Да ли верујеш у оно што не видиш?

КАДА неко каже: ’Ја верујем само у оно што видим‘, он то не мисли баш буквално. Заправо, сви ми верујемо у ствари које не видимо.

На пример, можда си у школи вршио експеримент који је требао да докаже постојање магнетног поља. То може да иде овако: на парче папира се поспу струготине метала. Затим се папир стави изнад магнета. Када папир почне да вибрира, металне струготине се као неком магијом  гомилају у близини магнетних полова и формирају шаблон магнетног поља. Ако си то радио, да ли си заправо видео магнетно поље? Ниси, али његово дејство на металне струготине је очигледно, и то ти је дало убедљив доказ да магнетизам постоји.

И друге ствари које не видимо прихватамо без поговора. Када гледамо неку прелепу слику или се дивимо добро урађеној скулптури, ми не сумњамо у постојање сликара или вајара. Тако, када посматрамо водопад или зуримо у залазак сунца, зар не би требало да барем размислимо о могућности да су то дела Великог Уметника или Вајара?

Зашто неки не верују

Иронично је што су неки људи престали да верују у Бога због онога што су научили у цркви. Тако је било с једним Норвежанином коме је речено да Бог пече зле у некаквом паклу. Тај човек једноставно није могао да разуме какав је то Бог који на такав начин мучи људе, па је зато постао атеиста.

Међутим, касније је овај човек пристао да истражи Библију у чему му је помагао један Јеховин сведок. Био је запањен када је сазнао да Библија не научава да се зли муче у паклу. У Библији се смрт упоређује са сном. У гробу не осећамо бол; уопште нисмо свесни ничега (Проповедник 9:5, 10). Овај човек је такође научио да ће људи које Бог просуди као непоправљиво зле остати заувек у гробу (Матеј 12:31, 32). Остали мртви биће ускрснути у Божје одређено време са изгледом да добију вечни живот под рајским условима (Јован 5:28, 29; 17:3). Ово објашњење је имало смисла. Слагало се с библијском истином да је ’Бог љубав‘ (1. Јованова 4:8). Овај искрени човек је наставио свој студиј Божје Речи и с временом заволео Бога Библије.

Други не прихватају постојање неког Створитеља пуног љубави због тога што невоља и неправда преовладавају. Они се слажу с једним Швеђанином који је једном показао на небо и питао: „Како горе може да постоји неки свемогући, дарежљиви Бог када овде доле имамо толико корупције и зла?“ Пошто нико није могао да одговори на његово питање, и он је постао атеиста. Касније је почео да проучава Библију с Јеховиним сведоцима. Сазнао је да  Божја Реч даје задовољавајући одговор на ово вековно питање: зашто Бог допушта зло? a

Овај искрени човек је научио да постојање зла само по себи не доказује да Бог не постоји. Илуструјмо то: неки човек може да направи нож за сечење меса. Купац може да купи тај нож и употреби га, не да би исекао месо, већ да почини убиство. Чињеница да је нож злоупотребљен ни у ком случају не побија постојање онога који га је направио. Слично томе, чињеница да се земља не користи онако како је намеравано не значи да није имала Створитеља.

Библија научава да су Божја дела савршена. Код њега „нема... неправде, праведан је и истинит“ (Поновљени закони 32:4). Бог даје добре дарове људима, али неки дарови се злоупотребљавају што узрокује неописиву патњу (Јаков 1:17). Међутим, Бог ће окончати патње. Након тога, „смерни ће чувати земљу... и довека у њој ће остати“ (Псалам 37:11, 29).

Швеђанин споменут раније, био је дирнут када је видео патње својих ближњих. Заиста, његова саосећајна брига за друге потврђује постојање Бога. Како то?

За многе људе, једина замена за веровање у Бога јесте веровање у еволуцију. Еволуционисти научавају „опстанак најспособнијих“ — односно да се људи и животиње у оквиру своје врсте боре за опстанак. Најспособнији живе; најслабији умиру. Кажу да је то природни поредак. Али ако је „природно“ да слаби умру како би направили места за јаче, како објаснити чињеницу да су, попут оног Швеђанина, неки јаки људи дирнути када виде патње других људи?

Упознати Бога

Бога не можемо видети јер он нема физички облик. Па ипак, Бог жели да га упознамо. Један начин како га можемо упознати јесте посматрањем његових изванредних дела — „слика“ и „скулптура“ стварања. У Римљанима 1:20, Библија каже: „[Божја] невидљива својства јасно се виде од стварања света наовамо, будући да се запажају по ономе што је начињено, наиме његова вечна моћ и Божанство.“ Да, баш као што ти проучавање неке слике или скулптуре може помоћи да добијеш увид у личност уметника, тако ти и медитирање о Божјим дивним делима може помоћи да боље упознаш његову личност.

Наравно, само посматрајући Божја дела стварања, не можемо одговорити на сва животна питања која нас изједају. Али истражујући Божју Реч, Библију, можемо пронаћи одговоре на та питања. Она два човека која смо раније споменули су читајући Библију отвореног ума дошла до закључка да Бог постоји и да он брине за оно што нам се догађа.

[Фуснота]

[Извор слике на 28. страни]

J. Hester and P. Scowen (AZ State Univ.), NASA