Сачувај своју ’наду спасења‘ светлом!

’Стави као кацигу наду спасења‘ (1. СОЛУЊАНИМА 5:8).

1. Како нам ’нада спасења‘ помаже да устрајемо?

 НАДА у спасење може помоћи човеку да поднесе чак и најтеже околности. Жртва бродолома која се налази у чамцу за спасавање, може далеко дуже издржати ако зна да је помоћ на помолу. На сличан начин, већ хиљадама година нада у ’избављење Јеховино‘ подржава верне људе у време невоље, и та нада још никада није довела до разочарања (Излазак 14:13; Псалам 3:9; Римљанима 5:5; 9:33). Апостол Павле је „наду спасења“ упоредио с ’кацигом‘ духовне ратне опреме хришћанина (1. Солуњанима 5:8; Ефешанима 6:17). Да, то што смо уверени да ће нас Бог спасти штити нашу способност размишљања, и помаже нам да сачувамо здрав разум упркос непријатељству, противљењу и кушњама.

2. На које је начине ’нада спасења‘ темељ правог обожавања?

² „Нада у будућност није била карактеристична за пагански свет“, свет који је окруживао хришћане из првог века, каже The International Standard Bible Encyclopedia (Ефешанима 2:12; 1. Солуњанима 4:13). Ипак, ’нада спасења‘ је основни  елемент правог обожавања. Како то? Као прво, спасење Јеховиних слугу повезано је с његовим сопственим именом. Псалмиста Асаф се молио: „Помози нам, Боже спасења нашега, ради славе имена свога! Избави нас“ (Псалам 79:9; Језекиљ 20:9). Штавише, поуздање у Јеховине обећане благослове од суштинске је важности за добар однос с њим. Павле је то овако изразио: „А без вере није могуће угодити му, јер онај ко приступа Богу мора веровати да он постоји и да награђује оне који га усрдно траже“ (Јеврејима 11:6). Надаље, Павле је објаснио да је спасење покајника био кључни разлог за Исусов долазак на земљу. Он је објавио: „Истинита је и заслужује да се потпуно прихвати реч да Христ Исус дође на свет да спасе грешнике“ (1. Тимотеју 1:15). А апостол Петар је говорио о спасењу као о ’циљу [или крајњем исходу] наше вере‘ (1. Петрова 1:9). Јасно је да је исправно имати наду у спасење. Али, шта је у ствари спасење? И шта је потребно да бисмо се спасли?

Шта је спасење?

3. Какву су врсту спасења доживеле Јеховине древне слуге?

³ У Хебрејским списима, „спасење“ обично значи ослобођење или избављење од тлачења или од насилне, преране смрти. На пример, називајући Јехову  „Спаситељем“, Давид је рекао: „Бог је стена моја... заклон мој. Спаситељу мој! ти мене од насиља чуваш! Ускликнуо сам: Хваљен буди Јехова! и ослобођен сам од непријатеља својих“ (2. Самуилова 22:2-4). Давид је знао да Јехова слуша кад његове верне слуге вапе за помоћ (Псалам 31:23, 24; 145:19).

4. Какву су наду у будући живот гајиле Јеховине претхришћанске слуге?

⁴ Јеховине претхришћанске слуге такође су гајиле наду у живот у будућности (Јов 14:13-15; Исаија 25:8; Данило 12:13). У ствари, многа обећања о спасењу у Хебрејским списима проричу још веће спасење — спасење које води у вечни живот (Исаија 49:6, 8; Дела апостолска 13:47; 2. Коринћанима 6:2). У Исусовим данима, многи Јевреји су се надали вечном животу, али су одбијали да прихвате Исуса као средство за остваривање њихове наде. Исус је рекао религиозним вођама свог доба: „Ви истражујете Писмо, јер мислите да ћете помоћу њега имати вечни живот; и баш оно сведочи о мени“ (Јован 5:39).

5. Које је право значење спасења?

⁵ Бог је преко Исуса у потпуности открио значење спасења. Оно подразумева избављење из власти греха, из ропства кривој религији, од света под Сатанином контролом, од страха од људи, па чак и од страха од смрти (Јован 17:16; Римљанима 8:2; Колошанима 1:13; Откривење 18:2, 4). И на крају, за Божје верне слуге спасење које даје Бог не значи само избављење од угњетавања и невоља већ такође значи и могућност да се добије вечни живот (Јован 6:40; 17:3). Исус је поучавао да за „мало стадо“ спасење значи да ће бити ускрснути у небески живот, како би с Христом владали у Краљевству (Лука 12:32). За преостале људе, спасење значи добијање вечног живота и стицање доброг односа с Богом, што су Адам и Ева имали у Еденском врту пре него што су сагрешили (Дела апостолска 3:21; Ефешанима 1:10). Вечни живот у таквим рајским условима била је Божја првобитна намера за човечанство (Постање 1:28; Марко 10:30). Међутим, како је могуће поново успоставити тако добре услове?

Темељ за спасење — откупнина

6, 7. Каква је Исусова улога у нашем спасењу?

⁶ Вечно спасење је могуће само путем Исусове откупне жртве. Зашто? Библија објашњава: када је Адам сагрешио он је ’продао‘ у грех себе и све своје будуће потомке, укључујући и нас, — и на тај начин учинио неопходним откуп човечанства како би оно имало било какву ваљану наду (Римљанима 5:14, 15; 7:14). Животињске жртве под Мојсијевим законом наговештавале су да ће Бог омогућити откупнину целом човечанству (Јеврејима 10:1-10; 1. Јованова 2:2). Исус је био тај чија је жртва испунила те пророчанске предслике. Пре Исусовог рођења, Јеховин анђео је објавио: ’Он ће спасти свој народ од њихових греха‘ (Матеј 1:21; Јеврејима 2:10).

⁷ Исуса је на чудесан начин родила девица Марија, и као Божји Син, он није наследио смрт од Адама. Ова чињеница, заједно са Исусовом савршеном верношћу, пружила је његовом животу вредност неопходну за откуп човечанства од греха и смрти (Јован 8:36; 1. Коринћанима 15:22). За разлику од свих других људи, Исус није био осуђен да умре због својих греха. Он је на земљу дошао с намером да „своју душу да као откупнину у замену за многе“ (Матеј 20:28). Поступивши тако, сада ускрснули и устоличени Исус у положају је да пружи спасење свима онима који удовољавају Божјим захтевима (Откривење 12:10).

Шта је потребно за спасење?

8, 9. (а) Како је Исус одговорио на питање младог владара о спасењу? (б) Како је Исус искористио ову прилику да би поучио своје ученике?

⁸ Једном је један богати млади израелски владар питао Исуса: „Шта морам да радим да наследим вечни живот?“ (Марко 10:17). Његово питање је одражавало преовладавајуће размишљање Јевреја из  његовог времена — а то је да Бог захтева извесна добра дела, и да човек може зарадити спасење од Бога ако учини довољно таквих дела. Међутим, таква врста спољашње преданости може да извире из себичних потицаја. Таква дела не могу да пруже сигурну наду у спасење пошто ниједан несавршени човек не може у потпуности да удовољи Божјим мерилима.

⁹ Одговарајући на питање тог човека, Исус га је једноставно подсетио да треба да буде послушан Божјим заповестима. Млади владар је одмах уверио Исуса да је те заповести држао још од своје ране младости. Његов одговор је покренуо Исуса да осети љубав према њему. Исус му је рекао: „Једно ти недостаје: иди, продај оно што имаш и дај сиромашнима, и имаћеш благо на небу, па дођи и буди мој следбеник.“ Међутим, овај млади човек је отишао растужен „јер имаше велики иметак“. Исус је затим дао до знања својим ученицима да прекомерна приврженост богатству овог света представља препреку у добијању спасења. Он је потом додао да се нико не може спасти сопственим напорима. Али Исус их је уверио: „Људима је то немогуће, али Богу није, јер Богу је све могуће“ (Марко 10:18-27; Лука 18:18-23). Како је могуће да се спасемо?

10. Којим условима морамо удовољити да бисмо се спасли?

¹⁰ Спасење је дар од Бога, али оно не долази аутоматски (Римљанима 6:23). Постоје основни услови којима свако мора удовољити како би добио тај дар. Исус је рекао: „Јер Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот.“ А апостол Јован је додао: „Ко исказује веру у Сина, има вечни живот; ко није послушан Сину, неће видети живот“ (Јован 3:16, 36). Јасно је да Бог захтева веру и послушност од свакога ко се нада да ће добити вечно спасење. Свако мора донети одлуку да прихвати откупнину и да иде Исусовим стопама.

11. Како несавршена особа може стећи Јеховину наклоност?

¹¹ Пошто смо несавршени, немамо природну склоност да будемо послушни и немогуће је бити савршено послушан. Зато је Јехова обезбедио откупнину како би покрио наше грехе. Ипак, стално се морамо трудити да живимо у складу с Божјим путевима. Као што је Исус рекао младом богатом владару, морамо држати Божје заповести. Поступајући тако стичемо Божју наклоност, али постајемо и веома радосни, јер „његове заповести нису тешке“; оне представљају „освежење“ (1. Јованова 5:3; Пословице 3:1, 8). Ипак, није лако задржати наду у спасење.

„Водите тешку борбу за веру“

12. Како нада у спасење јача хришћане да се одупру искушењима да се упусте у неморал?

¹² Ученик Јуда је желео да раним хришћанима пише о „заједничком спасењу“. Међутим, због преовладавајуће лоше моралне климе, морао је да посаветује своју браћу да ’воде тешку борбу за веру‘. Да, за спасење није довољно имати веру, то јест придржавати се праве хришћанске вере и бити послушан када све иде глатко. Наше предање Јехови мора да буде довољно јако како би нам помогло да се одупремо искушењима и неморалним утицајима. Штавише, сексуална изопаченост, непоштовање ауторитета, поделе и сумње сасвим сигурно су нарушавале дух скупштине из првог века. Да би им помогао да се изборе с таквим утицајима, Јуда је подстицао сухришћане да задрже јасно на уму свој циљ: „Вољени, изграђујући се на својој најсветијој вери, и молећи се светим духом, држите се у Божјој љубави, док чекате милосрђе нашег Господа Исуса Христа с изгледом на вечни живот“ (Јуда 3, 4, 8, 19-21). Нада у спасење могла их је ојачати у борби да остану морално чисти.

13. Како можемо показати да нисмо промашили сврху Божје незаслужене доброте?

¹³ Јехова Бог очекује узорно морално понашање од оних којима ће обезбедити  спасење (1. Коринћанима 6:9, 10). Међутим, држати се Божјих моралних мерила не значи просуђивати друге. Ми нисмо ти који ће одлучивати о вечној судбини других. Уместо тога, то ће учинити Бог, као што је то и Павле рекао Грцима у Атини: „Одредио [је] дан у који намерава да суди целој настањеној земљи у праведности посредством човека кога је одредио за то“ — Исуса Христа (Дела апостолска 17:31; Јован 5:22). Ако живимо с вером у Исусову откупнину, тада немамо разлога да се бојимо предстојећег дана суда (Јеврејима 10:38, 39). Важно је да никада не смемо ’прихватити Божју незаслужену доброту [то што смо се помирили с Богом помоћу откупнине], а онда промашити њену сврху‘ тако што бисмо себи дозволили да дођемо у искушење да неисправно размишљамо и да се неисправно понашамо (2. Коринћанима 6:1). Осим тога, тиме што помажемо другима да добију спасење, показујемо да нисмо промашили сврху Божје милости. Како им можемо помоћи?

Наду спасења пренети и другима

14, 15. Коме је Исус поверио објављивање добре вести о спасењу?

¹⁴ Цитирајући пророка Јоила, Павле је написао: „Свако ко призива Јеховино име, биће спасен.“ Затим је додао: „Међутим, како ће призивати онога у кога нису поверовали? А како ће поверовати у онога за кога нису чули? А како ће чути ако нико не проповеда?“ Неколико стихова касније, Павле показује да вера не настаје спонтано, већ да уместо тога „долази од онога што се чује“, то јест од „речи о Христу“ (Римљанима 10:13, 14, 17; Јоил 2:32).

¹⁵ Ко ће народима донети ’реч о Христу‘? Исус је тај посао доделио својим ученицима — онима који су већ били поучени тој „речи“ (Матеј 24:14; 28:19, 20; Јован 17:20). Када учествујемо у делу проповедања о Краљевству и стварања ученика, чинимо управо оно о чему је апостол Павле писао, цитирајући Исаију: „Како су дивне ноге оних који објављују добру вест о добрим стварима!“ Чак и ако многи не прихвате добру вест коју доносимо, наше ноге су још увек „дивне“ за Јехову (Римљанима 10:15; Исаија 52:7).

16, 17. Којој двострукој сврси служи наше дело проповедања?

¹⁶ Извршавање овог задатка служи у две важне сврхе. Прво, добра вест мора да се проповеда како би се Божје име узвисило и да би они што желе спасење знали коме да се обрате. Павле је разумео овај аспект свог задатка. Он је рекао: „У ствари, Јехова нам је дао заповест овим речима: ’Поставих те за светлост нацијама, да будеш спасење до најдаљег дела земље.‘“ Стога, као Христови ученици, свако од нас мора да учествује у преношењу поруке спасења другим људима (Дела апостолска 13:47; Исаија 49:6).

¹⁷ Друго, проповедањем добре вести поставља се темељ за Божји праведни суд. О том суду Исус каже: „Кад Син човечји стигне у својој слави, и сви анђели с њим, тада ће сести на свој славни престо. И све ће се нације окупити пред њим, и он ће раздвојити људе једне од других, као што пастир раздваја овце од јараца.“ Иако ће се суђење и раздвајање обављати у време „када Син човечји стигне у својој слави“, данас дело проповедања пружа људима могућност да препознају Христову духовну браћу и да сарађују с њима ради сопственог вечног спасења (Матеј 25:31-46).

 Останимо ’потпуно сигурни с обзиром на наду‘

18. Шта можемо учинити да наша ’нада спасења‘ остане светла?

¹⁸ Наше активно учешће у делу проповедања такође представља средство које нам помаже да наша нада остане светла. Павле је написао: „Желимо да свако од вас показује ту исту марљивост да све до краја будете потпуно сигурни с обзиром на своју наду“ (Јеврејима 6:11). Онда, нека свако од нас стави ’кацигу наде спасења‘ и упамти да „нас Бог није одредио за гнев, него за постизање спасења преко нашег Господа Исуса Христа“ (1. Солуњанима 5:8, 9). Примимо к срцу и Петров позив: „Опашите свој ум за активност, будите сасвим трезвени; уздајте се у незаслужену доброту која ће вам се донети“ (1. Петрова 1:13). Они који тако чине видеће како се њихова ’нада спасења‘ у потпуности испуњава!

19. Шта ћемо осмотрити у наредном чланку?

¹⁹ У међувремену, како треба да гледамо на време које је преостало овом систему? Како можемо користити то време да бисмо спасли и себе и друге? Ова питања ћемо осмотрити у наредном чланку.

Можеш ли објаснити?

• Зашто се морамо трудити да наша ’нада спасења‘ остане светла?

• Шта све спада у спасење?

• Шта морамо радити да бисмо добили дар спасења?

• Шта се, с обзиром на Божју намеру, постиже нашим делом проповедања?

[Питања за разматрање]

[Слике на 10. страни]

Спасење значи више од самог избављења од уништења