Музика која се Богу допада

Музика је описана као „најстарија и најприроднија лепа уметност“. Она је, као и говор, јединствени дар који људе одваја од животиња. Музика покреће емоције. Може да прија ушима и да се задржи у мислима. Изнад свега, музика може да се допадне Богу.

КАО што Библија показује, Израелци су били музикалан народ. Дело Unger’s Bible Dictionary коментарише да је музика била „истакнута уметност у древним библијским временима“. Као део свакодневног живота, и вокална и инструментална музика била је битна одлика њиховог обожавања. Али, људски глас је био тај који се користио више од свега.

Краљ Давид је између Левита одредио представнике „да управљају над певањем“ у шатору од састанка, пре посвећења храма којег је саградио његов син Соломон (1. Летописа 6:31, 32). Када је ковчег савеза, који представља Јеховину присутност, донесен у Јерусалим, Давид је уредио да неки Левити „зазивају славе и хвале Јехову“. Ту вокалну хвалу пратили су ’псалтири, харфе, цимбали и трубе‘. Ови људи били су „поименице одређени да хвале Јехову, јер је до века милосрђе његово“ (1. Летописа 16:4-6, 41; 25:1).

Рефрен ’довека је [Јеховино] милосрђе‘ појављује се много пута у Псалмима, библијској књизи која је више од свих других везана за музику. На пример, овај рефрен је други део свих 26 стихова 136. Псалма. „Његово језгровито понављање прилагођено је људским уснама“, примећује један библичар. „Ко год да га чује, може га запамтити.“

Натписи Псалама показују да су се музички инструменти навелико користили. Псалам 150. спомиње трубу, харфу,  даире, свиралу и цимбал, а поврх тога и жице. Ипак, нагласак је пре свега на људском гласу. Шести стих подстиче: „Све што дише нека хвали Јехову! Алилуја!“

Пошто се путем музике изражавају наша осећања, тужне мисли у библијским временима наводиле су на нарицаљке или на појање. Међутим, овај облик певања је на репертоару израелске музике био ограничен. „Појање је било пожељније једино у нарицаљки или тугованки, било да се ради о мелодији музике или модулацији и усменом наглашавању чистог говора“, примећује библијска енциклопедија Insight on the Scriptures. a

Исус и његови верни апостоли певали су хвале Јехови у ноћи пре Исусове смрти, несумњиво интонирајући Халел Псалме (Псалми 113-118). Како ли је то само ојачало Исусове ученике да се суоче с губитком свог Господа! И више од тога, њихова решеност да остану верне слуге Врховног Суверена свемира, Јехове, мора да се продубљивала док су пет пута певали рефрен „јер је за навек милосрђе његово“ (Псалам 118:1-4, 29).

Рани хришћани из Ефеса и Колоса певали су ’псалме и хвалоспеве Богу‘ (дословно, „химне“). Овим песмама припојили су и „духовне песме“ које су певали у својим срцима (Ефешанима 5:19; Колошанима 3:16). И песмом и речима они су на пристојан начин користили своја уста за изражавање хвале. Зар Исус није објавио да „уста говоре оно чега је срце пуно“? (Матеј 12:34).

Музика која се Богу не допада

Није се сва музика споменута у Библији допадала Богу. Осмотримо догађај који се одиграо на планини Синај, на којој је Мојсије добио Закон заједно с Десет заповести. Шта је Мојсије чуо када се спуштао с планине? ’Не вику победилаца а ни вику поражених‘, већ ’глас људи који певају.‘ Била је то музика везана за идолопоклонство, поступак који је изазвао Божје негодовање и довео до погибије отприлике 3 000 оних који су били одговорни за ту музику (Излазак 32:18, 25-28).

Иако људи могу да компонују, свирају и уживају у свим врстама музике, то не значи да се сва та музика допада Богу. Зашто? Хришћански апостол Павле објашњава: „Сви су сагрешили и не достижу Божју славу“ (Римљанима 3:23). Пагански обреди плодности, доктрина о бесмртности људске душе и поштовање Марије као „мајке Божје“, често су тема музичких композиција. Ипак, ова веровања и поступци наносе срамоту Богу истине, јер се косе с оним што је откривено у његовој надахнутој Речи, Библији (Поновљени закони 18:10-12; Језекиљ 18:4; Лука 1:35, 38).

Мудро изабрати музику

Избор доступне музике само збуњује човека. Омоти компакт-дискова дизајнирани су тако да купце подстакну на куповину свих врста музичких издања. Али ако неко ко обожава Бога жели да му угоди, он ће бити опрезан и направиће мудар избор како би избегао вокалну и инструменталну музику која је инспирисана лажним религиозним веровањима или која се усредсређује на неморал и демонизам.

Алберт, који је некада служио као хришћански мисионар у Африци, признаје да је тамо имао мало прилика да свира клавир. Међутим, он је често слушао плоче које је понео са собом. Након што се вратио кући, Алберт сада посећује хришћанске скупштине као путујући надгледник. Нема баш много времена за слушање музике. „Мој омиљени композитор је Бетовен“, коментарише он. „Годинама сам сакупљао плоче с његовим симфонијама, концертима, сонатама и квартетима.“ С великим задовољством их слуша. Наравно, свака особа има своју омиљену врсту музике, али пошто смо хришћани имајмо на уму Павлов савет: „Било да једете, било да пијете, било да шта друго чините, све чините на Божју славу“ (1. Коринћанима 10:31).

 Музика и преданост

Сузина прва љубав била је музика. „Почела сам да свирам клавир са 6 година, виолину са 10, и на крају харфу с 12 година“, објашњава она. Сузи је касније похађала Краљевски музички колеџ у Лондону (Енглеска) на одсеку за харфу. Четири године је студирала код познате шпанске харфисткиње, а наредне године је прешла на паришки конзерваторијум и стекла диплому вишег степена као и дипломе за харфу и поучавање клавиру.

Сузи се повезала са скупштином Јеховиних сведока у Лондону. Ту је међу Сведоцима наишла на истинско занимање и љубав. Постепено је њена љубав према Јехови порасла, а њена ревност за службу подстакла ју је да тражи начине да му служи. То је довело до предања и крштења. „Када вам музика представља каријеру, то је онда предани начин живота, тако да ми живот предања није био стран“, коментарише Сузи. Њено време за концертна извођења се смањило пошто је из послушности Исусовим упутствима кренула у хришћанску службу проповедања добре вести о Божјем Краљевству (Матеј 24:14; Марко 13:10).

Како се осећа сада, када мало времена одваја за музику? „Понекад мало фрустрирано зато што немам више времена за вежбање“, признаје она, „али још увек свирам на мојим инструментима и уживам у музици. Музика је дар од Јехове. Сада још више уживам у њој, јер сам службу њему ставила на прво место“ (Матеј 6:33).

Музика која се Богу допада

Алберт и Сузи заједно са скоро шест милиона других Јеховиних сведока редовно музиком хвале Јехову Бога. На хришћанским састанцима који се одржавају у Дворанама Краљевства у 234 земље, они започињу и завршавају састанке, где је то могуће, певањем песама Јехови. Прелепе мелодије у дурским и молским тоналитетима преносе на Писму заснован текст хвале Јехови Богу.

Сви присутни подижу своје гласове да би срдачно отпевали да је Јехова брижан Бог (Песма 44). Они певају песму хвале Јехови (Песма 190). Њихове песме потврђују радост и одговорности хришћанског братства, хришћанског живота и хришћанских особина. Оно што их још више одушевљава јесте разноликост музичких стилова које су Сведоци из Азије, Аустралије, Европе и Северне и Јужне Америке употребили када су компоновали ове мелодије. b

„Певајте Јехови песму нову, Певајте Јехови, сви који сте на земљи! Певајте Јехови, благосиљајте име његово“ јесу уводне речи велике краљевске химне написане у данима псалмисте. „Јављајте свагда спасење његово! Казујте по народима славу његову, по свим племенима чудеса његова“ (Псалам 96:1-3). То Јеховини сведоци раде и у твојој средини, и они те позивају да им се придружиш у певању овог хвалоспева. Изразиће ти добродошлицу у својој Дворани Краљевства, где можеш научити како да хвалиш Јехову музиком која му се допада.

[Фусноте]

[Слика на 28. страни]

Певање хвале Јехови