Јеванђеља — расправа се наставља

Да ли су истинити извештаји из Јеванђеља о рођењу Исуса Христа?

Да ли је Исус одржао Проповед на гори?

Да ли је стварно био ускрснут?

Да ли је заиста рекао: „Ја сам пут и истина и живот“? (Јован 14:6).

СЛИЧНА питања је разматрало око 80 изучавалаца на Семинару о Исусу, који се од 1985. одржава двапут годишње. Ова група изучавалаца решава ова питања на један веома необичан начин. Учесници Семинара прилажу гласачке листиће за сваку изјаву која се у Јеванђељима приписује Исусу. Црвени листић показује да је наведена изјава заиста Исусова. Ружичасти листић значи да је дотична изјава  налик нечему што би Исус могао да каже. Сиви листић показује да су идеје налик Исусовим, али да изјава не потиче од њега. Црни листић је у потпуности негативан, наводећи да је дотична изјава настала у каснијем предању.

Применом овог метода, учесници Семинара о Исусу одбацили су све четири тачке изнесене кроз питања у уводу овог чланка. У ствари, црни листић су приложили за 82 посто речи за које се каже да их је Исус изговорио у Јеванђељима. По њима, изгледа да је у Јеванђељима и другим списима аутентично само 16 посто догађаја испричаних о Исусу.

Овакво критиковање Јеванђеља није ништа ново. Један такав напад на Јеванђеља збио се 1774, када је постхумно објављен манускрипт од 1 400 страна од Хермана Рајмаруса, професора оријенталних језика у Хамбургу. У њему се Рајмарус бавио дубоким сумњама о историјској потврђености Јеванђеља. Закључци до којих је дошао темељили су се на језичким анализама и привидним противречностима нађеним у четири Јеванђеља о Исусовом животу. Од тада, критичари често изражавају неповерење у аутентичност Јеванђеља, и на тај начин у извесној мери поткопавају поверење јавности према овим списима.

Заједнички именилац ових изучавалаца јесте то да извештаје из Јеванђеља сматрају религиозном измишљотином коју су завештале различите особе. Уобичајена питања која постављају неповерљиви изучаваоци гласе: Да ли су писце четири Јеванђеља њихова веровања навела да улепшају чињенице? Да ли их је званичан став ране хришћанске заједнице навео да прераде причу о Исусу или да јој нешто додају? Који делови Јеванђеља су пре искрени извештаји него митови?

Људи који су одрасли у атеистичком или секуларизованом друштву верују да је Библија — укључујући и Јеванђеља — књига пуна легенди и митова. Други се пак ужасавају над историјом крвопролића, тлачења, нејединства и безбожног понашања у хришћанском свету. Такве особе не виде никакав разлог за обраћање пажње списима који се у хришћанском свету сматрају светима. Они сматрају да писана дела неке лицемерне религије не могу бити ништа друго до бескорисне измишљотине.

Шта ти мислиш? Да ли треба да дозволиш да извесни изучаваоци, који доводе у питање историјску потврђеност Јеванђеља, и код тебе створе сличне сумње? Када чујеш изјаве о томе како су писци Јеванђеља наводно стварали митове, да ли треба да дозволиш да ти то пољуља поверење у оно што су записали? Да ли извештај о безбожним делима хришћанског света треба да те наведе да сумњаш у поузданост Јеванђеља? Позивамо те да осмотриш неке чињенице.

[Слика на 4. страни]

Да ли Јеванђеља садрже измишљотине или чињенице?

[Извор]

Исус хода по води/Гистав Доре-Библија/Идеа

[Извор слике на 3. страни]

Позадина на странама 3-5 и 8: Љубазношћу Freer Gallery of Art, Smithsonian Institution, Washington, D.C.