Да ли на тебе утичу циници?

„ЦИНИК је онај који у човеку не види никад ништа добро, а никада не пропусти да примети нешто лоше. Он је сова у људском облику, будан у ноћи, обневидео по светлости, хвата гамад и никад се не обазире на неку племениту животињу.“ Тврди се да су ово речи америчког свештеника из 19. века Хенрија Ворда Бичера. Многи могу да мисле како ово тачно описује дух који показују данашњи циници. Међутим, реч „циник“ потиче из древне грчке, где није означавала једноставно некога ко испољава овакав став. Вековима је она указивала на једну филозофску школу, познату као киничка школа.

Како је настала филозофија киника? Шта су научавали? Да ли би њихове особине биле пожељне код хришћанина?

Древни киници — њихово порекло и веровања

Древна Грчка је била седиште дискусија и расправа. У вековима који су претходили нашој ери, особе попут Сократа, Платона и Аристотела пропагирале су филозофије помоћу којих су се прославиле. Њихова учења су вршила велики утицај на људе, а те идеје су још увек заступљене у западној култури.

Сократ (470-399. пре н. е.) је тврдио да трајну срећу не треба тражити у тежњи за материјалним стварима или у препуштању телесним задовољствима. Он је тврдио да права срећа проистиче из живота посвећеног трагању за врлинама. Сократ је врлину сматрао највећим добром. Да би остварио тај циљ, одбацио је материјалну раскош и непотребне тежње јер је веровао да би га то само ометало. Заговарао је скромност и самоодрицање, водећи једноставан, скроман живот.

Сократ је развио један начин поучавања познат као сократовска метода. Док би већина мислилаца прво изнела неку идеју и онда пружила аргументе који то подупиру, Сократ би радио управо супротно. Он је слушао теорије других филозофа и гледао да разоткрије мањкавости њихових идеја. Овакав прилаз је храбрио на критички и омаловажавајући став према другима.

Међу Сократовим следбеницима био је и филозоф по имену Антистен (око 445-365. пре н. е.). Он и један број других отишли су корак даље у Сократовом основном учењу и рекли да је врлина једино добро. За њих тежња за ужицима није била само нека сметња, већ и вид зла. Поставши крајње асоцијални, испољавали су велики презир према другим људима. Постали су познати као киници. Назив киник можда потиче од грчке речи (киникос) која је описивала њихово мрзовољно и осорно понашање. Она значи „пасји“. a

 Утицај на њихов начин живота

Иако су неки елементи киничке филозофије, попут отпора према материјализму и препуштању ужицима, сами по себи могли да буду за похвалу, ипак су киници у својим идејама отишли предалеко. То се јасно види из живота најпознатијег киника — филозофа Диогена.

Диоген је рођен 412. пре н. е. у Синопи, једном граду на Црном мору. Заједно са оцем преселио се у Атину где је дошао у дотицај с учењима киника. Диоген се поучавао код Антистена и почео је да се заокупља киничком филозофијом. Сократ је водио једноставан, а Антистен крут живот. Међутим, Диоген је водио аскетски живот. Да би нагласио колико одбацује материјалне удобности, Диоген је наводно неко време живео у једној бачви!

Прича се да је у потрази за вечним добром ходио Атином по светлости дана с фењером у руци тражећи макар једну крепосну особу! Овакво понашање је привлачило пажњу и представљало начин на који су Диоген и остали киници поучавали. Прича се да га је Александар Велики једном питао која му је највећа жеља. Диоген је наводно рекао да једноставно жели да се Александар помери да му не заклања сунце!

Диоген и остали киници живели су као просјаци. Нису имали времена за нормалне међуљудске односе, и одбијали су грађанске дужности. Постали су веома дрски према другима, можда под утицајем сократовске методе полемисања. Диоген је постао познат по свом заједљивом сарказму. Киници су добили репутацију да су „попут паса“, а Диоген је добио надимак Пас. Умро је око 320. пре н. е. у старости од 90 година. На његовом гробу је подигнут један мермерни споменик на ком је уклесан лик пса.

Неки аспекти киничке филозофије пренесени су и у друге школе мислилаца. Међутим, с временом је ексцентричност Диогена и његових каснијих следбеника довела киничку школу на зао глас. На крају је сасвим нестала.

Данашњи циници — да ли треба да имаш њихове особине?

The Oxford English Dictionary описује данашњег циника као „особу склону да подбада друге или да им тражи мане... Као оног ко је склон да сумња у искреност или ваљаност човекових мотива и поступака, и то по обичају испољава подругљивошћу и сарказмом; он је једна подругљива цепидлака.“ У свету око нас можемо да уочимо ове особине, али, наравно, оне се не могу ускладити с хришћанском личношћу. Осмотри наредна библијска учења и начела.

„Јехова је милостив и добар, спор на гнев и богат у доброти. Не правда се без престанка [„неће стално тражити грешке“, NW] нити се довека срди“ (Псалам 103:8, 9). Хришћанима је речено да се ’угледају на Бога‘ (Ефешанима 5:1). Ако је Свемоћни Бог решио да буде милостив и богат у доброти уместо да буде „склон да подбада друге или да им тражи мане“, онда је сигурно да и хришћани треба да се труде да чине то исто.

Исус Христ, који је слика и прилика Јехове, ’оставио нам је узор да тачно следимо његове стопе‘ (1. Петрова 2:21; Јеврејима 1:3). Исус је каткад разоткривао религиозне лажи и сведочио о злим делима која се врше у свету (Јован 7:7). Међутим, говорио је и похвалне ствари о искреним људима. На пример, о Натанаилу је рекао: „Ево правог Израелца, у коме нема преваре“ (Јован 1:47). Приликом извођења чуда, Исус се у неким случајевима усредсређивао на веру излечене особе (Матеј 9:22). А када су неки мислили да је израз цењења једне жене био претеран, Исус није био циничан у погледу њених мотива, већ је рекао: „Где год се по целом свету буде проповедала ова добра вест, говориће се и то што учини ова жена, као сећање на њу“ (Матеј 26:6-13). Исус је био поуздан пријатељ и саосећајан друг својих следбеника, ’волео их је до краја‘ (Јован 13:1).

Будући да је био савршен, лако је могао да пронађе мане код несавршених људи. Међутим, он није показивао дух неповерења  и цепидлачења, већ је гледао да окрепи људе (Матеј 11:29, 30).

„[Љубав] све верује“ (1. Коринћанима 13:7). Ова изјава се директно супротставља ставу неког циника који доводи у питање мотиве и поступке других. Наравно, у свету има много људи који имају прикривене намере; зато је потребан опрез (Пословице 14:15). Па ипак, љубав је спремна да верује јер је пуна поуздања и није прекомерно сумњичава.

Бог воли своје слуге и верује им. Он познаје њихова ограничења чак и боље од њих самих. Међутим, Јехова се са својим народом никада не опходи сумњичаво и не очекује од њих више него што то они у разумној мери могу да учине (Псалам 103:13, 14). Штавише, Бог тражи добро у људима, и с пуно поверења додељује предности и ауторитет својим лојалним, мада несавршеним слугама (1. Краљевима 14:13; Псалам 82:6).

„Ја, Јехова, прозирем срце и кушам бубреге, ја свакоме по његовим путевима дајем, према плоду дела његових“ (Јеремија 17:10). Јехова може тачно прочитати шта се крије у нечијем срцу. Ми то не можемо. Зато треба да будемо опрезни што се тиче приписивања одређених мотива другима.

Ако допустимо да циничан дух ухвати корена у нама и да на крају овлада нашим размишљањем онда је ту и потенцијална опасност да настане раздор између нас и суверника. То може нарушити мир хришћанске скупштине. Зато следимо пример Исуса који је био реалан, а ипак позитиван у свом опхођењу са ученицима. Он је постао њихов поуздани пријатељ (Јован 15:11-15).

„Како желите да људи чине вама, тако чините и ви њима“ (Лука 6:31). Има много начина на које можемо да применимо овај савет Исуса Христа. На пример, сви волимо да се с нама опходи љубазно и с поштовањем. Онда је сасвим сигурно да и ми треба да се изражавамо на љубазан начин пун поштовања. Исус никада није био циничан, чак ни онда када је енергично разоткривао лажна учења верских вођа (Матеј 23:13-36).

Начини да се савлада цинизам

Кад човек доживи нека разочарања онда лако постане циничан. Када схватимо да се Јехова са својим несавршеним народом опходи с поверењем, тада можемо да савладамо ту склоност. То нам може помоћи да обожаваоце Бога прихватимо онакве какви јесу — несавршени људи који се труде да чине оно што је исправно.

Болна искуства могу навести неке да не верују људима. Истина, мудро је да наше поуздање не полажемо у потпуности у несавршене људе (Псалам 146:3, 4). Међутим, многи у хришћанској скупштини искрено желе да буду извор охрабрења. Помисли само на хиљаде особа које су попут мајки, очева, сестара, браће и деце онима који су остали без својих породица (Марко 10:30). Размишљај о томе да се многи људи покажу као прави пријатељи у време невоље b (Пословице 18:24).

Хришћанска љубав, а не цинизам, јесте оно што идентификује Исусове следбенике, будући да је он рекао: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јован 13:35). Онда, покажимо љубав и усредсредимо се на добре особине наших сухришћана. Уколико то чинимо, избећи ћемо црте које обележавају једног циника.

[Фусноте]

[Слика на 21. страни]

Диоген, најпознатији киник

[Извор]

Из књиге Great Men and Famous Women