Зашто они немају децу?

ДЕЛЕ и Фола, a један брачни пар, живели су и радили у канцеларији подружнице Watch Tower Societyja у Нигерији. Кратко након што су почели да служе тамо, Фолина мајка им је дошла у посету. Дошла је издалека да би разговарала о нечему што је за њу било врло значајно, због чега многе ноћи није могла да спава.

„Толико добрих ствари чините за мене“, казала је. „Шаљете ми поклоне и посећујете ме. Ти изрази љубави ми много значе. Али они ме и растужују јер се увек питам ко ће такве ствари чинити вама када дођете у моје године? У браку сте већ две године, а немате децу. Зар не мислите да је време да напустите Бетел и оснујете породицу?“

Мајка је резоновала овако: Деле и Фола су доста били у Бетелу. Сада је време да мисле на своју будућност. Сигурно неко други може да преузме њихов посао. Деле и Фола не морају да прекину с пуновременом службом, али могу да наставе с неким другим видом службе који ће им дозволити да имају децу и да осете радости родитељства.

Мајчина брига

Мајчина брига је била разумљива. Жеља да се имају деца је дубоко укорењена и заједничка је за све културе и за свако време. Рађање буди дубока осећања радости и наде. „Награда је плод утробе материне“, каже Библија. Да, способност да се имају деца јесте драгоцени дар нашег Створитеља пуног љубави (Псалам 127:3).

У многим друштвима брачни парови се суочавају са огромним друштвеним притиском да имају децу. На пример, у Нигерији, где просечна жена роди до шесторо деце, уобичајено је да се на венчању чује како добронамерне особе кажу младенцима: „За девет месеци очекујемо да чујемо плач бебе у вашој кући.“ Као свадбени дар, млада и младожења могу добити дечји креветац. Свекрве помно прате календар. Ако млада не затрудни за отприлике годину дана, оне се распитују да виде има ли неких проблема код којих могу помоћи.

За многе мајке разлог због чега се пар венчава јесте да имају децу и да наставе породичну лозу. Фолу је питала мајка: „Зашто си се удала ако нећеш да имаш децу? Тебе је неко родио; а ти треба да родиш своју децу.“

Сем тога, треба размотрити неке практичне разлоге. Код многих афричких народа има мало државних припрема за бригу око старијих. Обично су деца та која се брину за своје остареле родитеље, баш као што су се родитељи бринули за њих кад су били мали. Зато је Фолина мајка резоновала да њена деца тиме што немају своју децу, ризикују да у каснијим годинама буду усамљена, непожељна и сиромашна, и да немају никога да их сахрани кад умру.

Широм Африке се сматра проклетством када неко нема децу. У неким крајевима  се од жена чак очекује да пре брака докажу да су способне за рађање. Многе жене које не могу да затрудне очајно ће тражити лекове да би покушале да промене своју неплодност.

Због оваквих ставова, мисли се да брачни парови себе лишавају нечег доброг ако се промишљено уздржавају од тога да имају децу. Често се сматра да су они чудни, кратковиди и јадни.

Радост и одговорност

Јеховин народ зна да иако подизање деце пружа радости, ту су такође и одговорности. Библија у 1. Тимотеју 5:8 каже: „Заиста, ако се неко не брине за своје, а нарочито за своје укућане, одрекао се вере и гори је од онога без вере.“

Родитељи се морају за своју породицу бринути и у физичком и у духовном смислу, а то захтева знатно време и напрезање. Они немају став да пошто је Бог омогућио да се имају деца, онда Бог треба да се брине о њима. Они схватају да је подизање деце према библијским начелима пуновремена одговорност коју је Бог доделио родитељима; то није нешто што би се могло поверити неком другом (Поновљени закони 6:6, 7).

Задатак одгајања деце је посебно тежак у овим ’последњим данима... критичних времена с којима се тешко излази на крај‘ (2. Тимотеју 3:1-5). Поред тога што су економски услови све гори, све већа безбожност друштва увећава изазов одгајања деце у данашње време. Па ипак, широм света безброј хришћанских парова прихвата тај изазов и успешно одгаја побожну децу „у дисциплини и усмеравању размишљања у складу с Јеховиним“ (Ефешанима 6:4). Јехова воли и благосиља такве родитеље због њиховог напорног рада.

Зашто су неки без деце

С друге стране, многи хришћански парови немају децу. Неки не могу да их имају, а ипак не усвајају децу. Други парови који могу да имају потомство одлучују да га немају. Такви парови не остају без деце јер избегавају одговорности или зато што се боје да се ухвате у коштац са изазовима родитељства. Уместо тога, они одлучују да своју пуну пажњу усредсреде на разне видове пуновремене службе коју не би могли обављати ако би имали децу. Неки служе као мисионари. Други служе Јехови у путујућем делу или у Бетелу.

Као и сви хришћани, и они схватају да сада треба урадити један важан посао. Исус је рекао: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целој настањеној земљи за сведочанство свим нацијама; и онда ће доћи крај.“ Ово дело се обавља данас. То је дело од животне важности, пошто ће „крај“ значити уништење за оне који не обраћају пажњу на добру вест (Матеј 24:14; 2. Солуњанима 1:7, 8).

Наше време је слично времену када су Ноје и његова породица градили огромну арку која их је сачувала кроз велики Потоп (Постање 6:13-16; Матеј 24:37). Иако су Нојева три сина била ожењена, сви су постали очеви тек после Потопа. Можда је један разлог за то био што су ови парови желели да пуну пажњу и енергију посвете послу који им је био ту на прагу. Други разлог може бити тај што нису били ради да имају децу у поквареном и насилном свету где је „неваљалство људи велико“ и где су „све мисли срца њихова свагда само к злу управљене“ (Постање 6:5).

Иако ово не значи да је данас погрешно имати децу, многи хришћански парови не желе да их имају како би се потпуније укључили у важно дело које је Јехова дао свом народу да га обавља. Неки парови сачекају неко време пре него што добију децу; други одлуче да остану без деце и размишљају о могућности подизања деце у Јеховином праведном новом свету. Да ли је то кратковидо? Да ли они пропуштају нешто у животу? Да ли њих треба сажаљевати?

 Сигуран и радостан живот

Деле и Фола, споменути раније, сада су у браку више од десет година и они су одлучили да и даље буду без деце. „Наши рођаци још увек врше притисак на нас да имамо децу“, каже Деле. „Њихова главна брига је наша сигурност у будућности. Увек им покажемо да ценимо њихову бригу, али им тактично објаснимо да смо веома срећни у ономе што радимо. А што се тиче сигурности, укажемо им да ми имамо поверење у Јехову који се брине за добро свих који су му верни и лојални. Такође објаснимо да ако неко има децу, то не гарантује да ће се она бринути за родитеље кад остаре. Неки људи се мало брину за своје родитеље, други нису у стању да помогну, а неки умру и пре родитеља. С друге стране, наша будућност је сигурна с Јеховом.“

Деле и други попут њега поуздано верују у Јеховино обећање својим верним слугама: „Никако те нећу оставити и нипошто те нећу напустити“ (Јеврејима 13:5). Они такође верују да „није кратка, не, рука Јеховина да спасење пружи, нит је тврдо ухо његово да чује“ (Исаија 59:1).

Други разлог за поверење налази се у опажању тога како Јехова подржава своје верне слуге. Краљ Давид је написао: „Млад бејах, остарео сам, ал’ не видех праведника напуштена.“ Размисли о томе. Да ли познајеш неког верног Јеховиног слугу који је ’напуштен‘? (Псалам 37:25).

Уместо да се са жаљењем осврћу на прошлост, они који су свој живот провели служећи Јехови и својим сухришћанима, размишљају о томе са задовољством. Брат Иро Ума био је у пуновременој служби 45 година и сада служи као путујући надгледник у Нигерији. Он каже: „Иако моја жена и ја немамо децу, ми имамо на уму да се Јехова увек брине за нас и у духовном и у физичком смислу. Ништа нам не недостаје. Он нас неће напустити док старимо. Ове године у пуновременој служби показале су се као најсрећније у нашем животу. Захвални смо што можемо да служимо браћи, и наша браћа цене нашу службу и помажу нам.“

Иако многи парови немају рођену децу, они имају децу другачије врсте: хришћанске ученике који обожавају Јехову. Апостол Јован је имао око 100 година када је написао: „Немам већег разлога за захвалност од овог, да чујем да моја деца ходе у истини“ (3. Јованова 4). Верност Јованове ’деце‘ — оних које је он увео у ’истину‘ — доносила му је велику радост.

Таква радост обилује и у данашње време. Нигеријка Бернис у браку је 19 година и по свом избору остала је без деце. Задњих 14 година она служи као пионир. Како се приближава животном добу када више неће моћи да има децу, она не жали што је свој живот посветила прављењу ученика. Она каже: „Срећна сам када видим да моја духовна деца напредују. И када бих имала своју децу, сумњам да би ми била блискија од оних којима сам помогла да упознају истину. Они се према мени опходе као да сам им права мајка, разговарају са мном о својим радостима и проблемима и траже од мене савет. Пишу ми писма и посећујемо се.

„Неки гледају као на проклетство када немате децу. Кажу да ћете патити када остарите. Али ја тако не гледам. Знам да ће ме Јехова наградити док му служим целом душом, и стараће се за мене. Он ме никада неће одбацити када остарим.“

Они које Бог воли и цени

Они који су родили и подигли децу која „ходе у истини“ имају много разлога да буду захвални. Није чудо што Библија каже: „Радује се отац праведника, и ко мудрог роди весели се с њега. Нека се веселе отац твој и матер твоја, нека се радује родитељка твоја“ (Пословице 23:24, 25).

 Они хришћани који нису имали ту радост да донесу децу на свет, благословљени су на друге начине. Многи ови парови имају важну улогу док у једној већој мери унапређују интересе Краљевства. Кроз године су стекли искуство, мудрост и вештине које им омогућавају да на вредан начин допринесу делу Краљевства. Многи су у првим редовима у овом делу.

Иако остају без деце ради интереса Краљевства, Јехова их благосиља дивном духовном породицом која дубоко цени њихову жртву. То је као што је Исус рекао: „Нико није оставио [дословно „пустио“] кућу или браћу или сестре или мајку или оца или децу или њиве ради мене и ради добре вести, а да неће добити стоструко сада у овом времену: куће и браћу и сестре и мајке и децу и њиве... а у систему ствари који долази вечни живот“ (Марко 10:29, 30).

Како су драгоцени Јехови сви они који су верни! Сви ти лојални, и они који имају децу и они који их немају, охрабрени су речима апостола Павла: „Бог није неправедан да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену, тиме што сте служили светима и што и даље служите“ (Јеврејима 6:10).

[Фуснота]

[Слика на 23. страни]

Парови без деце благословљени су дивном духовном породицом