Јеванђеља — историја или мит?

ПРИЧА о Исусу из Назарета — младом човеку који је променио ток историје — уткана је у структуру друштва широм света. Она је део како редовног тако и неформалног образовања. Многи Јеванђеља сматрају извором вечних истина и изрека, као на пример: „Нека ваша реч да, значи да, ваше не, не“ (Матеј 5:37). Заиста, извештаји из Јеванђеља могу бити темељ поука које су ти родитељи посредовали, без обзира да ли су они хришћани или нису.

За милионе искрених Христових следбеника, Јеванђеља приказују човека за ког су спремни да пате и умру. Јеванђеља такође пружају човеку темељ и надахнуће за храброст, истрајност, веру и наду. Зар се не би онда сложио да је потребан необорив доказ да би се ови извештаји одбацили као пука измишљотина? С обзиром на велики утицај који су извештаји Јеванђеља имали на мисао и понашање људи, зар не би тражио да ти се пружи неки убедљив доказ уколико би неко желео да створи сумњу о њиховој аутентичности?

Позивамо те да везано за Јеванђеља осмотриш нека питања која подстичу на размишљање. Сам испитај шта о тим спорним стварима мисле извесни истраживачи Јеванђеља, премда неки од њих нису хришћанске вероисповести. Тада, када будеш добро информисан, доћи ћеш до сопствених закључака.

ПИТАЊА ЗА РАЗМАТРАЊЕ

◆ Да ли су Јеванђеља можда некаква мајсторска измишљотина?

Роберт Фанк, оснивач овог Семинара о Исусу, каже: „Матеј, Марко, Лука и Јован тако су ’представили Месију‘ да се он уклапа у хришћанску доктрину која је настала након Исусове смрти.“ Међутим, док су Јеванђеља писана, на животу су били многи који су чули Исусова казивања, који су видели његова дела и њега самог након што је ускрснуо. Они нису оптуживали писце Јеванђеља за било какав облик преваре.

Осмотри Христову смрт и ускрсење. Поуздане извештаје о Исусовој смрти и ускрсењу не садрже само Јеванђеља већ и прво канонско писмо апостола Павла хришћанима у Коринту. Он је написао: „Међу првим стварима предао сам вам оно што сам и сам примио, да је Христ умро за наше грехе у складу с Писмом; и да је био сахрањен, и да је ускрснуо трећи дан, у складу с Писмом; и да се појавио Кифи, затим дванаесторици. Након тога појавио се пред више од пет стотина браће одједном, од којих већина још и сада живи, а неки су заспали смртним сном. После тога појавио се Јакову, а затим свим апостолима; а последњем од свих појавио се и мени као неком недоношчету“ (1. Коринћанима 15:3-8). Ови сведоци су били чувари историјских чињеница о Исусовом животу.

У Хришћанским грчким списима не може се пронаћи дух измишљања прича за који савремени критичари тврде да постоји. Уместо тога, тај дух се појављује у документима из другог века н. е. Из тога  произлази да су нека небиблијска казивања о Христу настала у току развоја отпада у правом хришћанству и то у оним заједницама које су биле отуђене од апостолске скупштине (Дела апостолска 20:28-30).

◆ Да ли су Јеванђеља можда легенде?

Писац и критичар К. С. Луис сматра да је прилично тешко на Јеванђеља гледати као на пуке легенде. „Као историчар књижевности, сасвим сам сигуран да Јеванђеља, ма шта друго била, ипак нису легенде“, написао је он. „Нису довољно артистична да би била легенде... Већина Исусовог живота нам је непозната, а ниједна група људи који стварају неку легенду не би то дозволила.“ Такође је интересантно што је чувени историчар Х. Џ. Велс, који себе није сматрао хришћанином, рекао: „Сва четворица [писаца Јеванђеља] слажу се у опису једне веома одређене личности; они пружају... уверење о реалности.“

Осмотри на пример прилику када се ускрснули Исус појавио својим ученицима. Добар творац легенди би вероватно приказао Исуса у спектакуларном повратку како држи значајан говор, или како је обавијен светлошћу и сјајем. Насупрот томе, писци Јеванђеља га једноставно описују како стоји пред својим ученицима и онда их пита: „Дечице, зар немате ништа за јело?“ (Јован 21:5). Изучавалац Грег Истербрук закључује: „То су такве финесе које указују на један истинити извештај, а не на створен мит.“

Ова оптужба да су Јеванђеља легенде такође се сукоби са строгим рабинским методом поучавања који је био актуелан у време писања Јеванђеља. Тај метод се чврсто држао учења напамет — памћења вежбањем или понављањем. И ово иде у прилог тачном и брижљивом изношењу Исусових речи и дела и супротставља се настанку једне улепшане верзије.

◆ Ако су Јеванђеља легенде, да ли су могла бити тако брзо састављена након Исусове смрти?

Јеванђеља су према доступним доказима написана између 41. и 98. н. е. Исус је умро 33. н. е. То значи да су извештаји о његовом животу били састављени за релативно кратко време након завршетка његове службе. То представља огромну потешкоћу за аргумент да су приповести из Јеванђеља само пуке легенде. За легенде је потребно време. Узми за пример Илијаду и Одисеју античког песника Хомера. Неки сматрају да је текст тих епских легенди настајао и добијао своју коначну форму током неколико стотина година. А како је с Јеванђељима?

У својој књизи Цезар и Христ, историчар Вил Дјурант пише: „Да неколико простих [људи]... измисли тако снажну и привлачну личност, тако узвишену етику и тако надахњујућу визију људског братства, то би било чудо далеко невероватније од било којег забележеног у јеванђељима. После два века ’више критике‘, главни аспекти Христовог живота, карактера и учења, остају сразмерно јасни, и чине најфасцинантније обележје у историји западног човека.“

◆ Да ли су Јеванђеља касније прерађена како би одговарала потребама ране хришћанске заједнице?

Неки критичари тврде да је политика ране хришћанске заједнице навела писце Јеванђеља да прераде причу о Исусу или да јој нешто додају. Међутим, помно испитивање Јеванђеља показује да се такво кривотворење није догодило. Ако је због сплеткарења хришћана првог века било измењено оно што је о Исусу записано у Јеванђељима, зашто се онда у тексту ипак појављују негативне примедбе и о Јеврејима и о паганима?

Један такав пример налази се у Матеју 6:5-7, где се цитира Исус како каже: „Кад се молите, не будите као лицемери; јер они воле да се моле стојећи у синагогама и на угловима широких улица да их виде  људи. Заиста вам кажем: они већ имају своју пуну награду.“ Из овога се јасно види осуда јеврејских религиозних вођа. Исус је надаље рекао: „Кад се молите, не говорите увек једно те исто, као што то раде људи из нација [пагани], јер они мисле да ће бити саслушани због много речи.“ Цитирајући Исуса на овај начин, писци Јеванђеља нису покушавали да задобију преобраћенике. Једноставно су записивали оно што је у ствари рекао Исус Христ.

Узми у обзир и извештаје из Јеванђеља о женама које су посетиле Исусов гроб и угледале га празног (Марко 16:1-8). Према Грегу Истербруку, „древном Средњем Истоку је са социолошког становишта било својствено да се сведочанство жена сматра непоузданим: рецимо, два мушка сведока су била довољна да се нека жена осуди за прељубу, док никакво сведочанство жене није могло да осуди мушкарца“. И заиста, Исусови ученици нису веровали тим женама! (Лука 24:11). Због тога таква прича највероватније није могла бити намерно смишљена.

То што у посланицама и књизи Дела апостолских нема парабола јесте снажан доказ да параболе у Јеванђељима нису убацили први хришћани већ их је лично Исус изговорио. Поред тога, пажљиво упоређивање Јеванђеља с посланицама открива да ни Павлове речи нити речи других писаца Грчких списа нису биле вешто преформулисане и приписане Исусу. Да је рана хришћанска заједница учинила тако нешто, требало би очекивати да у извештајима Јеванђеља нађемо барем нешто материјала из посланица. Али пошто га не налазимо, можемо са сигурношћу закључити да је материјал из Јеванђеља оригиналан и аутентичан.

◆ Шта је с наводним противречностима у Јеванђељима?

Критичари већ одавно тврде да су Јеванђеља пуна противречности. Историчар Дјурант је настојао да истражи извештаје Јеванђеља из потпуно објективног угла — као историјске документе. Иако каже да у њима има привидних противречности, ипак закључује: „Противречности се тичу појединости, а не суштине; у битним стварима, синоптичка јеванђеља се изванредно добро поклапају и формирају доследан портрет Христа.“

Привидне противречности у извештајима из Јеванђеља често се могу лако решити. Да то прикажемо: Матеј 8:5 каже да ’[Исусу] приђе један официр усрдно га молећи‘ да му излечи слугу. У Луки 7:3 читамо да тај официр „посла к [Исусу] јеврејске старешине да га замоле да дође и излечи његовог роба“. Тај официр је послао старешине као своје представнике. Матеј каже да је тај официр сам замолио Исуса, а то се може рећи зато што је своју молбу  упутио преко старешина који су служили као говорници у његово име. Ово је само један од примера који показују како се наводна неслагања у Јеванђељима могу решити.

Како стоје ствари с тврдњама вишег критицизма да Јеванђеља не удовољавају критеријумима стварне историје? Дјурант наставља: „У одушевљењу над својим открићима, „виша критика“ је на Нови завет применила тестове аутентичности тако строге да би по њима стотинак античких великих личности — на пример, Хамураби, Давид, Сократ — отишло у легенду. Упркос предрасудама и теолошким предубеђењима, јеванђелисти бележе многе догађаје које би пуки измишљач прикрио — надметање апостола за високе положаје у Краљевству, њихово бекство после Исусовог хапшења, Петрово одрицање... Нико ко чита те епизоде не може да сумња у реалност личности иза њих.“

◆ Да ли савремено хришћанство заступа Исуса из Јеванђеља?

Семинар о Исусу је објавио да њихово истраживање Јеванђеља „није одређено прописима црквених сабора“. Али, историчар Велс је схватио да постоји огроман јаз између Исусових учења изнетих у Јеванђељима и учења хришћанског света. Он је написао: „Не постоји никакав доказ да су Исусови апостоли икада чули за Тројство — у сваком случају не од [Исуса]... нити је он рекао било шта о обожавању своје мајке Марије, прерушене у Изиду, краљицу неба. Он је одбацио све оно што је најкарактеристичније за обожавање и обичаје у хришћанству.“ Зато није могуће просуђивати вредност Јеванђеља на темељу учења хришћанског света.

 ШТА СИ ТИ ЗАКЉУЧИО?

Након разматрања горе наведених тачака, шта ти мислиш? Постоји ли неки прави, убедљив доказ да су Јеванђеља само пуки мит? Многи сматрају да су питања и сумње у погледу аутентичности Јеванђеља непоуздани и неуверљиви. Да би формирао своје лично мишљење, треба да читаш Јеванђеља без предрасуда (Дела апостолска 17:11). Када узмеш у обзир доследност, поштење и тачност с којом Јеванђеља приказују Исусову личност, схватићеш да ти извештаји дефинитивно нису збирка фабула. a

Ако пажљиво истражујеш Библију и примењујеш њен савет, увидећеш како ти она може побољшати живот (Јован 6:68). То је посебно тачно што се тиче Исусових речи записаних у Јеванђељима. Штавише, из њих можеш да сазнаш о дивној нади у будућност која чека послушне људе (Јован 3:16; 17:3, 17).

[Фуснота]

[Оквир на 7. страни]

Доказ о аутентичном извештавању

ПРЕ неколико година, један аустралијски писац и бивши критичар Библије је признао: „Први пут сам у животу учинио оно што је нормално примарни задатак неког репортера: проверио сам чињенице... и био сам запрепашћен, будући да оно што сам читао [у извештајима Јеванђеља] није била легенда нити натуралистичка фикција. Било је то извештавање. Извештавање из прве и друге руке о чудесним догађајима... Извештавање има једно својствено обележје, а то обележје се огледа у Јеванђељима.“

Слично томе је и Е. Блејклок, професор класичне књижевности на Универзитету Окланд, образложио: „Ја се изјашњавам за историчара. Мој прилаз класичним делима је историјски. Једно знајте, докази о Христовом животу, смрти и ускрсењу потврђенији су од већине чињеница древне историје.“

[Мапа/Слике на странама 8, 9]

(За комплетан текст, види публикацију)

ФЕНИКИЈА

ГАЛИЛЕЈА

Река Јордан

ЈУДЕЈА

[Слике]

„Докази о Христовом животу, смрти и ускрсењу потврђенији су од већине чињеница древне историје“ — ПРОФЕСОР БЛЕЈКЛОК

[Извор]

Мапе у позадини: Based on a map copyrighted by Pictorial Archive (Near Eastern History) Est. and Survey of Israel.