Можеш ли наћи унутрашњи мир?

Давне 1854, амерички књижевник Хенри Торо написао је: „Маса људи живи у немом очајању.“

Очигледно у његово време већина људи није имала унутрашњи мир. Међутим, то је било пре скоро 150 година. Да ли је данас другачије или су Тороове речи још увек примењиве? Како је с тобом лично? Да ли си задовољан, спокојан, или си несигуран и сумњичав у погледу будућности, у ’немом очајању‘, како би то рекао Торо?

НАЖАЛОСТ, у свету постоји много тога што људима одузима унутрашњи мир. Да поменемо само нешто од тога. У многим земљама незапосленост и мале плате доводе до сиромаштва, а тиме и до економског безнађа. У другим земљама многи људи троше највише енергије јурећи за богатством и материјалним поседима. Ипак, такав начин живота прожет такмичарским духом често доноси неспокој, а не мир. Болест, рат, криминал, неправда и тлачење такође одузимају људима мир.

Они су тражили унутрашњи мир

Многи нерадо прихватају свет таквим какав јесте. Антонио a је био руководилац у једној великој фабрици у Сао Паулу (Бразил). Учествовао је у протестима и демонстрацијама надајући се да ће тако побољшати животне услове, али то му није донело душевни мир.

Неки се надају да ће им брак донети извесну меру спокојства у животу, па се онда можда разочарају. Маркос је био успешан бизнисмен. Био је политички активан и постао је градоначелник једног индустријског града. Међутим, његов породични живот је био катастрофалан. Кад су деца напустила дом, он и жена су се раздвојили због разлика које нису могли ускладити.

Герсон, дете са улице, из Салвадора (Бразил), био је жељан авантура. Лутао је од града до града, путујући с камионџијама. Убрзо је почео да  се дрогира, а да би имао новца за свој порок пљачкао је људе. Неколико пута га је ухватила полиција. Упркос томе што је био агресивна, насилна личност, Герсон је чезнуо за унутрашњим миром. Да ли ће га икада пронаћи?

Док је Ванија била још мала умрла јој је мајка и она је преузела одговорност за кућу, што је укључивало и бригу око болесне сестре. Ванија је одлазила у цркву, али је имала осећај да ју је Бог напустио. Она сигурно није имала душевни мир.

Да поменемо и Марсела. Све што је желео било је да се добро забавља. Волео је да се проводи с другим младима — да игра, пије и да се дрогира. Једном приликом се потукао и озледио неког младића. После му је било много жао због тога што је урадио и молио се Богу да му помогне. Он је такође желео душевни мир.

Ова искуства приказују само неке околности које могу нарушити душевни мир. Да ли је било икаквог начина да руководилац, политичар, дете са улице, преоптерећена ћерка и младић луд за проводом постигну унутрашњи мир за којим су чезнули? Да ли можемо научити нешто из онога што се њима догодило? Одговор на оба питања је потврдан, као што ћемо и видети у наредном чланку.

[Фуснота]

[Слика на 3. страни]

Да ли чезнеш за унутрашњим миром?