Раскошно маслиново дрво у дому Божјем

У ИЗРАЕЛУ расте једно дрво које је готово неуништиво. Чак и када се посече, његов корен брзо пушта нове младице. А када се с њега обере плод, свог власника награђује обиљем уља које се може користити за кување, осветљење, хигијену и козметику.

Једна древна парабола забележена у библијској књизи Судија каже како су „ишла дрвета да помажу себи краља“. Које су дрво у шуми прво изабрали? Ниједно друго до издржљиво, плодоносно маслиново дрво (Судије 9:8).

Пророк Мојсије је пре више од 3 500 година описао Израел као ’добру земљу, земљу маслина‘ (Поновљени закони 8:7, 8). И данас су маслињаци раштркани по пределу који се простире од подножја горе Ермон на северу па до периферије Вирсавеје на југу. Они још увек красе приобалну равницу Сарон, стеновите обронке Самарије и плодне долине Галилеје.

Библијски писци су често користили маслиново дрво у фигуративном смислу. Одлике овог дрвета служиле су да прикажу Божје милосрђе, обећање о ускрсењу и срећан породични живот. Ако поближе осмотримо маслиново дрво, то ће нам помоћи да разумемо та указивања у Писму, и продубиће наше цењење за ово јединствено дрво које се придружује осталом стварству у хваљењу свог Творца (Псалам 148:7, 9).

Храпаво маслиново дрво

Маслиново дрво на први поглед не оставља неки посебан утисак. Оно не досеже до неба попут неких величанствених ливанских кедрова. Његово стабло није толико цењено као стабло смреке, а цвет није ужитак за око као бадемов цвет (Песма над песмама 1:17; Амос 2:9). Најважнији део маслиновог дрвета је невидљив — под земљом. Његов разгранат корен, који може продрети у дубину и до 6 метара а у ширину још и више, јесте кључ његове плодности и опстанка.

Такво корење омогућује маслиновом дрвећу на стеновитим обронцима да преживи сушу, када се дрвеће у долинама готово сасуши од недостатка воде. Корење му омогућује да вековима рађа маслине, иако можда изгледа да је  чворновато стабло добро једино за ложење. Све што ово храпаво дрво захтева јесте простор на коме може да расте и растресито земљиште где може да дише, без корова и других биљака које могу скривати штеточине. Уколико су ови једноставни захтеви задовољени, једно дрво ће годишње обезбедити 57 литара уља.

Несумњиво је да су Израелци волели маслиново дрво због његовог драгоценог уља. Лампе с фитиљима који су били умочени у маслиново уље осветљавале су њихове домове (Левитска 24:2). Маслиново уље је било неопходно за кување. Такође је штитило кожу од сунца, и од њега су Израелци правили сапун за прање. Жито, винова лоза и маслине су биле главне културе у земљи. Зато би слаб урод маслина значио пропаст за једну израелску породицу (Поновљени закони 7:13; Авакум 3:17).

Међутим, обично је маслиновог уља било на претек. Мојсије је указао на Обећану земљу као на ’земљу маслина‘, вероватно због тога што је маслина била дрво које се најчешће гајило на том подручју. Природњак из деветнаестог века, Х. Б. Тристрам, описао је маслину као „дрво које је карактеристично за ту земљу“. Због своје вредности и због тога што га је било на претек, маслиново уље је чак служило као подесно средство плаћања широм Средоземља. Сам Исус Христ је указао на дуг за који је израчунато да износи ’сто бати маслиновог уља‘ (Лука 16:5, 6).

„Као гране маслинове“

Корисно маслиново дрво подесно илуструје Божје благослове. Како би један богобојазан човек могао бити награђен? „Жена је твоја као родна лоза усред дома твога“, певао је псалмиста. „Синови су твоји као гране маслинове око трпезе твоје“ (Псалам 128:3). Какве су то „гране маслинове“ и зашто је псалмиста упоредио синове с њима?

Маслиново дрво је необично због тога што нове младице непрестано ничу из његовог стабла. a Када стабло због старости више не доноси плодове као некад, узгајивач може да пусти да неколико грана, то јест нових младица, расту док не постану саставни део дрвета. После неког времена, првобитно дрво ће имати три или четири млада, снажна стабла око себе, попут синова око трпезе. Ове гране имају исти корен и учествују у давању доброг урода маслина.

Ово обележје маслиновог дрвета прикладно илуструје како синови и кћери могу расти чврсти у вери, захваљујући снажним духовним коренима својих родитеља. Како потомство одраста, такође има удео у доношењу плода и у подупирању родитеља који се радују што виде своју децу како уз њих служе Јехови (Пословице 15:20).

„И дрво надања има“

Један остарели отац који служи Јехови радује се што има побожну децу. Али иста та деца тугују кад њихов отац на крају ’оде на пут којим иде све на земљи‘ (1. Краљевима 2:2). Да би нам помогла да се изборимо с таквим трагичним догађајем у породици, Библија нас уверава да ће бити ускрсење (Јован 5:28, 29; 11:25).

Јов, који је имао много деце, био је и те како свестан колико је човеков животни век кратак. Упоредио га је с цветом који брзо увене (Јов 1:2; 14:1, 2). Јов је прижељкивао смрт као излаз из своје агоније, сматрајући гроб скровиштем из ког се може вратити. ’Кад умре човек, хоће ли оживети?‘ питао је Јов. Затим је са сигурношћу одговорио: ’Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена. Зазваћеш [Јехова], и ја ћу ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш‘ (Јов 14:13-15, ДК).

Како је Јов илустровао своје уверење да ће га Бог позвати из гроба? Користећи дрво, по чијем опису се може закључити да је вероватно мислио на маслину. „И дрво надања има“, рекао је Јов. „Омлади се када се посече, и опет грање пушта“ (Јов 14:7). Једно маслиново дрво може бити посечено, али то га неће уништити. Пропашће само ако се ишчупа из корена. Уколико корен остане  нетакнут, дрво ће поново, с обновљеном снагом, пустити младице.

Чак и ако дуготрајна суша јако оштети једно старо маслиново дрво, сасушени пањ још увек може оживети. „Када корен његов стари у земљи, ако и пањ његов издише у праху, опет се зелени кад воду осети, и тад пушта гране као биљка млада“ (Јов 14:8, 9). Јов је живео у сушном, прашњавом подручју где је вероватно примећивао многе старе пањеве маслина који су изгледали сасушено и беживотно. Међутим, када су стизале кише, такво „мртво“ дрво се враћало у живот и из његовог корена се помаљало ново стабло као да је ’млада биљка‘. Ова изврсна способност брзог опорављања навела је једног Тунишанина који се бави хортикултуром да изјави: „Може се рећи да је маслиново дрвеће бесмртно.“

Баш као што један пољопривредник прижељкује да види како његово усахло маслиново дрвеће поново потера младице, тако Јехова чезне за тим да ускрсне своје верне слуге. Он се унапред радује времену када ће верни појединци попут Аврахама и Саре, Исака и Ребеке, и многих других бити враћени у живот (Матеј 22:31, 32). Како ће бити предивно дочекати мртве и посматрати их како опет живе испуњеним и плодним животом!

Симболично маслиново дрво

Божје милосрђе се огледа како у његовој непристраности тако и у његовој припреми ускрсења. Апостол Павле је употребио маслиново дрво да би илустровао како Јехова проширује милост на све људе, без обзира на њихову расу или порекло. Вековима су се Јевреји поносили тиме што су Божји изабран народ, „Аврахамово потомство“ (Јован 8:33; Лука 3:8).

Бити рођен у јеврејској нацији није само по себи било услов за стицање Божје наклоности. Међутим, сви Исусови рани следбеници били су Јевреји, и имали су предност да буду први које је Бог изабрао да сачињавају обећано Аврахамово семе (Постање 22:18; Галатима 3:29). Павле је упоредио ове јеврејске ученике с гранама симболичног маслиновог дрвета.

Већина природних Јевреја је одбацила Исуса, одузевши тако себи право да буду будући чланови ’малог стада‘, то јест ’Израела Божјег‘ (Лука 12:32; Галатима 6:16). Тако су постали попут симболичних маслинових грана које су поткресане. Ко је дошао на њихово место? Године 36. н. е., пагани су изабрани да буду део Аврахамовог семена. Било је то као да је Јехова накалемио гране дивље маслине на питому маслину. Међу онима који ће сачињавати обећано Аврахамово семе налазиће се и људи из нација. Пагански хришћани ће сад моћи да добију „удео у масном корену маслине“ (Римљанима 11:17).

За једног пољопривредника било би незамисливо и „противно природи“ да накалеми грану дивље маслине на питому маслину (Римљанима 11:24). „Накалемите питомо на дивље и, како Арапи кажу, оно ће надвладати дивље,“ објашњава дело The Land and the Book, „али у супротном правцу не можете успешно спровести овај поступак.“ Јеврејски хришћани су исто тако били запањени када је Јехова  „први пут обратио пажњу на нације да из њих узме народ за своје име“ (Дела апостолска 10:44-48; 15:14). Међутим, то је био јасан знак да извршавање Божје намере не зависи ни од једне нације. Не, јер му је „у свакој нацији прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно“ (Дела апостолска 10:35).

Павле ставља до знања да пошто су неверне јеврејске „гране“ маслине биле поткресане, исто се може догодити било ком другом ко услед поноса и непослушности не остане у Јеховиној наклоности (Римљанима 11:19, 20). То стварно показује да се Божја незаслужена доброта никад не би смела узети здраво за готово (2. Коринћанима 6:1).

Помазање уљем

Писмо и у дословном и у симболичном смислу спомиње коришћење маслиновог уља. У древна времена, ране и модрице су се ’ублажавале уљем‘ да би се пре залечиле (Исаија 1:6). У једној Исусовој причи, милосрдни Самарићанин је залио маслиновим уљем и вином ране човека ког је нашао на путу за Јерихон (Лука 10:34).

Стављање маслиновог уља на главу делује окрепљујуће и ублажујуће (Псалам 141:5). Када се баве случајевима духовне болести, хришћанске старешине могу ’чланове скупштине мазати уљем у Јеховино име‘ (Јаков 5:14). Љубазан савет и усрдне молитве старешина у корист духовно болесних суверника пореде се са ублажујућим маслиновим уљем. Интересантно је да се у духу хебрејског језика за доброг човека понекад каже да је као „чисто маслиново уље“.

„Раскошно маслиново дрво у Божјем дому“

С обзиром на претходно споменуте мисли, није ни чудо што се Божје слуге могу упоредити с маслиновим дрвећем. Давид је желео да буде као „раскошно маслиново дрво у Божјем дому“ (Псалам 52:8, NW). Баш као што су израелске породице често око својих кућа имале маслиново дрвеће, тако је Давид желео да буде близу Јехове и да доноси плод на хвалу Њему (Псалам 52:10).

Док је било верно Јехови, двоплеменско краљевство Јуде је било попут ’раскошног маслиновог дрвета, лепог по роду и по изгледу‘ (Јеремија 11:15, 16, NW). Али народ Јуде је изгубио тај повлашћени положај када ’речи Јеховине не хтеше слушати, те за другим боговима ходише‘ (Јеремија 11:10).

Да бисмо били раскошно маслиново дрво у Божјем дому, морамо слушати Јехову и бити вољни да прихватимо дисциплину којом нас он „поткресује“ да бисмо могли доносити више хришћанских плодова (Јеврејима 12:5, 6). Поред тога, као што је дословној маслини потребан разгранат корен да би преживела сушан период, нама је потребно да јачамо наш духовни корен како бисмо издржали кушње и прогонства (Матеј 13:21; Колошанима 2:6, 7).

Маслиново дрво добро представља верног хришћанина који можда није познат у свету, али је признат од Бога. Ако једна таква особа умре у овом систему, сигурно ће поново живети у новом свету који долази (2. Коринћанима 6:9; 2. Петрова 3:13).

Готово неуништиво маслиново дрво које из године у годину доноси плод подсећа нас на Божје обећање: „Јер народу моме, биће дани ко дани дрвету, изабраници моји уживаће дело руку својих“ (Исаија 65:22). То пророчанско обећање испуниће се у Божјем новом свету (2. Петрова 3:13).

[Фуснота]

[Слика на 25. страни]

Једно старо чворновато стабло пронађено у Хакеи (покрајина Аликанте, Шпанија)

 [Слике на 26. страни]

Маслињак у покрајини Гранада у Шпанији

[Слика на 26. страни]

Једно старо маслиново дрво изван јерусалимских зидина

[Слика на 26. страни]

Библија спомиње калемљење маслиновог дрвета

[Слика на 26. страни]

Ово старо маслиново дрво је окружено младицама