Добри примери — да ли извлачиш користи из њих?

„ПОСТАЛИ [сте] пример свим верницима у Македонији и у Ахаји.“ Ове речи је апостол Павле написао верним хришћанима који су живели у Солуну. Пример који су пружили суверницима био је заиста вредан сваке похвале. Ипак, сами Солуњани су се угледали на Павла и његове сараднике. Павле је рекао: „Добра вест коју проповедамо није [се] међу вама појавила само у речима него и у сили и у светом духу и у снажном уверењу, као што и знате какви смо били према вама ради вас; и угледали сте се на нас“ (1. Солуњанима 1:5-7).

Да, Павле није само држао проповеди. Сам његов живот био је једна проповед — пример вере, устрајности и самопожртвованости. Због тога су Павле и његови сарадници снажно утицали на животе Солуњана и тиме их потакли да „под многим невољама“ прихвате истину. Међутим, Павле и његови сарадници ни у ком случају нису били једини који су позитивно утицали на ове вернике. Примери других који су издржали под невољама такође су били охрабрујући. Павле је написао Солуњанима: „Браћо, угледали [сте се] на Божје скупштине које су у Јудеји у Христу Исусу, јер сте и ви од својих земљака почели да страдате исто као што и они страдају од Јевреја“ (1. Солуњанима 2:14).

Исус Христ — најистакнутији Узор

Иако је сам Павле дао пример вредан опонашања, он није пропустио да укаже на Исуса Христа као на темељни пример који би требало хришћани да следе (1. Солуњанима 1:6). Христ је био, и још увек је, наш најистакнутији Узор. Апостол Петар је написао: „На тај пут сте позвани, јер је и Христ страдао за вас, оставивши вам узор да тачно следите његове стопе“ (1. Петрова 2:21).

Међутим, Исусов људски живот се окончао пре скоро 2 000 година. Сада он као бесмртно духовно створење „пребива у недоступном светлу“. Као таквог, „нико [га] од људи није видео нити га може видети“ (1. Тимотеју 6:16). Како би онда могли да се угледамо на њега? Један од начина је ако проучавамо четири библијска извештаја о Исусовом животу. Јеванђеља пружају увид у његову личност, начин живота и „мисаони став“ (Филипљанима 2:5-8). Додатни увид може се добити пажљивим проучавањем књиге Највећи човек који је икада живео која потанко и хронолошки износи догађаје из Исусовог живота. a

Исусов самопожртвовани пример је снажно деловао на апостола Павла. Он је коринтским хришћанима рекао: „А ја ћу врло радо потрошити све и бити потпуно потрошен за ваше душе“ (2. Коринћанима 12:15). Какав став сличан Христовом! Док размишљамо о Исусовом савршеном примеру требало би да и ми будемо потакнути да га опонашамо на свом животном путу.

На пример, Исус нас је научио да треба да се ослањамо на Божје обећање да ће се он постарати за физичке ствари. Али он је учинио и више од тога. Он је свакодневно показивао такву веру и поуздање у Јехову.  Рекао је: „Лисице имају јазбине и птице небеске имају гнезда, а Син човечји нема где да спусти главу“ (Матеј 6:25; 8:20). Да ли брига око физичких ствари доминира твојим размишљањем и поступцима? Или твој живот доказује да најпре тражиш Краљевство? А како је с твојим ставом према Јеховиној служби? Да ли је попут става нашег Узора, Исуса? Библија показује да Исус није само проповедао о ревности, већ да је и у многим приликама показао ватрену ревност (Јован 2:14-17). Надаље, какав је само диван пример Исус дао по питању љубави! Па, он је жртвовао свој живот за своје ученике! (Јован 15:13). Да ли опонашаш Исуса тако што показујеш љубав према својој хришћанској браћи? Или дозвољаваш да несавршености неких коче твоју љубав према њима?

Док тежимо да опонашамо Исусов пример, често ћемо у томе подбацити. Али је сигурно да је Јехова задовољан нашим напрезањем да се ’обучемо у Господа Исуса Христа‘ (Римљанима 13:14).

„Примери стаду“

Да ли у данашње време по нашим скупштинама има појединаца који могу да нам служе за пример? Сигурно да има! Браћа на именованим одговорним положајима посебно морају да пруже пример. Павле је рекао Титу, који је служио скупштинама на Криту и који је именовао надгледнике, да сваки именовани старешина мора бити „човек без оптужбе“ (Титу 1:5, 6). На сличан начин је и апостол Петар упозорио „старешине“ да буду „примери стаду“ (1. Петрова 5:1-3). А шта је са онима који служе као слуге помоћници? И они морају бити „они који добро обављају службу“ (1. Тимотеју 3:13).

Наравно, није реално очекивати да ће се сваки старешина или слуга помоћник показати изванредно способним у сваком аспекту хришћанске службе. Павле је рекао хришћанима у Риму: ’Ми имамо дарове који се разликују према незаслуженој доброти која нам је дата‘ (Римљанима 12:5, 6). Различита браћа се на различитим пољима истичу. Није разумно очекивати да ће старешине учинити и рећи све савршено. „Сви [се] спотичемо много пута“, каже Библија у Јакову 3:2. „Ако се неко не спотиче у речи, он је савршен човек, способан да заузда и цело своје тело.“ Међутим, иако несавршени, старешине могу још увек, као и Тимотеј, да буду „пример вернима у говору, у понашању, у љубави, у вери, у честитости“ (1. Тимотеју 4:12). Када старешине тако чине, они у стаду ће спремно применити савет из Јеврејима 13:7: „Сећајте се оних који предводе међу вама... и док посматрате какав је исход њиховог владања, опонашајте њихову веру.“

Други савремени примери

У прошлих неколико деценија, многи други су се показали као добри примери. Шта је с хиљадама самопожртвованих мисионара који су ’оставили куће или браћу или сестре или оца или мајку или децу или земљу‘ како би извршили хришћанске задатке у страним земљама? (Матеј 19:29). Размисли такође и о путујућим надгледницима и њиховим женама, затим о мушкарцима и женама који служе као добровољци у канцеларијама Watch Tower Societyja и о пионирима који служе скупштинама. Да ли такви примери могу да мотивишу друге? Један хришћански јеванђелизатор из Азије сећа се једног мисионара из осмог разреда Библијске школе Гилеад Watchtowera. Он је рекао да је тај верни брат био „вољан да се суочи с ројевима комараца и несносном влагом... Још импресивнија је била његова способност да изнесе презентације на кинеском и малајском језику иако је био из Енглеске“. Какав ефекат  је имао овај добар пример? Брат је рекао: „Његова мирноћа и поверење су ме потакли да и ја пожелим да постанем мисионар кад одрастем.“ И није чудо што је овај брат и постао мисионар.

Индекс публикација Watch Towera садржи списак на десетине животних прича које су се појавиле у часописима Кула стражара и Пробудите се! Ове приче говоре о појединцима који су се одрекли светске каријере и циљева, који су превазишли слабости, направили корените промене личности, сачували позитиван став упркос невољама и показали марљивост, истрајност, лојалност, понизност и самопожртвовани дух. Једна читатељка је везано за ове извештаје написала следеће: „Када читам кроз шта су пролазили, подстичу ме да будем још понизнија и захвалнија хришћанка, и помажу ми да не мислим превише о себи или да будем себична.“

Уз то, немој заборавити добре примере у својој скупштини: поглаваре породица који стално брину и за физичке и за духовне потребе својих породица; сестре — укључујући и самохране мајке — које се боре с притисцима везаним за подизање деце, а при том и активно учествују у служби; старије и немоћне који остају верни упркос све већој немоћи и нарушеном здрављу. Зар ниси дирнут таквим примерима?

Истина, свет је пун лоших примера (2. Тимотеју 3:13). У сваком случају, размишљај о Павловом подстицају упућеном хришћанима који су живели у Јудеји. Након што је испричао о примерном понашању многих древних људи и жена од вере, апостол Павле их је подстицао: „Зато дакле и ми, пошто око себе имамо толики облак сведока... трчимо трку која стоји пред нама, док пажљиво гледамо на Главног Заступника и Усавршитеља наше вере, Исуса“ (Јеврејима 12:1, 2). И данас су хришћани окружени ’облаком‘ добрих примера — древних и савремених. Да ли заиста извлачиш користи из њих? Могао би, ако си одлучан да ’се не угледаш на оно што је зло, него на оно што је добро‘ (3. Јованова 11).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 20. страни]

Није реално очекивати да ће се сваки старешина или слуга помоћник показати изванредно способним у сваком аспекту хришћанске службе

[Слике на 21. страни]

Старешине треба да буду „примери стаду“