Чуј шта дух говори

„Уши ће твоје слушати [„глас“, NW] да се за тобом говори: ’То је пут, идите њим!‘, јер бисте ви сврнули десно или лево“ (ИСАИЈА 30:21).

1, 2. Како је Јехова комуницирао с људима кроз историју?

 НА ОСТРВУ Порторико налази се један радио-телескоп са сферном антеном, највећи и најосетљивији на свету. Научници се већ деценијама надају да ће помоћу овог огромног инструмента примити поруке од ванземаљаца. Али никада нису добили никакве поруке. Међутим, то је иронично, будући да постоје јасне поруке из надљудског подручја које свако од нас у свако доба може добити — и то без употребе сложене опреме. Оне долазе од Извора који је далеко узвишенији од било ког замишљеног ванземаљца. Ко је Извор тих саопштења, и ко их прима? О чему говоре те поруке?

² Библијски запис садржи доста извештаја о приликама када су људске уши могле да чују поруке од Бога. Понекад су те поруке саопштавала духовна створења која служе као Божји гласници (Постање 22:11, 15; Захарија 4:4, 5; Лука 1:26-28). У три наврата чуо се лично Јеховин глас (Матеј 3:17; 17:5; Јован 12:28, 29). Бог је такође говорио преко људских пророка, од којих су многи записали оно што их је он надахнуо да кажу. Ми данас имамо Библију, која садржи запис о многим таквим саопштењима, као и учења Исуса и његових ученика (Јеврејима 1:1, 2). Јехова заиста пружа информације својим људским створењима.

3. Која је сврха Божјих порука, и шта се очекује од нас?

 ³ Све те надахнуте поруке од Бога мало тога откривају о материјалном свемиру. Оне се концентришу на важније ствари, на оно што утиче на наш живот сада и у будућности (Псалам 19:8-12; 1. Тимотеју 4:8). Јехова те поруке користи да би саопштио своју вољу и да би нам пружио вођство. Оне представљају један начин на који се испуњавају речи пророка Исаије: „И уши ће твоје слушати [„глас“, NW] да се за тобом говори: ’То је пут, идите њим!‘, јер бисте ви сврнули десно или лево“ (Исаија 30:21). Јехова нас не присиљава да га слушамо. Од нас зависи да ли ћемо се држати Божјег вођства и ићи његовим путем. Из тог разлога Писмо нас опомиње да слушамо оно што Јехова саопштава. У књизи Откривења, седам пута се појављује охрабрење да ’чујемо шта дух говори‘ (Откривење 2:7, 11, 17, 29; 3:6, 13, 22).

4. Да ли је разумно да очекујемо да у наше време Бог говори директно с неба?

⁴ Јехова нам данас не говори директно из небеског подручја. Чак и у библијска времена та натприродна саопштења су се ретко догађала и понекад су их раздвајали читави векови. Кроз историју, Јехова је са својим народом најчешће комуницирао на посредније начине. Исти је случај и данас. Осмотримо три начина на која Јехова данас комуницира с нама.

„Све је Писмо надахнуто“

5. Које је Јеховино главно средство комуникације данас, и како можемо имати користи од њега?

⁵ Главно средство комуникације између Бога и људи јесте Библија. Она је надахнута од Бога, и све што је записано у њој може да нам буде корисно (2. Тимотеју 3:16). Библија је пуна примера стварних људи који су користили своју слободну вољу да би одлучили хоће ли слушати Јеховин глас или неће. Ти примери нас подсећају зашто је од животне важности да слушамо оно што говори Божји дух (1. Коринћанима 10:11). Библија такође садржи практичну мудрост и пружа нам савет кад доносимо неке животне одлуке. То је као да је Бог иза нас и да нам говори на уво: ’То је пут, идите њим.‘

6. Зашто је Библија далеко супериорнија од свег другог писаног материјала?

⁶ Да бисмо чули шта дух говори са страница Библије, морамо је редовно читати. Библија није само једна добро написана, популарна књига, једна од многих књига које данас можемо набавити. Библија је надахнута духом и садржи Божје мисли. У Јеврејима 4:12 стоји: „Божја реч је жива и има моћ и оштрија је од сваког двосеклог мача и продире чак дотле да раздваја душу и дух, зглобове и њихову мождину, и може разабрати помисли и намере срца.“ Док читамо Библију, њен садржај продире у наше унутрашње мисли и мотиве попут мача, откривајући до које је мере наш живот у складу с Божјом вољом.

7. Зашто је читање Библије од животне важности, и колико често је добро да то чинимо?

⁷ „Помисли и намере срца“ могу да се с временом промене док на нас утичу животна искуства — како она лепа тако и мучна. Ако Божју Реч не проучавамо стално, наше мисли, ставови и емоције више неће бити у складу с Божјим начелима. Зато нас Библија опомиње: „Испитујте да ли сте у вери, проверавајте сами себе“ (2. Коринћанима 13:5). Ако  желимо да и даље слушамо шта дух говори, треба да следимо савет да свакодневно читамо Божју Реч (Псалам 1:2).

8. Које нам речи апостола Павла помажу да се преиспитамо у погледу читања Библије?

⁸ Један важан подсетник за читаоце Библије гласи: одвојте довољно времена да бисте усвојили то што читате! Док се трудимо да слушамо савет о свакодневном читању Библије, не желимо да ухватимо себе како журимо да завршимо неколико поглавља не схватајући смисао онога што читамо. Премда је редовно читање Библије од животне важности, наш мотив не треба да буде само то да следимо распоред; треба да имамо истинску жељу да учимо о Јехови и његовим намерама. У том погледу, да бисмо се преиспитали, добро нам дођу следеће речи апостола Павла. Пишући сухришћанима, он је рекао: „Савијам своја колена пред Оцем, да вам... да̂ да вашом вером Христ с љубављу пребива у вашем срцу; да будете укорењени и утемељени, како бисте са свима светима у потпуности могли да мисаоно докучите шта је ширина и дужина и висина и дубина, и да спознате љубав Христову која превазилази спознање, да будете испуњени свом пунином коју даје Бог“ (Ефешанима 3:14, 16-19).

9. Како можемо развијати и продубљивати жељу да учимо од Јехове?

⁹ Мора се признати да неки од нас по природи баш не уживају у читању, док су други горљиви читачи. Међутим, без обзира на наше личне склоности, ми можемо развијати и продубљивати жељу да учимо од Јехове. Апостол Петар је објаснио да треба да имамо чежњу за библијским спознањем, и признао је да такву жељу можда морамо да развијемо. Он је написао: „Као новорођенчад, развијте чежњу за чистим млеком које припада речи, да помоћу њега узрастете до спасења“ (1. Петрова 2:2). Самодисциплина је јако битна ако желимо да ’развијемо чежњу‘ за проучавањем Библије. Баш као што нам се нека нова храна може на крају свидети кад је више пута пробамо, тако се и наш став према читању и проучавању може поправити ако дисциплинујемо себе да следимо једну редовну рутину.

’Храна у право време‘

10. Ко сачињава ’верног и разборитог роба‘, и како га Јехова данас користи?

¹⁰ Исус је у Матеју 24:45-47 идентификовао још једно средство које Јехова данас користи да би нам говорио. Исус је ту говорио о духом помазаној хришћанској скупштини — ’верном и разборитом робу‘ који је постављен да обезбеђује духовну „храну у право време“. Као појединци, припадници те класе су Исусови ’укућани‘. Они, заједно с ’великим мноштвом‘ ’других оваца‘, примају охрабрење и вођство (Откривење 7:9; Јован 10:16). Та храна у право време углавном долази у облику штампаних публикација, као што су Кула стражара, Пробудите се! и друге публикације. Додатна духовна храна се дели у облику говора и приказа на конгресима, већим скуповима и скупштинским састанцима.

11. Како доказујемо да смо пријемљиви за оно што дух говори преко ’верног и разборитог роба‘?

 ¹¹ Информације које обезбеђује „верни и разборити роб“ обликоване су тако да ојачају нашу веру и увежбају наше моћи запажања (Јеврејима 5:14). Ти савети могу бити уопштени како би се свакоме препустило да их лично примени. С времена на време, такође добијамо савете који се баве специфичним аспектима нашег понашања. Какав став треба да имамо ако стварно слушамо шта дух говори преко класе роба? Апостол Павле одговара: „Будите послушни онима који међу вама предводе и будите подложни“ (Јеврејима 13:17). Истина, сви који су укључени у ту припрему јесу несавршени људи. Па ипак, Јехови је драго што користи своје, премда несавршене, људске слуге, да би нас водио у овом времену краја.

Вођство савести

12, 13. (а) Који нам је други извор вођства дао Јехова? (б) Како савест може позитивно утицати чак и на оне који немају тачно спознање Божје Речи?

¹² Јехова нам је дао још један извор вођства — савест. Он је човека створио с унутрашњим осећајем за исправно и погрешно. То је део наше природе. У посланици Римљанима, апостол Павле је објаснио: „Кад год људи из нација, који немају закона, по природи чине оно што је у закону, они су, иако немају закона, сами себи закон. И баш они показују да је суштина закона записана у њиховим срцима, док њихова савест сведочи с њима и, у својим мислима, бивају оптужени или пак оправдани“ (Римљанима 2:14, 15).

¹³ Многи који не знају Јехову могу бар до извесне мере ускладити своје мисли и поступке с његовим начелима о исправном и погрешном. То је као да слушају неки тихи унутрашњи глас који их води у исправном правцу. Ако то може бити код оних који немају тачно спознање Божје Речи, колико тек тај унутрашњи глас треба да говори код правих хришћана! Свакако, хришћанска савест која се побољшава тачним спознањем Божје Речи и која делује у складу с Јеховиним светим духом може пружити поуздано вођство (Римљанима 9:1).

14. Како нам библијски школована савест може помоћи да следимо вођство Јеховиног духа?

¹⁴ Добра савест, школована на темељу Библије, може да нас подсети којим путем дух жели да идемо. Понекад можда ни Писмо ни наше публикације засноване на Библији не говоре конкретно о некој посебној ситуацији у којој се можемо наћи. Па ипак, наша савест може да нас упозори, опомињући нас на потенцијално штетан пут. У тим случајевима, занемаривање опомена наше савести може у ствари да значи да занемарујемо оно што говори Јеховин дух. С друге стране, ако научимо да се ослањамо на нашу школовану хришћанску савест, можемо доносити добре одлуке чак и кад не постоји неко специфично писано упутство. Међутим, јако је битно да задржимо на уму да би, уколико Бог није дао неко начело, правило нити закон, било неисправно да у чисто личним стварима намећемо сухришћанима оно што смо просудили на основу своје савести (Римљанима 14:1-4; Галатима 6:5).

15, 16. Шта може проузроковати да наша савест лоше функционише, и како то можемо спречити?

¹⁵ Чиста, библијски школована савест је добар дар од Бога (Јаков 1:17). Али ако желимо да тај дар исправно функционише као средство које ће нас штитити у моралном погледу, морамо га чувати од утицаја који могу да га искваре. Локални обичаји, традиције и навике које се сукобљавају с Божјим мерилима могу, ако их се држимо, проузроковати да наша савест лоше функционише и да нас не подстиче у исправном правцу. Можда нећемо моћи исправно да просудимо ствари и могли бисмо се чак заваравати веровањем како је неки лош поступак у ствари добар. (Упореди с Јованом 16:2.)

 ¹⁶ Ако и даље занемарујемо упозорења своје савести, њен глас ће бити све слабији и слабији док на крају не постанемо морално безосећајни или неосетљиви. Псалмиста је говорио о таквим људима кад је рекао: „Задригло [„неосетљиво“, NW] је срце њихово као сало“ (Псалам 119:70). Неки који занемарују пецкање савести на крају изгубе способност исправног размишљања. Њих више не воде божанска начела и не могу доносити исправне одлуке. Да бисмо избегли такву ситуацију, треба да будемо осетљиви на вођство своје хришћанске савести чак и кад се ради о наизглед мање важним стварима (Лука 16:10).

Срећни су они који слушају и послушају

17. Како ћемо бити благословљени док слушамо ’глас иза нас‘ и следимо своју библијски школовану савест?

¹⁷ Док стварамо навику да слушамо ’глас иза нас‘ — који нам долази преко Писма и верног и разборитог роба — и док следимо опомене своје библијски школоване савести, Јехова ће нас благословити својим духом. С друге стране, свети дух ће повећати нашу способност да примамо и разумемо оно што нам Јехова говори.

18, 19. Како нам Јеховино вођство може користити и у служби и у приватном животу?

¹⁸ Јеховин дух ће нас такође охрабрити да се мудро и храбро суочимо с тешким ситуацијама. Као и код апостола̂, Божји дух може стимулисати наше мисаоне снаге и помоћи нам да увек поступамо и говоримо у складу с библијским начелима (Матеј 10:18-20; Јован 14:26; Дела апостолска 4:5-8, 13, 31; 15:28). Јеховин дух заједно с нашим личним напорима донеће нам успех кад доносимо важне одлуке у животу, пружајући нам храброст да се до краја држимо тих одлука. На пример, можда размишљаш о томе да направиш неке измене у свом животу како би више времена посветио духовним стварима. Или се можда суочаваш с важним одлукама које могу променити твој живот, као што су избор брачног друга, одмеравање понуде за запослење или куповина куће. Уместо да дозволимо да једини фактор у доношењу одлука буду наша људска осећања, треба да слушамо шта говори Божји дух и поступамо у складу с његовим вођством.

¹⁹ Ми заиста ценимо љубазне подсетнике и савете које добијамо од сухришћана, а ту спадају и старешине. Међутим, не морамо увек чекати да нам други скрену пажњу на нешто. Ако знамо шта је мудро да урадимо и које измене треба да направимо у свом ставу и понашању да бисмо угодили Богу, онда то и урадимо. Исус је рекао: „Ако то знате, срећни сте ако тако и чините“ (Јован 13:17).

20. Које благослове примају они који слушају ’глас иза себе‘?

²⁰ Да би хришћани знали како да угоде Богу, сасвим је јасно да не треба да чују неки дослован глас с неба, нити је потребно да их посети неки анђео. Они су благословљени тиме што имају Божју писану Реч и љубазно вођство посредством његове помазане класе на земљи. Ако брижљиво пазе на оно што се ’говори за њима‘ и ако следе вођство своје библијски школоване савести, биће успешни у вршењу Божје воље. Тада ће сигурно видети како се испуњава обећање апостола Јована: „Онај ко врши Божју вољу остаје заувек“ (1. Јованова 2:17).

Кратак преглед

• Зашто Јехова комуницира са својим људским створењима?

• Које користи можемо имати од програма редовног читања Библије?

• Како треба да реагујемо на вођство класе роба?

• Зашто не треба да занемарујемо опомене библијски школоване савести?

[Питања за разматрање]

[Слика на 13. страни]

Човеку није потребна сложена опрема да би добио поруке од Бога

[Извор]

Љубазношћу Arecibo Observatory/David Parker/Science Photo Library

[Слика на 15. страни]

Јехова нам говори преко Библије и посредством ’верног и разборитог роба‘