнева“. Шта се може учинити да таква дела тела не покваре радост хришћанског венчања? Да бисмо одговорили на ово питање, размотримо шта Библија каже о једној специфичној свадби.

Свадба којој је Исус присуствовао

Исус и његови ученици били су позвани да присуствују свадби у Кани Галилејској. Прихватили су позив, а Исус је чак допринео да та прилика буде још радоснија. Када је нестало вина, он је чудом произвео вино најбољег квалитета. Након свадбе, оно што је претекло несумњиво је неко време послужило захвалном младожењи и његовој породици (Јован 2:3-11).

Из свадбе којој је Исус присуствовао можемо извући неколико поука. Прво, Исус и његови ученици нису банули на свадбени ручак. Библија јасно каже да су они били позвани (Јован 2:1, 2). Исто тако, у две илустрације о свадбеном ручку, Исус је више пута рекао да су гости били тамо зато што су били позвани (Матеј 22:2-4, 8, 9; Лука 14:8-10).

У неким земљама обичај је да се свако сме осећати слободним да дође на свадбени ручак, било да је позван или не. Међутим, то може довести до финансијских потешкоћа. Пар који није богат може да упадне у дуг да би обезбедио довољно хране и пића за неограничену масу људи. Дакле, ако хришћански пар одлучи да има скроман пријем, с одређеним бројем гостију, то сухришћани који нису позвани треба да разумеју и поштују. Један човек, који се оженио у Кептауну (Јужна Африка), сећа се да је позвао 200 гостију на своју свадбу. Међутим, појавило се 600 њих, тако да је брзо понестало хране. Међу непозванима је био и пун аутобус посетилаца који су се тог викенда када је венчање било задесили у обиласку Кептауна. Вођа пута је био далеки рођак младе, па је веровао да је то његово право да са собом доведе целу групу а да чак и не пита за то младу или младожењу!

Осим ако је речено да су врата свима отворена, прави Исусови следбеници неће непозвани присуствовати свадби и бити на ручку који је обезбеђен за позване госте. Они које привлачи мисао да оду непозвани требало би да се питају: ’Зар не би моје присуство на свадби показало да немам љубави према младенцима? Зар не бих створио непријатности и умањио радост те прилике?‘ Уместо да се увреди што није позван, хришћанин који је пун разумевања може с љубављу да пошаље пару неку честитку и пожели им Јеховин благослов. Може чак да размисли о томе да помогне пару тако што ће им послати неки поклон који ће им тог дана увећати радост (Проповедник 7:9; Ефешанима 4:28).

Ко је одговоран?

У неким деловима Африке, обичај је да старији рођаци преузму одговорности око припрема за венчање. Парови су можда захвални за то, пошто су на тај начин ослобођени финансијских обавеза. Они могу мислити да их то такође ослобађа и одговорности за било шта што би се могло догодити. Међутим, пре него што прихвате било какву помоћ добронамерних рођака, пар треба да се увери да ће се њихове жеље поштовати.

Иако је Исус био Божји син који је „сишао с неба“, нема указивања на то да је он преузео одговорност и управљао стварима на свадби у Кани (Јован 6:41). Уместо тога, библијски извештај нам говори да је неко други био одређен за ’домаћина свадбе‘ (Јован 2:8). Опет, овај човек је био одговоран новом поглавару породице, наиме младожењи (Јован 2:9, 10).

Требало би да хришћански рођаци поштују новог поглавара породице којег је Бог поставио на тај положај (Колошанима  3:18-20). Он је тај који треба да преузме одговорности за оно што се догађа на његовој свадби. Наравно, младожења треба да буде разборит и, ако је могуће, да се прилагоди жељама своје младе, њеним и својим родитељима. Па ипак, ако рођаци инсистирају на нечему што је супротно жељама пара, онда би пар могао љубазно одбити њихову помоћ и сам финансирати неку скромну свадбу. На тај начин се неће ништа догодити што би пару оставило непријатне успомене. Рецимо, на једној хришћанској свадби у Африци, рођак који је био задужен за домаћина, а није био у вери, наздравио је мртвим прецима!

Понекад, венчани пар оде на медени месец пре него што се свадбено весеље заврши. У том случају, требало би да се младожења побрине да неке поуздане особе пазе на то да се библијска начела поштују и да се славље заврши у разумно доба.

Пажљиво планирање и равнотежа

Очигледно је било обиља добре хране на венчању којем је Исус присуствовао, јер Библија описује то као свадбу. Као што је већ примећено, било је и доста вина. Зато што је то било карактеристично за јеврејски друштвени живот, нема сумње да је било и прикладне музике и достојанственог плесања. Исус је то показао у својој чувеној илустрацији о расипном сину. Богати отац из те приче је био толико срећан што се његов покајнички син вратио да је рекао: ’Једимо и веселимо се.‘ Како је Исус рекао, прослава је укључивала „свирку и играње“ (Лука 15:23, 25).

Међутим, занимљиво је да, везано за свадбу у Кани, Библија не указује изричито на музику и играње. У ствари, играње се не спомиње ни у једном библијском извештају о свадбама. Рекло би се да је међу Божјим верним слугама библијских времена играње било узгредна ствар, а не главна одлика њихових свадби. Можемо ли из тога нешто научити?

На неким хришћанским свадбама у Африци користе се јака озвучења. Музика може бити толико гласна да гости не могу пријатно разговарати. Понекад је очевидно да хране има мало, али не и играња које лако постане необуздано. Уместо да буду свадбене гозбе, такве прилике могу лако да буду изговор за игранку. Осим тога, гласна музика често привлачи кавгаџије, странце који једноставно дођу непозвани.

Пошто библијски извештај о свадбама не баца акценат на музику и играње, зар не би требало да та чињеница води пар који планира свадбу која ће служити Јехови на част? Па ипак, припремајући се за неке скорашње свадбе у јужној Африци, хришћански млади који су били невестини сватови, провели су многе сате вежбајући компликоване плесне кораке. Месецима су претерано користили време на то. Међутим, хришћани треба да ’искупљују повољно време‘ за „важније ствари“, као што је проповедање, лични студиј и присуствовање хришћанским састанцима (Ефешанима 5:16; Филипљанима 1:10).

Из количине вина коју је Исус обезбедио види се да је свадба у Кани била велика, раскошна. Али, можемо бити сигурни да та прилика није била бучна и да гости нису злоупотребљавали алкохол као што је то био случај на неким јеврејским венчањима (Јован 2:10). Зашто у то можемо бити сигурни? Зато што је Господ Исус Христ био присутан. Од свих људи, Исус би био најопрезнији с обзиром на послушност Божјој заповести о лошем друштву: „Не буди с онима који много вина пију“ (Пословице 23:20).

Дакле, ако пар одлучи да се на њиховој свадби служи вино или друго алкохолно  пиће, онда треба да уреди да то буде под помном контролом одговорних особа. И ако одлучи да буде музике, требало би да изаберу прикладне мелодије и имају једну одговорну особу која ће контролисати јачину. Не би требало дозволити да то гости чине, да не би пуштали сумњиву музику или је појачавали до неумерености. Ако ће бити плеса, то може бити на достојанствен и уздржан начин. Ако рођаци који нису у вери или незрели хришћани користе неумесне или чулне плесне покрете, можда би требало да младожења промени музику или да тактично затражи да се с њом престане. Иначе би свадба могла да прерасте у разуздан догађај и проузрокује спотицање (Римљанима 14:21).

Због опасности везаних за неке врсте модерног плеса, гласну музику и слободно конзумирање алкохола, многе хришћанске младожење су одлучиле да на њиховој свадби свега тога не буде. Због тога су неки критиковани, али уместо тога, њих би требало похвалити јер су желели да избегну било шта што би могло да баци срамоту на Божје свето име. С друге стране, неке младожење су направиле тако да буде нека прикладна музика, време за играње и умерено послуживање алкохола. У оба случаја, младожења је одговоран за оно што дозвољава да буде на његовој свадби.

У Африци неке незреле особе презирно гледају на достојанствене хришћанске свадбе, и кажу да је то слично присуствовању некој сахрани. Међутим, то није уравнотежено гледиште. Грешна дела тела могу донети привремено узбуђење, али она остављају хришћане са узнемиреном савешћу и наносе срамоту Божјем имену (Римљанима 2:24). С друге стране, Божји свети дух даје истинску радост (Галатима 5:22). Многи хришћански парови с поносом се осврћу на свој дан венчања, јер знају да је то била срећна прилика а не „повод за спотицање“ (2. Коринћанима 6:3).

Велш и Елти се још увек сећају повољних коментара рођака који нису у вери, а који су присуствовали свадби. Један је рекао: „Уморни смо од данашњих бучних свадби. Било је тако лепо што смо за промену присуствовали једном пристојном венчању.“

Што је још важније, хришћанске свадбе које су радосне и достојанствене служе на част Оснивачу брака Јехови Богу.

[Оквир⁄Слика на 22. страни]

СТВАРИ КОЈЕ ТРЕБА ПРОВЕРИТИ ЗА СВАДБЕНИ ПРИЈЕМ

• Ако позиваш неког рођака који није у вери да одржи неки говор, да ли си сигуран да неће применити неку нехришћанску традицију?

• Ако ће бити музике, да ли си изабрао само прикладне песме?

• Да ли ће музика бити разумне јачине?

• Ако је дозвољено плесање, да ли ће оно бити достојанствено?

• Да ли ће се алкохол служити само у умереној количини?

• Да ли ће одговорне особе имати надзор над тим?

• Да ли си одредио разумно време за крај свадбе?

• Да ли ће одговорне особе бити присутне до краја свадбе да би пазиле на ред?