Пређи на садржај

Пређи на садржај

Зашто савладати перфекционизам?

Зашто савладати перфекционизам?

Зашто савладати перфекционизам?

Да ли се увек из петних жила трудиш да даш све од себе? Наравно, ако тако радиш имаћеш вишеструке користи и ти и они око тебе. С друге стране, неки одлазе у крајност и постају перфекционисти. Шта то подразумева?

ПРЕМА једном од значења, реч „перфекционизам“ јесте „склоност да се све што није савршено сматра неприхватљивим“. Вероватно наилазиш на људе који имају такву склоност. Увиђаш да претерани захтеви које постављају пред друге могу донети многе проблеме, и створити атмосферу незадовољства и обесхрабрења. Већина уравнотежених људи признаје да перфекционизам, у смислу претераних и неразумних захтева у свим стварима у животу, није баш пожељна особина. То је нешто што треба савладати. Међутим, када је реч о нашим сопственим ставовима или склоностима, проблем је у томе што је тешко препознати тежњу ка перфекционизму, па је зато прави изазов да се он превазиђе.

Нелсон има велике одговорности и много проблема које треба да реши. Редовно прати статистику, а производња представља приоритет. Перфекционизам се често сматра неопходним за успех на конкурентном тржишту рада. Премда неки цене Нелсонову ефикасност, перфекционизам му ствара здравствене проблеме, као што су главобоље и стресови. Да ли се можеш поистоветити с Нелсоном?

Млади људи су такође склони перфекционизму. Кад је била дете, Рита из Рио де Жанеира је волела да иде у школу. Трудила се да не изгледа амбициозно, али је била очајна кад није добила најбољу оцену. Рита каже: „Од детињства сам се упоређивала с другима који су имали времена на претек, а ја сам увек била под стресом и у журби да све обавим. Стално сам осећала да немам времена да се одморим јер је увек било ствари које су се морале урадити.“

Још као девојчица, Марија је разочарано плакала када нешто није нацртала тако добро као други. Надаље, у потрази за уметничким савршенством у музици, често је била напета и забринута уместо да је уживала у свирању или певању. Тања, још једна Бразилка која се трудила да буде дискретна и да избегава такмичење, признала је да још увек себи поставља претерано висока мерила, и у школи и код куће. Она је сматрала да уколико њен рад није савршен, људи је неће баш много волети. Сем тога, Тања је понекад очекивала превише од других, због чега је била разочарана и тужна.

Премда су вештине, марљивост и осећај личног задовољства важни, негативна осећања, као што је страх од неуспеха, могу водити до тога да се поставе недостижни циљеви. Што се тиче школских задатака или неког спорта, родитељи или други могу да поставе превисока мерила којима млади тешко могу да удовоље. Примера ради, Рикардова мајка је превише очекивала од њега, јер је желела да он постане доктор, да свира клавир и говори неколико језика. Видиш ли да такав приступ, када се оде у крајност, ствара проблеме или доводи до разочарања?

Зашто се чувати перфекционизма?

Данас се тражи рад врхунског квалитета, удовољавање високим мерилима прецизности и савршенства. Зато људи морају да се надмећу на тржишту рада. Још један разлог због кога се многи све више и више труде лежи у томе што се плаше да ће изгубити извор прихода. Неки радници су попут атлетичара који се до крајности жртвује не би ли поставио нови рекорд. Затим, када се суочи са жестоком конкуренцијом, осећа се примораним да још више тренира, можда чак и да узима хемијске стимулансе да би се побољшао и — како се нада — победио. Наместо здраве тежње да се нешто уради изузетно добро, перфекционизам наводи људе да буду „мотивисани страхом од неуспеха“ или их „тера да буду број један“ (The Feeling Good Handbook).

Додуше, неки сматрају да се у уметности и спорту увек могу побољшавати. Ипак, према речима др Роберта С. Елиота, „перфекционизам је очекивање које никада није у складу с реалношћу“. Он још каже: „Оно се састоји од кривице, одбране и страха од изругивања.“ Дакле, колико су само истините речи мудрог краља Соломона: „Видео сам да је сваки рад и свака врсноћа у раду само завист човека према ближњему своме. И то је опет таштина и ловљење ветра“ (Проповедник 4:4).

Шта можеш да урадиш ако си склон перфекционизму? Да ли је истина да што се више трудиш то си више разочаран? Да ли би волео да си мање захтеван, а више опуштен? Шта у ствари значи бити савршен? Да ли желиш да у потпуности користиш свој потенцијал, а да ипак не будеш перфекциониста? Ако несавршени људи могу да користе своје Богом дане способности како би откривали ствари које ће другима користити, замисли шта би све човечанство могло постићи под савршеним условима и под Божјим вођством!

[Слика на 4. страни]

Родитељи или други могу захтевати савршенство које млади не могу постићи