Како твој живот може имати више смисла

ЈЕДНА древна пословица каже: „Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости. Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? јер начини себи крила и као орао одлети у небо“ (Приче Соломунове 23:4, 5, ДК). Другим речима, није баш паметно да исцрпљујемо себе покушавајући да се обогатимо, јер богатство може одлетети као на крилима орла.

Као што Библија показује, материјално богатство може брзо нестати. Преко ноћи може ишчезнути због неке природне катастрофе, економске кризе или услед других непредвиђених догађаја. Сем тога, чак и они који постигну материјални успех често су разочарани. Узми за пример Џона, који се бавио забављањем политичара, личности из света спорта и чланова краљевске породице.

Џон каже: „Све сам посветио своме послу. Финансијски сам напредовао, одседао сам у луксузним хотелима и понекад сам чак ишао на посао приватним авионом. Из почетка сам уживао у томе, али постепено ми је све то досадило. Људи које сам услуживао изгледали су тако површно. Мој живот није имао смисла.“

Као што је Џон утврдио, живот лишен духовних вредности не доноси задовољство. У својој чувеној Проповеди на гори, Исус Христ је показао како се може постићи трајна срећа. Рекао је: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба, јер њима припада небеско краљевство“ (Матеј 5:3). Из тога јасно произлази да је мудро ставити духовне ствари на прво место у животу. Међутим, и други чиниоци могу допринети томе да наш живот има више смисла.

Породица и пријатељи су стварно важни

Да ли би се радовао животу кад не би имао контакт са својом породицом и кад не би имао блиске пријатеље? Сигурно не би. Наш Створитељ нас је створио с потребом да волимо и да будемо вољени. То је један од  разлога због чега је Исус истакао важност тога да ’волимо ближње као себе‘ (Матеј 22:39). Породица је Божји дар и представља идеално окружење за испољавање несебичне љубави (Ефешанима 3:14, 15).

Како породица може нашем животу дати више смисла? Уједињена породица се може упоредити с предивним вртом који пружа окрепљујуће уточиште од стресова свакодневног живота. Слично томе, у кругу породице можемо наћи окрепљујуће друштво и топлину која отклања осећања усамљености. Наравно, породица не постаје случајно таква лука. Међутим, док јачамо породичне везе, постајемо приснији једни с другима и живот постаје богатији. Примера ради, време и пажња које улажемо у показивање љубави и поштовања свом брачном другу јесу свакодневна инвестиција која на крају доноси велики добитак (Ефешанима 5:33).

Ако имамо децу, треба да се трудимо да створимо добру атмосферу у којој ћемо их одгајати. Треба уложити доста труда да бисмо проводили време с њима, да бисмо имали добру размену мисли и да бисмо их у духовном смислу поучавали. Али то време и труд нам могу донети велико задовољство. Успешни родитељи гледају на своју децу као на благослов, као на наслеђе од Бога о коме треба добро бринути (Псалам 127:3).

Добри пријатељи такође доприносе задовољавајућем и смисаоном животу (Пословице 27:9). Ако показујемо саосећање можемо стећи много пријатеља (1. Петрова 3:8). Кад се спотакнемо, искрени пријатељи нам помажу да се подигнемо (Проповедник 4:9, 10). Прави „пријатељ... у невољи се братом показује“ (Пословице 17:17).

Право пријатељство нам стварно може донети много задовољства! У друштву пријатеља залазак сунца је спектакуларнији, оброк укуснији, а музика пријатнија. Наравно, присна породица и поуздани пријатељи представљају само две фасете смисаоног живота. Које је још припреме Бог извршио да би нашем животу дао више смисла?

Удовољавање духовним потребама

Као што је раније наведено, Исус Христ је срећу повезао с тиме да смо свесни својих духовних потреба. Створени смо и с духовним и с моралним својствима. Зато Библија говори о ’духовном човеку‘ и о ’тајној особи срца‘ (1. Коринћанима 2:15; 1. Петрова 3:3, 4).

Према делу An Expository Dictionary of New Testament Words од В. Е. Вајна, симболично срце представља „човекову целокупну менталну и моралну активност, и рационалне и емоционалне елементе“. Објашњавајући то, Вајн додаје: „Другим речима, срце се у преносном смислу користи за скривени извор унутрашње особе.“ То исто дело такође каже да „срце, пошто се налази дубоко у човеку, садржи ’скривеног човека‘... правог човека“.

Како можемо удовољити потребама ’духовног човека‘ или ’скривеног човека‘, то јест, потребама ’тајне особе срца‘? Ми предузимамо важан корак у удовољавању нашим духовним потребама када потврђујемо оно што је рекао надахнути псалмиста који је певао: „Знајте да је Јехова Бог! Он нас је створио, његови смо; његов народ и његове паше стадо“ (Псалам 100:3). Признавање ових речи логично нас води до закључка да смо одговорни Богу. Ако желимо да будемо „његов народ и његове паше стадо“, морамо поступати у складу с његовом Речју, Библијом.

Да ли је то нешто лоше? Не, јер ако смо свесни да наше понашање значи Богу, то додаје смисао нашем животу. То нас охрабрује да будемо боље особе — што је сигурно циљ вредан труда. „Блажен човек који се Јехове боји и коме су омилеле заповести његове“, каже Псалам 112:1. Страхопоштовање према Богу и искрена послушност његовим заповестима могу нашем животу дати више смисла.

Зашто смо задовољни када смо послушни Богу? Зато што имамо савест, дар који је Бог поклонио свим људима. Савест је морални испитивач који одобрава или не одобрава оно што радимо или што планирамо да урадимо. Сви смо ми  доживели грижу узнемирене савести (Римљанима 2:15). Али наша савест може и да нас награди. Када смо несебични према Богу и људима, онда смо испуњени и задовољни. Тада знамо да „више има среће у давању, него у примању“ (Дела апостолска 20:35). За то постоји важан разлог.

Створитељ нас је тако обликовао да на нас утичу жеље и потребе других људи. Помагање другима ствара осећај задовољства у нашем срцу. Сем тога, Библија нас уверава да када помажемо некоме коме је то потребно, Бог на то гледа као да лично њему чинимо услугу (Пословице 19:17).

Осим што нам доноси унутрашње задовољство, да ли нам обраћање пажње личним духовним потребама може помоћи на неки практичан начин? Један бизнисмен са Средњег истока, који се зове Рајмонд, мисли да може. „Мој искључиви циљ био је да згрнем новац“, каже он. „Али од оног трена када сам у срцу прихватио да постоји Бог и да Библија изражава његове жеље, био сам другачији човек. Зарађивање за живот сада заузима друго место у мом животу. Пошто се трудим да угодим Богу, поштедео сам себе разорног осећања мржње. Иако ми је отац погинуо током једног сукоба, не желим да се осветим онима који су за то криви.“

Као што је Рајмонд утврдио, ако удовољимо потребама ’духовног човека‘ можемо залечити дубоке емоционалне ране. Међутим, ако се не ухватимо у коштац с проблемима које нам доноси сваки нови дан, нећемо у потпуности бити задовољни животом.

Можемо имати „Божји мир“

У овом грозничавом свету, мало је дана кад све иде глатко. Дешавају се несреће, планови пропадају, а људи нас разочаравају. Такви неуспеси нам одузимају радост. Ипак, онима који служе Јехови Богу Библија обећава унутрашње задовољство — „Божји мир“. Како се постиже тај мир?

Апостол Павле је написао: „Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и усрдним мољењем заједно са захваљивањем обзнаните своје молбе Богу; и Божји мир који превазилази сваку мисао чуваће ваша срца и ваше мисаоне снаге посредством Христа Исуса“ (Филипљанима 4:6, 7). Уместо да покушавамо да се сами носимо са својим проблемима, треба да се усрдно молимо и да бацимо своје свакодневно бреме на Бога (Псалам 55:23). Док духовно напредујемо и схватамо како нам Бог помаже, рашће и вера да он услишава такве молитве преко свог Сина, Исуса Христа (Јован 14:6, 14; 2. Солуњанима 1:3).

Кад изградимо поуздање у Јехову Бога, онога који ’слуша молитве‘, биће нам лакше да изађемо на крај с кушњама као што су дуготрајна болест, старост или жалост (Псалам 65:3). Међутим, да бисмо имали стварно смисаон живот морамо узети у обзир и будућност.

Радуј се због наде у оно што предстоји

Библија обећава „нова небеса и нову земљу“, једну праведну и брижну небеску владавину над послушном људском породицом (2. Петрова 3:13). У том новом свету  који обећава Бог, рат и неправду замениће мир и правда. Нису то само пусте жеље већ је то уверење које је сваког дана све јаче. То је стварно добра вест и сигурно је разлог за радовање (Римљанима 12:12; Титу 1:2).

Џон, споменут у уводу, сматра да његов живот сада има више смисла. „Премда никада нисам био нешто посебно религиозан, одувек сам веровао у Бога“, каже он. „Али ништа нисам предузимао у вези с тим веровањем док ме нису посетила два Јеховина сведока. Обасипао сам их питањима као што су: ’Зашто смо овде? Куда идемо?‘ Задовољавајући библијски одговори које су имали, први пут у животу су ми дали осећај да постоји нека сврха. То је био тек почетак. Развио сам жеђ за истином која ме је навела да променим читав скуп својих вредности. Иако у материјалном смислу више нисам богат, у духовном смислу се осећам као милионер.“

Као што је то било код Џона, можда и твоја духовност спава већ годинама. Међутим, ако развијаш ’мудро срце‘, можеш је пробудити (Псалам 90:12). Уз одлучност и труд можеш имати истинску радост, мир и наду (Римљанима 15:13). Да, и твој живот може имати више смисла.

[Слика на 6. страни]

Молитва нам може донети „Божји мир“

[Слике на 7. страни]

Да ли знаш шта породичном животу може донети више задовољства?