Хришћански пастири, ’раширите своје срце‘!

„ЈЕХОВА је мој пастир, ништа ми не фали!“ Овим речима Давид је изразио потпуно поуздање у свог Бога. Јехова га је, у духовном смислу, водио на ’зелену пашу и тихе воде‘, усмеравајући га на ’праве стазе‘. Кад су га окруживали противници, Давид је добијао подршку и охрабрење, што га је подстакло да каже Јехови: ’Не бојим се зла, јер си ти са мном.‘ Имајући таквог Узвишеног Пастира, Давид је био решен да ’у дому Јеховином пребива до краја дана својих‘ (Псалам 23:1-6).

Божји јединорођени Син такође је осетио Јеховину бригу пуну љубави, и током свог боравка на земљи савршено је одражавао ту бригу у опхођењу са својим ученицима. Зато га Писмо назива „врсни пастир“, ’велики пастир‘ и „главни пастир“ (Јован 10:11; Јеврејима 13:20; 1. Петрова 5:2-4).

Јехова и Исус Христ и даље воде оне који их воле. Њихово пастирење делимично долази до изражаја преко љубазне припреме потпастира у скупштини. Павле се обратио тим потпастирима кад је рекао: „Пазите на себе и на све стадо, у коме вас је свети дух именовао за надгледнике, да пасете Божју скупштину, коју је Бог купио крвљу свог Сина“ (Дела апостолска 20:28).

Пастирење стада у складу са обрасцем који су поставили Јехова и Исус Христ није лак задатак, али оно је данас важније него икада пре. Помисли на преко милион Сведока који су се крстили у задње три године! Ти нови немају духовни темељ који настаје као резултат дугогодишњих активности. Помисли и на Сведоке који су још увек деца или тинејџери. Њима је потребна пажња не само од стране њихових родитеља већ и од скупштинских потпастира.

Заиста, сваки хришћанин је изложен спољашњим притисцима, укључујући и притисак вршњака. Сви се морају борити како би се одупрли снажном утицају да крену светским путем самоугађања. У неким земљама објавитељи Краљевства могу бити обесхрабрени због слабог одзива на њихову поруку. Многи објавитељи имају озбиљних здравствених проблема. Други због финансијских проблема више немају воље да на прво место стављају Краљевство. Уистину, свима нама — и онима који су дуго у истини — треба помоћ љубазних пастира коју и заслужујемо.

Исправна мотивација

Хришћани првог века су добили савет: ’Раширите своје срце‘! (2. Коринћанима 6:11-13). Добро је да хришћанске старешине следе овај савет док обављају своје пастирске дужности. Како то могу да ураде? И шта је са слугама помоћницима, од којих су многи будући пастири?

Ако желе да буду благослов за стадо, хришћанске старешине морају бити мотивисане још нечим сем осећаја дужности. Они су саветовани: „Пасите Божје стадо које вам је поверено, не под присилом, него драговољно; нити из љубави према непоштеном добитку, него горљиво“ (1. Петрова 5:2). Према томе, ефикасно пастирење укључује драговољност и горљивост да се служи другима (Јован 21:15-17). То значи видети потребе оваца и брзо реаговати. То значи да у опхођењу с другима показујемо хришћанске врлине које су познате као плод Божјег духа (Галатима 5:22, 23).

Пастирење понекад укључује посећивање браће у њиховим домовима. a Пастири  који ’шире своје срце‘ троше се у корист других. Наиме, они раде и више од тога да повремено врше пастирске посете. Они користе сваку прилику да пасу друге чланове стада.

Обучавати друге да би постали пастири

Сваки брат, без обзира на старост, који „тежи за службом надгледника, врстан посао жели“ (1. Тимотеју 3:1). Многе слуге помоћници показују спремност да теже за додатним предностима. Зато старешине радо помажу тој спремној браћи да предузимају важне кораке у ’тежњи за службом надгледника‘. То значи да их обучавају да постану успешни пастири.

Због тога што се тесно држи Божјих високих мерила, Јеховина хришћанска скупштина није ослабљена због лажних пастира какви су описани у Језекиљу 34:2-6. Они су у Јеховиним очима били презира вредни, и то с правом. Уместо да хране стадо, хранили су себе. Нису јачали болесне, лечили слабе, завијали рањене нити су доводили натраг распршене или изгубљене. Поступајући радије као вукови него као пастири, они су тлачили овце. Занемарене овце су се распршиле, беспомоћно тумарајући јер се нико није бринуо о њима (Јеремија 23:1, 2; Наум 3:18; Матеј 9:36).

За разлику од тих неверних пастира, хришћански пастири следе Јеховин пример. Они овцама помажу да дођу на ’зелену пашу и тихе воде‘. Настоје да их усмере на ’праве стазе‘ тако што им помажу да исправно разумеју Јеховину Реч и да је лично примењују. Могу бити успешни у томе зато што су ’оспособљени да поучавају‘ (1. Тимотеју 3:2).

Старешине углавном поучавају с подијума током скупштинских састанака. Међутим, старешине поучавају и на личној основи. Наравно, неки боље поучавају лицем у лице, док су други надаренији за држање говора. Али ако неко није толико способан у неком аспекту поучавања, не мора да значи да не може да буде учитељ. Старешине поучавају користећи све начине који им стоје на располагању, укључујући и пастирење. Неко пастирење се обавља на формалној основи, на пример на организованим посетама. Али доста пастирења може да се обави на неформалнији начин, који такође може бити веома користан.

Пастири и учитељи у свако доба

Да би обавио свој посао, доктору је потребно знање и искуство. Али његови пацијенти цене кад је он љубазан, саосећајан, обзиран и искрено заинтересован. Те особине морају бити део његове личности. Сличне особине морају постати део личности доброг учитеља и пастира, део његове природе. Прави учитељ ће бити спреман да кад год је то потребно поучи оне који су око њега. „Како је добра реч у право време!“, кажу Пословице 15:23 (NW). „Право време“ може бити кад старешина говори с подијума, кад проповеда од куће до куће, или кад разговара с браћом у Дворани Краљевства или телефоном. Исто тако, добар пастир настоји да дивне, брижне особине испољава у свакој прилици а не само кад врши пастирске посете. Кад ’рашири своје срце‘, он ће користити сваку прилику да пасе овце, поклањајући им потребну пажњу у право време. Због тога ће га овце волети (Марко 10:43).

Волфганг, који је сада старешина, сећа се кад су његову породицу једном посетили један слуга помоћник и његова жена. Он каже: „Наша деца су била одушевљена пажњом коју су добила и одлично су се провела. Још увек причају о томе.“ Да, овај слуга помоћник је показао да брине; он је ’раширио своје срце‘.

Још једна могућност да ’рашириш своје срце‘ јесте да посетиш болесне, да им пошаљеш кратко писамце са охрабрењем или да их позовеш телефоном — било шта што ће им рећи да бринеш! Понуди помоћ кад видиш да је потребна. Ако желе да разговарају, пажљиво слушај. Разговарај о позитивним, узбудљивим теократским  активностима у локалној скупштини и другде. Помози им да се концентришу на славну будућност која чека оне који воле Јехову (2. Коринћанима 4:16-18).

Поред пастирских посета

Кад се задржи на уму сврха пастирења, постаје очигледно да је вршење формалних пастирских посета у домовима браће, премда важно, само део свега. Љубазан пастир ’шири своје срце‘ тако што је приступачан под свим околностима и у свако доба. Срдачан однос који негује са својом браћом уверава их да у тешким тренуцима  не треба да се боје никаквог зла, знајући да се њихов љубазни брат, хришћански пастир, брине за њих (Псалам 23:4).

Да, сви ви хришћански пастири, ’раширите своје срце‘. Показујте искрену љубав према својој браћи — храбрите их, крепите их, духовно их изграђујте на сваки могући начин. Помажите им да буду постојани у вери (Колошанима 1:23). Кад имају благослов у облику хришћанских пастира који ’шире своје срце‘, овцама ништа неће фалити. Биће одлучне да, попут Давида, до краја својих дана пребивају у Јеховином дому (Псалам 23:1, 6). Шта би више могао да пожели пастир пун љубави?

[Фуснота]

[Оквир на 30. страни]

Хришћански пастири

• Служе горљиво и драговољно

• Хране стадо и брину се о њему

• Помажу другима да теже ка томе да постану пастири

• Посећују болесне и брину се о њима

• Будни су да помогну својој браћи у свако доба

[Слике на 31. страни]

Било да су у служби на терену, на састанцима или у приватном друштву, старешине су увек пастири